понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:55

Демократске лажи о Босанском рату

Аутор: Добрица Ћосићпетак, 13.02.2009. у 22:00
Добрица Ћосић

У уводу књиге Николе Кољевића „О стварању Републике Српске”, те капиталне књиге о Босанском рату, ја сам од свих њених приказивача, вероватно, највише наглашавао интернационалистички карактер тог рата. После извесних накнадних сазнања, увиђам да у тумачењу светског карактера Босанског рата, нисам досегао до одговарајуће конкретизације те историјске истине. Ми живимо у свету у коме се реалност меша са виртуелношћу, у цивилизацији информација која има моћ да произведе и апсолутну дезинформацију, па нам ниједна перцепција света суштински није потпуна. Да своје тумачење мотива, карактера и интернационалног значаја Босанског рата потврдим и чињеничким истинама, помогао ми је Џон Р. Шиндлер књигом „Несвети терор, Босна, Ал Каида и успон глобалног џихада”. Аутор ове изванредно значајне књиге је професор историје и стратегије на Америчкој војној поморској академији и бивши обавештајац Националне безбедносне агенције.

Одавно се зна да све ратове прате лажи; о некима једино лажи остану као истине. Међутим, о Босанском рату мора се сазнати и говорити истина не због морала као одреднице индивидуалног и колективног деловања, него због саме егзистенције савременог света и његове будућности у којој је хуманистичкој цивилизацији као утопији – алтернатива апокалипса. Када говоримо о Босанском рату, реч је о опасној обмани и манипулацији која последично далеко превазилази муслиманско, српско и хрватско питање, дакле, народа који су гонећи се међусобно лили крв и једно другом палили куће и богомоље, несвесни да ће због њихове крви други народи из истих разлога лити крв и њиховом ватром палити куће и богомоље.

Мом накнадном сазнању, тачније размерама тог сазнања, претходи моје обично људско чуђење: како и зашто се могло догодити да се о једном догађају светског значаја – какав је био Босански рат, у информатичкој цивилизацији у којој више не постоје ни постељне, брачне, љубавничке тајне, петнаест година званично, религиозно, демократски лаже. На читавој планети трајала је пропагандна грмљавина о рату некаквог светла и некакве таме, издашно се користила америчка флоскула о добрим и злим момцима, државе и међународни форуми су се сагласили да су муслимани праведници и жртве, да је Босански рат изазвала српска агресија и да су Срби ратни злочинци, па се у Хагу Србима суди и за геноцид. А прислужни Словенац Јелко Кацијан ових дана предложио је Европском парламенту да усвоји декларацију о дану сећања на геноцид у Сребреници којим се српски народ трајно нацификује морбидном славом да је последњи европски народ у чије име је извршен геноцид. Пред нама савременицима збила се епохална инверзија једног историјског догађаја: лаж о сребреничком геноциду постала је сакрална и глобална истина. У тој лажи партиципиран је осим корумпиране новинарске професије каријеризам и кукавичлук бањалучких Срба политичара и београдске послуге иностраних канцеларија. Лаж о Босанском рату, џихадска и шпијунска лаж са значењем и последицама које има, могла се збити само у цивилизацији и констелацији света чија је когнитивна основа лаж и обмана. Да ова тврдња није пуко морализаторство, доказује и слом финансијског, неолибералног глобалистичког капитализма, условљен незајажљивом људском потребом за профитом, конкретно: манипулацијом фиктивним новцем. Дакле, лажним новцем, оним који производи компјутер. Та цивилизација лажног новца у последњој инстанци произвешће и слом поретка у коме је рођена, а с тим поретком сасвим лако се поништавају и истине о народима и ратовима који се воде, поготову ако је реч о Балкану.

Вратимо се конкретније Босанском рату чија ратна штета није у новцу него у мржњи заснованој на лажи, мржњи међу људима и народима коју ће поколења да памте и снују освете. На људску, нашу несрећу, Бошњаци, муслимани, Хрвати и њихови страни штићеници – велике силе, имају краткорочан интерес да истине о Босанском рату не надвладају лаж. Али ми Срби морамо да схватимо: од истине о разбијању Југославије, ратовима који су вођени на њеном тлу, посебно од истине о Босанском рату, непосредно је условљена будућност српског народа и његов људски лик у свету.

Да моје тврдње не поприме уобичајено србофобско тумачење, цитираћу вам неколико уводних мисли већ поменутог Џона Шиндлера из његове књиге коју ће, до лета, објавити „Службени гласник”. Реч је, дакле, о глобалном џихаду, а не о одбрани Изетбеговићеве некакве „цјеловите Босне и Херцеговине”; о Босанском рату који је у искривотвореном тумачењу, како пише Шиндлер, „дуго био главна тема спољне политике Европе и Америке: Босанска влада приказана је као мултикултурна, изложена агресији радикалних националиста – Хрвата, а нарочито Срба који намеравају да униште муслимане и њихово праведно друштво у Босни. Методи које су користили хришћани против муслимана у Босни приказани су као крајње варварски, без преседана у том региону. Злочини које су починили муслимани, ретко су саопштавани.” ... Констатујући да Срби нису учинили скоро ништа да оповргну лажи о рату у Босни, Џон Шиндлер поставља питање: да ли су Срби искључиво криви за Босански рат и злочине почињене у њему и тврди: „Медији, владе и невладине организације учинили су све да истина о Босанском рату остане у тами, односно у лажном приказу. Верски карактер рата је скриван, а исламска природа власти у Сарајеву била је тема која се апсолутно није спомињала. Није се хтело да уочи да владајућом муслиманском странком, која се представљала мултикултурном и демократском, управљају радикални исламисти борећи се за свој идеал – револуционарни Иран... Присуство хиљада светих ратника међу босанским муслиманима доведених на захтев Сарајева из свих делова исламског света да пренесу џихад у Европу, једва да је помињано. Иако се Исламска интернационала и њени муџахедини из Ал Каиде и сличних организација готово нису ни трудили да прикрију своје присуство, Запад томе није придавао значај...” И даље пише Шиндлер: „Чињеница која је потпуно занемарена јесте да је деведесетих година Босна имала идентичну улогу у глобалном џихаду као Авганистан осамдесетих, послуживши као погодно подручје за рат против неверника, а истовремено обезбеђујући уточиште и полигон за обуку будућих генерација ратника. Зеница и Травник показали су се исто толико погодним за свете ратнике Осам бин Ладена као Џалалабад и Кост неколико година раније. Босна је махнула руком муџахединима широм света: дођите, видите, убијајте, ширите се... Није случајно што се испоставило да је од средине деведесетих узнемирујући број најтраженијих терориста стекао прво искуство у Босни...”

А други човек Ал Каиде, др Ајман ал Завахири рату у Босни придаје овакав значај: „Што се тиче битака које се воде у распрострањеним регијама исламског света као што су Чеченија, Авганистан, Кашмир и Босна, то је само претходница и темељ за главну битку која је започета у срцу исламског света...”

Поред западњачке лажи о Босни, Џон Шиндлер напомиње да постоји и „западњачка амнезија”. Он истиче да је „огромна жеља специјалиста за Балкан да у студијама о тероризму непријатним истинама не унизе и доведу у питање циљ босанских муслимана”.

А писац ових редова, професор историје и стратегије на Америчкој војној поморској академији и бивши обавештајац Националне безбедносне агенције, по сопственом признању био је један од многих који су „прогутали муслиманску пропаганду без варења”, али је личним искуством у Босни, разочаран оним што је видео и чуо од „наших најбољих стручњака”, увидео да је политика САД на Балкану „кратковида и крајње деструктивна”. Зато је и одлучио да исприча „праву причу” о Босанском рату.

Треба ли да се надамо да ће и домаћи Срби, пријатељи бошњачких муџахедина и љубитељи моноетничког Сарајева поступити као Џон Шиндлер када прочитају Кољевићеву и његову књигу. Не верујем. Они ће до смрти презирати истину.

Али Срби, прокажени Срби, уз помоћ разумних и савесних људи из света, дужни су да се боре за историјску истину о Босанском рату и пред лицем света и потомцима докажу да су у Босни борећи се за своју слободу опет бранили и хришћанску Европу од џихадског ислама. А Европа их је за ту одбрану казнила бомбардовањем НАТО авијацијом.

Судбина српског народа у Европи све више личи на судбину старозаветног Јова.


Коментари58
3a131
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

симонида
сјајан пресек БОЛЕСНОГ ЗАПАДА, који своју болест болује од свог постанка, ништа се није променило, само имају појединце са петљом да кажу ИСТИНУ! колико год је тешко наћи и ишчупати је из њихове таме! што се тиче СРБА мислим да они пролазе кроз западне софтвере,већина добровољно, спремна да лаже у корист своје штете! тужно је како наш НАРОД лагано изумире, како постаје НЕКО ко НИЈЕ и ко неможе бити јер му васељенски код неда да буде нешто друго. они који постају ТИ други су прави ВАМПИРИ у добро плаћеним и препознатљивим организацијама.г-дине Ћосићу добро је да још има оних који препознају и постављају ствари на своје место. можда се у будућности појави НЕКО ко ће вратити померену осу и кренути путем којим идемо већ 10000 година!
Darko Tomić
Ne znam samo kome će Srbi ispostaviti račun za gubitak 1/3 stanovništva ratujući u poslednjih 100 godina. Ti ratovi nisu bili van teritorija na kojima su živeli, dakle nisu bile agresije. Što se tiče Hrvata i Bošnjaka, oni nisu imali samo žrtve od Srba već i od svojih zabluda da će im neko pokloniti državu kao što je to slučaj i sa Albancima na Kosovu. Ispostavilo se da im se koketiranje sa internacionalnim interesima velikih sila isplatilo uz minimalne gubitke, a Srbi su uzgred plaćali sve i što treba i ne treba samo da bi sačuvali slobodu i teritoriju na kojoj su živeli. Svi ti narodi su oslobođeni Austrije od strane Srba, da bi samo dve i po decenije kasnije opet bili protiv da budu sa Srbima u zajedničkoj državi.Danas oni optužuju Srbe za genocid, kakve li ironije i namerne amnezije...kad se pogleda prošlo vreme ne treba takođe smetnuti sa uma da su se posle 4 veka Srbi sami morali oslobađati od Turaka koji su izvršili invaziju na Balkan možda isprovocirani krstaškim ratovima pokrenutim od papa i tadašnje dušebrižne Evrope čija je vojska uzgred rečeno popljačkala zlato na tradicionalno muslimanskim teritorijama. možda je to i savest te Evrope proradila, da bi opet kroz istoriju tu cenu plaćali samo i isključivo Srbi. U pravu ste gospodine Ćosiću, Bosanski rat je bio internacionalnog karaktera, ne bi uzalud dolazio papa u Bosnu, čak i u Republiku Srpsku (gde nikad u istoriji nije bio) da on nije imao internacionalan karakter. papa je samo označio teritoriju na koju se u doglednom vremenu treba usmeriti pažnja. Da bi u tome uspeli kroz koju deceniju trebalo je u Srbiji napraviti problem sa kosovom da bi se oslabila kao Država i zabavila svojim problemom. Ne treba zaboraviti ni klauzulu u hagu koju je potpisala Srbija da nikad više neće smeti njena vojska da pomogne Srbima u Bosni ma šta se njima tj. nama ovde dogodilo. Srpski narod je napadnut sukcesivno i to neće stati od proverenih neprijatelja... Suvišni su daljnji komentari, a svest o tom još nije zrela.
Spiridon
Odrastao sam u jednom malom gradu u Bosni u kuci udaljenoj 20m od gratske dzamije..Druzeci se sa muslimanima imao sam uvid u mentalitet i kulturu tog naroda ..Vrijeme rata Hvala Bogu proveo sam u Njemackoj gdije i danas zivim..Prirodom svog posla imao sam poslovne kao i privadne kontakte sa muslimanima iz Bosne kao i cijelog svijeta...Ne mogu reci da sam neki poznavalac islama kao religije i nacina zivota koji proizilazi iz tog rama..ali izucavam i citam jer me zanima...Ono sto je fascinantno i sa velikom sigurnoscu mogu da tvrdim je da se radi o "kulturi"koja ne moze nikakvu kritiku da trpi a o samokritici nemoze da se govori ni pod razno...Ukoliko se i neko medu pripadnicima doticne kulture nade da iznese neko misljenje ne uobicajeno za druge on je odma napadnut svim oruzijem od "ne pogrijesive brace"...Jednoumlje je jedini prihvatljiv oblik razmisljanja...Par komentatora upravo demonstrira tu "nepogrijesivost" i indoktrinaciju o kojoj pisem..Svako drugo misljenje je uvreda i shodno tom sasvim je normalno jednom intektualcu i piscu kao sto je Gospodin Dobrica Cosic uvredljivo reci da je star i da je izlapio...itd.O dijalogu i razumijevanju drugog i drugacijeg nema govora...Zalosno i tuzno...ali treba ih i takve kakvi su uvazavati i postovati njihovo pravo na postojanje bez obzira sto oni osporavaju to egzistencijalno pravo drugima..Vodeni civilizacijskom spoznajom da su "u lazi kratke noge"ne gubimo nadu da je istina ipak dostizna i razlicita od "apsolutne istine"koju smo slusali od strane jedine "zrtve" u krvavom Bosanskom ratu..Cinjenice polako govore da se ne radi o nikakoj agresiji vec odbrani jenog naroda na svojim vijekovnim ognjistima.Osporavati Srpskom narodu pravo na njegovu(i ne samo njegovu)Bosnu i Hercegovinu zbog jednog izgubljenog rata...je bezpredmetno kao i otimanje i preimenovanje Srpskog jezika kao i falcikovanje istorije.. Produkt psihoze je velika i ne opisiva mrznja prema svemu srpskom..
Sl. P.
Живео сам и радио у Горажду, граду са претежно муслиманским становништвом. После 16 година савесног и поштеног рада, вратио сам се у Србију 1974. Још шездесетих година тога века, сазнао сам за жеље екстремних муслимана да ће Босна и Херцеговина бити муслиманска држава, у којој ће Хрвати и Срби бити националне мањине. У таквој држави биће уведен муслимански језик, муслиманима ће бити забрањени национално мешовити бракови, али и да ће се таква муслиманска држава припојити братским арапским народима. А ево и једног обичног догађаја из уобичајених комшијских односа у 1966. годни. Деца се поречкала, а нека неписмена муслиманка прети мајци српског детета: "Фасоваћете ви кад дође наше време!"А о тим будућим временима говорило се поверљиво у џамијама, на сијелима, годинама се стварала мржља према Србима, чини се да је усађивана деци чим проходају, нарочито оној деци која су посећивала верске школе пре поласка у основну школу, што је у то време било познато и толерисано, мада је било против уставно. Тих година ме посетио познати новинар Политике Чеда Лакић. Задржао се само један дан, путовао је службено у Дубровник. Поверљиво сам му причао о могућим догађајима. У то време и о пронађеном скривеном складишту оружја у Вишеграду. То је било толико невероватно у та времена да ме је Чеда саслушао без речи коментара. Али, по његовом повратку у Редакцију, шеф дописничке службе, господин Бузгановић, обавестио ме писмом да више нисам дописник Политике. Задовољан сам што и на овакав начин могу да се јавим Политици, коју никада нисам престао да читам: у иностранству, као овога пута, преко Интернета, а код куће, у Србији, у новинском издању, које ми овде ипак недостаје. Мишљења сам да Политика треба да објави сваки коментар, који на неки начин указује на све те трагичне догађаје из наше блиске прошлости. Али, да су светски моћници хтели да сачувају Југославију, све би се завршило без рата и огромних људских и материјалних жртава. Ипак су планирали рат, а и даље га подржавају!
Peter RV
@DEDA- EU, 15/02/2009, 01:35. Sem izrecenog postovanja prema Cosicu, slazem se potpuno sa vama. Kad neko sad pocne da prtlja o Teheranu, odmah postaje jasno da on gleda da se ukljuci u tekucu hajku Klintonke protiv Irana, sto ocigledno predstavlja hohstapleraj. Najvecu stetu Srbima prave oni koji ih ubjedjuju da su neki "Evropski bedem protivu Islama". Ove varalice bi htjele da nas navucu da lijemo krv po Srednjem Istoku za racun nekoga koji je ustvari nas najgori neprijatelj. Nas rat "protiv Islama", ako je i postjao, je- zavrsen. Mi smo bili zbog njega bombardovani i unisteni bas od onih koji bi nas sad sa zadovoljstvom uputili da ubijano necije zene i djecu po Srednjem Istoku,koje nama uopste nijesu nicemu duzni. Treba reci glasno i jasno Zapadu: gospodo Amerikanci i Evropljani, ovaj rat je, otsad, iskljucivo- vas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља