петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.02.2009. у 22:00 Марина Лаловић

Питање живота и смрти Елуане Енгларо поделило Италију

Белино Енгларо, отац несрећне Елуане (Фото Бета)

Живети у коми или умрети? Да ли смо у стању да сами одлучујемо о сопственом животу али и о смрти? Која је граница између живљења и преживљавања? Живимо ли за друге или за себе?

Управо овим питањима заокупљено је италијанско јавно мњење, са политичарима, судијама и верским поглаварима на челу, расправљајући о судбини суграђанке Елуане Енгларо (38), која се од 1992, од тешке саобраћајне несреће, налази у коми.

Италија, као и многе европске земље, не одобрава еутаназију нити било који други начин свесног прекидања живота људи који се налазе у коми, иако се ради о неповратном стању коме, као што је то случај са Еланом Енгларо. Крајем 2008.италијанско судство одобрило је молбу Елуаниног оца, доневши историјску пресуду којом је легализован прекид терапије која одржава у животу његову ћерку. Италијанске судије овакву одлуку нису дефинисали као легалну еутаназију већ су само одобриле да се пацијенткињи Енгларо прекине терапија тиме што ће се обуставити снабдевање њеног тела водом и храном.

Овај случај тако је поново у фокус ставио питање аутономијеиталијанског државног система, нарочито током протекле недеље када се одлучивало о „милосрдном убиству“ Елуане Енгларо. Иако је суд саопштио своју пресуду, на њу је одмах реаговао, у својој редовној недељној проповеди, папа Бенедикт Шеснаести речима да је „еутаназија лажни одговор на патњу”. На овакав папин индиректни апел председник Ђорђо Наполитано је одговорио да се у Елуанином случају не ради о еутаназији већ о прекиду несврсисходне терапије након седамнаест година коме.

У току протекле недеље поводом овог контроверзног случаја интервенисали су многи политичари. Тако је председник италијанске скупштине Ђанфранко Фини изјавио:„Лично изражавам само сумњу. Која је граница између живог бића и особе у коми? Мислим да само Елуанини родитељи имају право да дају коначан одговор на ово питање, одговор за који осећам да сам дужан да поштујем.“

Прекид нежељене терапије по мишљењу многих, а поготову религиозног дела италијанског јавног мњења, представља само скривени вид врло очигледног случаја еутаназије и, како се наводи, „реалног убиства“. Како би се спречио „злочин над људским животом“, како то карактеришу италијански политичари с министром Маурицијом Саконијем на челу, предложено је усвајање новог декрета којим би се поништила већ саопштена пресуда италијанског судства.

На овај својеврсни политичко-религиозни скандал, италијански премијер Берлускони у почетку је реаговао релативно уздржано: „Нисам за могућност изгласавања декрета о овом питању. Дошло би до правог сукоба двеју власти: судске и парламентарне.” То је објашњено његовом жељом да избегне захлађења односа са ватиканском државом.

Прошлог петка Берлускони је био још директнији: „Не желим да будем одговоран за Елуанину смрт”, чиме је практично озваничен декрет којим се поништава поменута судска одлука о прекиду нежељене терапије. Италијански председник Наполитано одбио је,међутим, да овај декрет потпише, због чега премијерова одлука није могла да ступи на снагу.

Коначна одлукасада је на италијанском парламенту који ће већ до четвртка, како износиовдашња штампа, предложени закон највероватније усвојити.

Ватикан је овоме очекивано скандирао:„Влада је изразила храброст и послушала нас.”.

О животу или смрти Елуане Енгларо одлучиваће се у следећих неколико дана.

Коментари5
58597
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir
Postoji zivot i postoji smrt. Zivot je kada mozemo da se druzimo sa najblizima, volimo, smejemo se, i uzivamo u mnogim blagodetima ovoga sveta. Ako toga nema onda nastaje smrt. Eluana 17 godina nije mogla da uziva u blagodetima zivota. Bila je vezana za krevet, nije mogla da oseti neciju ljubav, niti da je pruzi, i zivela je samo zahvaljujuci aparatima. Znaci Eluana je umrla pre 17 godina. Dobro, ima slucajeva kada se ljudi i posle 20 godina probude iz kome, ali kod nje nisu postojale nikakve sanse. Ako sam nesto mrzeo to su oni ljudi koji su udobno zavaljeni u svojim foteljama, uzivaju u zivotu i olako donose sudove. Zanima me da li su ti protivnici eutanazije ikada popricali sa njenim ocem ili sa bilo kim ko ima ovakve probleme. Da li su ga ikada pitali kako mu je i kroz sta je sve prolazio. Verujem da nisu, a nazivaju ga ubicom !!!!! Imaju li ti ljudi ono sto je njen otac 17 godina zeleo da obezbedi za svoju cerku - dostojanstvo? Uzgred, i kod nas se kaze za nekog ko je umro posle teske bolesti da se spasao. Da li je tom izjavom ucinjen greh? Ja mislim da nije.
Lilit
Italijanski predsednik Berluskoni je jedan mizeran oportunista koji kako namisire na bilo koji nacin neku mogucu korist (glasovi katolika i njihova podrska koja je u poslednje vreme opala) odmah se baci na plen. Pa bio on olicen i u telu nesrecne Eluane.Ono ste se dogadja u Italiji od kada je on ponovo dosao na vlast je prosto neverovatno: on se oseca kao mali Bog i radi bukvalno sve ono sto hoce. Rasizam se neverovatno povecao, po ulicama raznih gradova (izmedju ostalih i Milana gde zivim) je vojksa!!! Koja navodno treba da spreci kriminal za koji su, navodno odgovorni imigranti, sto je samo delimicno tacno. Naravno, ta vojska zaustavlja samo uboge emigrante, najcesce postene gradjane a nika ne ide tamo gde je kriminal srz kvartova koje drzi mafija. E tamo ne smeju ni da primirisu. U takvoj atmosferi, koja se odrzava dekretima i prekrsava se Ustav, ovaj heroj naseg vremena koji se bori sam protiv svih vec 17 godina, je covek koji samo pokusava da podari ono sto jedino moze svome detetu: dostojanstvo. Eluana je pre nesrece potpisala da ne zeli ovakav tretman, posto je igorm slucaja na istom odeljenju gde je posle i sama lezala bio njen drug koji je bio u komi. Vrlo je dobro znala o cemu se radi i uzasavala se invazije tudjih ruku na svome telu a bez njene svesti o tome. Njen otac je samo ocajnicki zeleo da ispuni zelju svome detetu. Italija je u soku od ovakovog ponasanja Vatikana (a zanimljivo da je taj isti Benedikt XVI kada se radilo o Vojtili imao jedno drugo misljenje te se nije protivio da ovaj odbije dalje lecenje u bolnici i resi da umre, sto je vec uobicajeno licemerstvo Vatikana), od ponasanja politicara. Na srecu, Eluanin otac, covek retkog dostojanstva i neverovatne snage (kaze da je njegova snaga u njegovi korenima, on je iz regije Friuli,gorstaci ljudi), dobija veliku podrsku i ljudsku solidarnost od jedne strane mnjenja, one gradjanske. Dok mu drugi, desnica u parlamentu, uzvikuju:"Ubica!". Ovaj covek je heroj naseg vremena.Eluana je umrla preksinoc
Православац
Не бих волео да се опет погрешно стајалиште Ватикана наметне као став Цркве. Јер виђење живота, смрти, слободе ... код нас је потпуно другачије. Са хришћанског аспекта нико не може бити господар туђег живота па ни родитељи, али "живот" који не постоји, уз то није себе ни свестан без апарат није живот. Убиство је насилан акт којим се директно прекида процес самосталног битисања једног организма (ударац, дављење...), али по мом мишљењу гашење апарата и препуштање организма да живи СВОЈ живот, макар он и резултирао смрћу није убиство. На крају крајева смрт је неизоставни део сваког живота. Значи у овом случају до смрти се не долази насилно, већ се насилно одржава неприродно стање живота, што је бесмислено и усуђујем се да кажем супротно промислу Божијем. Сасвим нешто друго је када неко у страху од бола или малодушности свесно затражи (или неко у његово име)да му живот буде прекинут, то је акт којим се починилац изједначава са Јудом Искариотским. Не треба мешати бабе и жабе. Иначе ово је само један од примера који доказују огромну суштинску непомирљивост између православља и римокатулицизма и дају за право противницима екуменских тенденција.
BELA VISTA
Ватикан је овоме очекивано скандирао...Vatikan skandira??? Bas svasta!!!
Ana HR
Ja sam za eutanaziju. Da se meni to ne dogodi, već sam dobila donorsku karticu, odnosno, ako mi se dogodi da mi mozak bude mrtav, što je stanje smrti, a srce i dalje radi, stanje vegetacije, bolje je da se oni organi, koji se mogu iskoristiti za nekog drugog iskoriste. Eluana Englaro umrla je prije 17 godina. Kao i svima nama, život nam nije darovala niti crkva, niti država, već roditelji, a ako mi taj život se prekine kao Eluanin, onda bolje da me se eutanazira i da barem jedna osoba ima od toga koristi. Žalosno je da političari iz svega nastoje izvući svoju korist, pa i iz smrti obične osobe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља