уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.02.2009. у 22:00

Расту стамбени кредити

Просечан дуг по становнику у еврима

Кредити привреди и грађанима у јануару су износили 1.276 милијарди динара, што је 3,5 одсто више него у децембру прошле године, изјавио је генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Он је на конференцији за новинаре рекао да се на основу података Кредитног бироа УБС не може оценити да економска криза утиче на кредитну активност банака.

Дуг предузећа на крају јануара био је 839,8 милијарди динара и увећан је 4,2 одсто у односу на претходни месец.

Позајмице грађанима од 388,5 милијарди динара веће су 2,1 одсто, а дуг предузетника је 47,5 милијарди динара, што је повећање од 3,6 одсто.

Грађани су највише кредита, у износу од 176,6 милијарди, узимали за куповину и адаптацију станова, а раст те врсте задужења је 3,6 одсто у односу на крај 2008. године.

Готовински кредити су порасли 2,8 одсто и износили су 146,1 милијарду динара, док су потрошачки и кредити за рефинансирање ранијих позајмица у вредности 47,1 милијарду динара смањени око један одсто. Пољопривредни кредити, чија је вредност на крају јануара износила 18,7 милијарди динара, смањени су око девет одсто.

Дугалић је истакао да грађани и даље уредно отплаћују своје позајмице и да је на крају јануара каснила отплата 1,5 одсто тих кредита, док предузећа нису на време отплатила 6,4 одсто кредита, а предузетници 2,8 одсто.

Број лизинг уговора нешто је мањи у јануару него у децембру прошле године, односно смањен је са 17.768 на 17.605, али корисници више касне у измирењу обавеза.

Грађани, како је истакао Дугалић, у мањем износу користе недозвољено прекорачење на текућем рачуну, а повећан је број корисника кредитних картица који касне у отплати дуга.

Он је проценио да ће мере Владе Србије о субвенционисаним кредитима допринети повећању ликвидности предузећа и повећању потрошачких кредита.

За сада, како је нагласио Дугалић, нема опасности од презадужености грађана.

Бета

Коментари10
a4e03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан Ђорђевић
Ко се задужио - нека се и раздужи! Нећу да плаћам туђа задужења. Нека влада гледа своја посла а не да погоршава ствари.
Srednjoskolac
@Zoranu, 01:50 - rec je o prosecnoj plati po zaposlenom (kojih ima oko 2 miliona ), a dug je po stanovniku (dakle po svakom od oko 7,5 miliona stanovnika)..a to vec daje drugu sliku...posebno imajuci u vidu posledice koje ce proisteci po kreditirane zbog, eventualno, a veoma realnog, gubitka posla, pa i kakve takve plate...
Zaharije Gligorijevic
Ako se ovo malo bolje procita i razmisli zasto je doslo do porasta stambenih kredita onda ce se isto tako vrlo brzo zakljuciti da u svemu tome ima interesa Gradjevinske mafije. Naime prodaja stanova opala je za 30 % u zadnjih 4 meseca. Izgradjene stanove treba prodati po nizoj cenu u slucaju kada opda traznja a to znaci "gubitak" za "gradjevinare". Da se to ne bi desilo narodu se odobravaju krediti koji ce imati za posledicu zadrzavanje visokih i preduvanih cena stambenog prostora u BGD a posle kom opanci kom obojci kada kriza usme svoj danak. Posle ovoga dolazi druga faza u kojoj ce doci do gubitka radnih mesta a samim tim i mogucnost otplate kredita, pa ce nasi vajni ekonomisti reci da se globalna kriza kredita prenela i na nasu zemlju sa izvesnim zakasnjenjem od godinu dana.
Vladimir Dz
Pogledajte prilog Russia Today (Rusija Danas) 10.02.09 na Youtube-u pod na nazivom “Worst economic collapse ever” (najveći ekonomski kolaps ikad). To je intervju sa najpoznatijim prognostičarem sveta Gerald Celente. Na prvo pitanje voditeljke kako on vidi 2009 godinu, Celente odgovara: “Mi ćemo videti najveći ekonomski kolaps koji svet još nije video. Ovo se neće desiti samo u Americi, već će biti globalan....”. Ovaj predstojeći kolaps je direktno vezan za ovu današnju “ekonomiju” koja je bazirana na dugu. Niko nema snage da kaže da Centralne i Komercijalne Banke štampaju novac bez pokrića. Svetski dug od 700 biliona dolara je nastao tako što banke na deponovani novac odštampaju 10-20 puta više novca bez pokrića. Ovo se zove ‘Bankarstvo sa Delimičnom Rezervom” i imate objašnenje kako funkcioniše ovaj mehanizam u brošuri koju je izdala Američka Centralna Banka pod nazivom “Modern Money Mechanics”. Pogledajte dokumentarni film Money as Debt (45 min, animirani) ili istorijski dokumentarac iz 96 godine The Money Masters (3.5 sata). Ova 2 filma vam otkrivaju u kakvom svetu mi zaista živimo – zašto smo u večnom dugu. Moja malenkost je prevela ove bisere...
purenjak
Znao sam da su Hrvati zaglibili ali bas ovoliko..... Zato se oni nude svima na prodaju!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља