среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:37

Европа очима Истока и Запада

Аутор: Весна Перићсубота, 17.11.2007. у 13:24
"Исусови војници" Хајдина Јуинга

ФЕСТИВАЛ СЛОБОДНА ЗОНА
Готово сва остварења са овогодишњег фестивала "Слободна зона", као ангажовани документарци или као играни филмови о људским правима, проблематизују питање идентитета: расног, социјалног, политичког, религијског. Било да је у питању иницијација младе Иранке у западноевропско друштво кроз поп-културу ("Персеполис" Марђан Сатрапи), или питање емиграције ("Увоз/Извоз" Улриха Зајдла, "Прамцем ка северу" Стива Хадсона), огорченост сопственим конзервативизмом и милитантношћу ("Болесник" Мајкла Мура, "Исусови војници" Хајди Јуинг и "Жиг убице" Марка Мандена), покушај интегрисања у америчко друштво ("Дани теку" Со Јонг Ким) или фантазам, фингирано убиство и оптужба за убиство оминозних председника ("Смрт председника" Габријела Рејнжа и "Како сам планирао да убијем Тонија Блера" Мајкла Такера), или пак очување интегритета детета ("Будина изгубљена деца" Марка Феркерка), идентитет је јасно одређен у односу на Другог.

Космичке визуре

У "Оријентализму" као својеврсној Библији постколонијалних студија, Едвард Саид је испитивао западњачке перцепције о исламском свету, наводећи да су оријенталисти склони креирању стереотипа, а мит о Оријенту био је могућ због економске и политичке доминације Европе над Блиским истоком и Азијом. Тај мит разбија аутобиографски анимирани филм "Персеполис" Марђан Сатрапи, иранске редитељке која се школовала у Паризу и која најпре кроз уметничку форму као што је стрип (код нас већ објављен на српском језику) а потом и анимирани филм, прелама своју женску визуру, своје одрастање и сазревање кроз социополитички миље у Техерану. Сам избор медија, анимирани филм, говори о једној врсти иронијског одмака ауторке. Заправо, у тренуцима страха, смех је начин овладавања тим осећајем. "Персеполис" је духовни брат филма "Породични филм из егзила" Араша Ријахија будући да је тон филма пре релаксиран и аутоироничан него политички острашћен.

За разлику од слојевите, и духовите и бруталне, и интимне и космичке визуре, коју је 2003. донео Хектор Бабенко у играном филму "Карандиру", истинитој причи о озлоглашеном затвору у Сао Паулу, Чилеанац Кристобал Висенте у свом документарцу "Аркана" више инсистира на графичком, визуелном, него на драматургији. Фотографија је црно-бела, неретко "из руке". Висентеов рукопис близак је италијанском неореализму, његова објективна дистанца има и етимолошко оправдање – arcanus – значи затворен, у симболичком смислу недокучив и тајновит. Аутор се не везује за једног одређеног јунака или наратора а тек последњи кадар у колору, из горњег ракурса даје панораму града Валпараиза у Чилеу, крај обале океана – он визуелно и симболички из једног свевидећег ока поставља затвор у непосредну близину океана, неисцрпне слободе.

У остварењу "Болесник" оскаровац Мајкл Мур истражује систем здравственог осигурања, поредећи га са социјалним бесплатним државним осигурањима Канаде, Велике Британије, Француске и коначно – Кубе. Контроверзни амерички документариста свакако не може шокирати европског гледаоца – његов политички ангажман требало би да анимира Американце а његова либерална и левичарска позиција их позива на превредновање конзервативно-републиканске идеологије. Иако готово сваки Муров документарац представља памфлетски агитпроп, неоспорно је да овај аутор поседује драматуршку и наративну прецизност. Избор носећих јунака у потпуности је у служби Мурове идеје разоткривања немилосрдне Бушове администрације – Мурови сапутници су ватрогасци волонтери 11. септембра који данас носе здравствене последице свог ангажмана.

Злогласни затвор Гвантанамо у коме обитавају политички затвореници и активисти Ал Каиде има далеко бољу здравствену заштиту од хероја 11. септембра а омражена Куба има један од најбољих здравствених система на свету. Реактуализујући најјачу неуралгију новије историје, Мур свесно манипулише гледаочевим (са)осећањем, уз предвидиву поенту. "Болесник" је заправо епитет који Мур традиционално приписује Џорџу Бушу.

"Исусови војници" нису на трагу Муровог провокативног ангажмана, али на свој, шокантан и далеко узнемирујући, начин портретишу део гласачке машине Бушових републиканаца – евангелисте који подржавају идеју да је сасвим легитимно индоктринирати децу да би постали милитантни хришћани, будући да је исламски тероризам у успону. Деца у религиозном трансу идеалан су полигон за застрањујућу индоктринацију а злоупотреба хришћанске вере алармира и верујуће и неверујуће.

Помало апартан у односу на поменута остварења је "Пањ пун олова" хрватског редитеља Бранка Шмита. Он метафорично представља разорени идентитет бившег снајперисте из домовинског рата у Хрватској – човек није ништа друго до пањ, нешто што поседује корен али више као да нема тело и главу. Вестерн поетика Бранка Шмита у "Путу лубеница" у овом документарцу постаје волтер-хиловски крик који је затомљен, а не оспољен.

"Дани теку" Со Јонг Ким чији наслов у оригиналу ("In Between Days") зајми атмосферу из истоимене песме поп-бенда "The Cure", као и "Персеполис" носи аутобиографску ноту. У догма маниру ауторка слика свакодневицу младе Корејке у САД, њене психо-сексуалне иницијације и болна разочарања.

Проблеми емиграната

Одабрани петоминутни филмови из пројекта "Визије Европе", приказани пре сваког дугометражног филма на фестивалу "Слободна зона", тематски комуницирају претежно са проблемима емиграната (понајвише са филмом "Увоз/извоз", "Прамцем ка северу" и "Дани теку"). Аутори из економски најразвијенијих европских земаља имају или циничан однос према идеји уједињене Европе, или саосећају са свима за које Европа и даље представља недостижан сан.

Тако, Тео ван Гог, чувени холандски новинар (кога су убили исламски екстремисти) у свом филму "Евроквиз" потпуно пародира идеју забавних телевизијских емисија и сурово се поиграва са просечним Европљанином који долази из економског изобиља а суштински је психолошки урушен. Питер Гринавеј у "Европском тушу" поиграо се идејом Европе као кишобрана нација – под тушем су најпре високоразвијене земље, нага људска тела рубенсовских пропорција све док не понестане воде.

Придружене нације остају неокупане – симболички некрштене. Са друге, пак, стране, Португалка Тереза Виљаверде у "Хладној води/хладном рату" доноси прилично експлицитну критику имиграционе политике – илегални имигранти умиру у дубинама океана не домогавши се жељене обале.

Мађарски редитељ Бела Тар у свом остварењу "Пролог", у петоминутном швенку по лицима људи који чекају у реду за храну унесрећених транзицијом, не даје никакав иронијски одмак будући да заиста и јесте у жижи трагике. Словачко остварење редитеља Мартина Сулика "Чудо" на духовит начин о идеји Европе, симболички проговара кроз случај безгрешног зачећа у телу младе шеснаестогодишњакиње. Редитељка Малгожата Шумовска у "Раскршћу" у једном готово ванвременском и ванпросторном амбијенту доноси комплексну визију о позицији Пољске као једне од посвећенијих католичких земаља Европе. Пред Распећем промиче низ таблоа – времешне Пољакиње које певају у зору, млади пар који води љубав, раштимовани блех-оркестар. Коначно двојица постављају ново кич распеће са свеже обојеном фигуром Христа. Филм амбициозно замишљен који се по концепту и комплексности свакако издваја од претходника.


Коментари0
df727
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља