У време када се привреда Србије суочава са светском економском кризом и када је политика очувања договорених послова, а самим тим и очувања радних места, заправо, услов каквог-таквог социјалног мира, војна индустрија Србије бележи велике успехе. У ствари, она би могла да буде тај технички и технолошки замајац који би земљу повукао напред, нешто као својевремено француски програм „Еурека”, који је целокупну француску привреду подигао на много виши ниво и извукао земљу из тадашње рецесије.

Десет година после напада НАТО-а на Југославију, „војна индустрија Србије прави је феникс”, констатују ових дана многи светски војни листови и стручне публикације које су преплављене фотографијама новог српског борбеног оклопног возила „Лазар”, самоходног артиљеријског система „Нора-Б/52” и школског клипног авиона „Ласта-95”. Неки листови подсећају, већина ипак прећуткује, да је 1999. године за време агресије НАТО-а на Југославију војна индустрија Србије била тешко бомбардована и оштећена, да су неке фабрике попут панчевачке „Утве” биле бомбардоване већ прве ноћи, да су све фабрике војне индустрије, осим три, доживеле и преживеле жестоке ваздушне нападе. Фабрика „Прва петолетка” у Трстенику није гађана јер је вероватно имала претходно већ склопљене уговоре са неким западним фирмама, „Прва искра” у Баричу није гађана јер би то би била еколошка катастрофа за цео Балкан, а фабрика муниције „Први партизан” у Ужицу своје главне погоне има дубоко испод земље, па јој НАТО бомбе и ракете ионако не би могле ништа. Сви остали су тешко оштећени, посебно фабрике „Крушик” у Ваљеву и „Слобода” у Чачку које су на претходним тендерима за извоз у Јужну Америку победиле неке западне компаније. Па су онда годину дана касније изнад „Крушика” и „Слободе” дошли амерички Ф-16 да ракетама покажу шта је то Монроова доктрина: „Америка Американцима” .

Дакле, после десет мучних година, уз огромно напрезање запослених у свим тим фабрикама војне индустрије и уз помоћ Владе Србије, производња је потпуно обновљена, освојени су нови производи и нова тржишта, извоз расте. У свему томе, компанија „Југоимпорт СДПР” постала је интегратор српске одбрамбене индустрије, али та компанија од 2007. има дозволу и за производњу наоружања и војне опреме, где улаже сопствено знање и средства па је у току реализација следећих система: самоходно артиљеријско оруђе „Нора-Б/52”, модернизована хаубица од 105 мм, минобацач од 60 мм, муниција калибра 105 мм повећаног домета, муниција калибра 155 мм ЕРФБ/ББ, бацач граната БГЈ 40, минобацачки балистички рачунар КИС М07/М07-Г, школски клипни авион „Ласта-95”, борбено оклопно возило „Лазар”, прслук заштитни балистички и прслук тактички, вишенаменски ракетни систем великог домета „Алас”... Може се слободно рећи да је „Југоимпорт СДПР” препородио српску војну индустрију, и да је наставио развој домаћих војних пројеката чак и у време када су неки политичари заговарали искључиво увоз наоружања и војне опреме из иностранства. Отуда ових дана и похвале „Југоимпорту СДПР” у иностраној војној штампи, а возило „Лазар” на свим је сајтовима куће „Џејнс”.

Какав је извозни девизни ефекат српске војне индустрије? Осим посла са Ираком, вредног око 235 милиона долара, у изгледу је и нови велики посао око продаје борбеног оклопног возила „Лазар” Ираку. У оквиру првог посла Ирак је већ купио 20 школских авиона „Ласта-95”, дискретно најављујући да би тај број могао бити и већи. Ирак купује и нове српске минобацаче и муницију, а будући да је бивша СФРЈ градила и погоне за производњу и ремонт ирачке артиљерије, то су они наше „старе муштерије”. Осим тога, управо је артиљерија бренд српске војне индустрије, што доказује и извоз самоходног артиљеријског система „Нора-Б/52” у Мјанмар, а сада и у једну афричку земљу. Добити посао у Африци продајом далекометног самоходног артиљеријског оруђа, у конкуренцији са војном индустријом Француске, Израела, Шведске и посебно Јужноафричке Републике, која иначе прави најбоље топове у свету, то је заиста успех вредан сваког честитања.

Једно време мислило се да је наша једина извозна шанса здрава храна. Ајвар, ракија и томе слично. Срећом, било је и оних који су форсирали опоравак војне индустрије. И у томе успели.