среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

КРАХ ЕКОНОМСКОГ МОДЕЛА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 09.02.2009. у 22:00

Србија је данас суочена са крахом економског модела који је функционисао последњих осам година. Једна, не и једина манифестација тог краха је велика криза ликвидности у којој се презадужена српска привреда гуши.

Народна банка Србије, уз благослов свих досадашњих влада, годинама је индиректно субвенционисала кредите грађана и привреде. Одржавајући нереални курс динара, вештачки је умањивана висина девизних кредита и стваран је привид одрживости економског модела. Банкама је омогућавано да наплаћују највеће камате и провизије у Европи, а привреди и грађанима, да се упркос томе, убрзано задужују уз огроман валутни ризик.

Економски проблеми су се нагомилавали и препуштали будућности, а онда је будућност дошла, прерушена у глобалну финансијску кризу. Презадужена привреда, доминантно окренута домаћем тржишту и увозу, могла је да функционише само у условима неке врсте пирамидалне шеме, дакле уз непрекидни прилив девизних кредита и раст задужености. Када је прилив капитала стао, динар је потонуо, а са њим и модел на коме је почивала домаћа економија.

„ Тражимо стабилан курс”, кодирани је поклич којим се захтева настављање политике прецењеног динара. Како привреда више не може да дође до кредита, требало би да се задужи држава, а и да прода све што је преостало. Тако би се прибавиле девизе и наставила стара политика субвенционисања кредита уз помоћ нереалног курса – до последњег евра девизних резерви, до последњег јавног предузећа.

Све и да то жели, држава сада не може наћи довољно средстава за настављање старе политике. Све и да средства нађе, држава тим новцем не може битно да поправи садашњост, али може сасвим успешно да (додатно) поткопа будућност земље. Сваки узети евро кредита који држава не употреби продуктивно, пре свега за инфраструктуру, биће тег окачен о економску будућност. Ако се пропали економски модел не промени, изгубиће се бар још једна деценија, а Србија ће перманентно бити у стању економске кризе.

Задужена предузећа своје проблеме морају решавати са банкама кредиторима, јер је та мука заједничка. То држава мора јасно и гласно да каже. Привреда и банке морају одмах ући у процес репрограмирања дугова и финансијске консолидације. Банкарске марже су толико високе да банке имају довољно простора да кроз снижење камата и репрограм дугова олакшају терет привреди (и грађанима), а тиме помогну и себи. Од мртвог дужника слаба је вајда.

Нека предузећа ће нестати, а нека ће само променити власнике и наставити да раде како то тржиште буде диктирало. Банке ће претрпети губитке, неки власници компанија такође, продајући своја предузећа испод цене или у бесцење – како су их често и куповали. То је закон тржишне привреде и једини ефикасан начин, како за излазак из кризе, тако и за промену модела пословања. Депресијација динара је незамењив инструмент у овом процесу.

Како ће се велики број компанија (грађана такође) суочити са проблемима истовремено, ликвидност банака ће вероватно бити угрожена, а финансијски систем дестабилизован. Стабилност се може успоставити новим приливом капитала који ће обезбедити инострани власници домаћих банака. Ако се то не догоди, држава ће морати да интервенише. У том случају, држава би морала постати сувласник банака које санира, пропорционално новцу који у банке уложи. Тада је новац који држава даје покривен имовином банке која се санира. То је рационалан модел у коме држава не даје нешто за ништа, као што је случај са програмом који се сада предлаже.

Влада прави велику грешку што најављеним субвенцијама одлаже процес нужне финансијске консолидације. Интервенције у домену каматних стопа нису задатак фискалне политике. То је посао монетарне политике и у кризама је увек усмерен ка обарању општег нивоа каматних стопа.

Када држава плаћа део камата одабраним предузећима, она омогућава банкама да наставе са политиком неодрживо високих каматних стопа. У том моделу, нека предузећа плаћају ниже камате, а за већину других оне остају астрономске. Исту грешку држава прави и субвенцијом стамбених кредита или најављеном субвенцијом кредита за куповину ,,фијата пунто”. Ако јелогика државе исправна, због чега држава не субвенционише све – одећу, обућу, храну, струју, грејање?

Противречне изјаве различитих министарстава исте владе говоре о томе да се са неким иницијативама изашло без икакве анализе и да је у влади организациони хаос на ивици расула. Још горе, уместо кохерентне политике, под притиском кризе али и разних лобија, на брзину се преписују туђа решења. Мере које планирају Немачка или Италија, на пример, не могу се применити у Србији. Узроци кризе и структура привреде битно су другачији, а средства на располагању су гротескно мала.

Лечење економских, као и свих других болести, мора отпочети исправном дијагнозом. Финансијски систем је рак-рана Србије. У овоме тренутку влада нема храбрости да дијагнозу саопшти, још мање да се са њом суочи.

финансијски консултант


Коментари41
19c7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stojan nenadovićE
Ekonomski model koji je doživeo krah, kod nas i u svetu, je model kreditnog novca, koji je zasnovan na teoriji koja smatra da je novac po definiciji dug. Model kreditnog novca mora biti zamenjen modelom u kojem se novac posmatra kao poklon. To je model nekreditnog novca. Nekreditni novac poklanja Kina svojim građanima, i od zemlje koja je jedva prehranjivala svoje stanovništvo, postaje prva ekonomska sila svete. Analizirjmo, šta radi Kina.
Treci pogled
Rado citam Katiceve tekstove. Ako bi ekonomijske tokove na svetskoj i domacoj sceni posmatrali kao krizu, onda bi tekstovi ovog tipa imali smisla. Na prvi i drugi pogled rec je o dubokoj krizi, na treci podled sve ukazuje na veliku i globalnu pljacku. Ko ce iz ove krize izaci neostecen i na koji nacin!? Neka o tome neko napise neki tekst bar u vidu krokija.
vlada
Gospodine Katicu, obzirom na ekonomsku politiku Srbije, da li ce biti moguce da se nacionalizovana imovina vrati pravim vlasnicima u dogledno vreme. Imam 33 godine pa me zanima da li ce se to dogoditi za vreme mog zivota. Hvala unapred.
Tromb .
Veoma mi se svidja sto autor sa malo reci pogadja sustinu. Problem je u osnovi prost. Radi i zaradices. O ovome je bilo i ranije reci i ista prica se vrti vec dugo, ali sta vredi. Kod nas je klima toliko nezdrava, sistem vrednosti toliko poremecen i to poodavno da cemo tesko moci da isplivamo iz svega. Lako je pricati , ali treba sprovesti i uraditi. Konkretni predlozi bi bili: 1. Zabraniti uvoz svim sredstvima, onaj nepotrebni narocito. Kod nas se uvozi sve zivo, cak i metle. Neverovatno. 2. Investirati ili direktno u proizvodnju u 'zivi' i zaista 'zaradjeni' novac ili u infrastrukturu. Na zapadu se stalno nesto 'cacka i kopa' bas zbog toga, jer infrastruktura ostaje kao trajno dobro, uposljava se radna snaga.... 3. Kod nas mora da prestane protekcionizam, to je kod nas nacin zivota, sve nam je na vezu i na neku prevaru. Od najvisih struktura do poslednjeg pojedinca, svi tako manje vise funkcionisu. Dakle veza za posao, za vojsku, za lekara, za vrtic, za upis u zeljenu skolu....za sve zivo....za takve stvari veza u normalnoj zemlji ne treba. 4. Pitanje je gde nestaje novac, trosi se, ali i iznosi iz zemlje u zadnjih nekoliko meseci. Pitanje je sta su strane banke s novcem uradile, gde je on. Podrzavam stav autora s tim u vezi. 5. Najvaznije od svega je da imamo tim koji ima viziju i radi kao takav, sa dovojlnim brojem kopmpetentnih ljudi. Vlast se mora suociti s nepopularnim merama, pa ako narod to osudi , osudio je, mora se jasno reci da ovako ne moze, ne ide. Srbija zivi na veresiju kako se narodski kaze. Jednom dolazi dan naplate. 5. Formiranje od strane 'institucija koje su iznad vlasti' kao recimo SANU radnih tela koja bi se bavila KONKRETNIM i primenjivim stvarima u cilju spasavanja zemlje. Nama je potreban preporod u svakom smislu. Moralni pre svega.
vlada guda
@Budimir Djurdjevic. Onda oprezno sa gedzom, prevrni robu i ne kupuj od njega. :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља