понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Глас из Подземља

Аутор: Марко Крстићпетак, 13.02.2009. у 22:00
Свет је у ремонту: Даринка Јеврић

Животна судбина најтрагичније српске песникиње новијих времена, Даринке Јеврић (1947–2007), у темељима је њене поезије. Високо место које има у српској култури још више добија на значају када се зна да је Даринка Јеврић једна од ретких српских интелектуалаца која је и после  јуна 1999. године остала да живи у Приштини, у свом стану.

Српска књижевна задруга објавила је лане постхумно књигу њених стихова под називом Посланице с Проклетија. Из потресног поговора Митре Рељић, њене дугогодишње пријатељице, може се наслутити сва трагика песникињиног живота; од сталног притиска од стране њених дојучерашњих суграђана да се исели из свог стана, а потом и једног албанског писца за децу који је „препознавши песникињу, само се мало збунио, пречувши Даринкину жељу и намеру да остане у свом дому, стао да декламује како би узео, него му квадратура није по вољи”; сазнања да јој је брат киднапован и да му се изгубио сваки траг, све до ситуација у којима је обилазила хумке сродника својих пријатеља страхујући да у њима неће бити покојника. Крађе мртвих тела и њихово одношење били су додатна упозорења да ни мртвим Србима ту није место. Њена песма „Иваново” говори о минираном приштинском гробљу Где ономад је неко порушио споменика сто педесет.       

(/slika2)Даринка Јеврић јединствена је и по томе што је ушла у антологије пре него што је објавила прву самосталну збирку, што је куриозитет у српској поезији. Њене три песме („Слободарска”, „Дечанска звона или Светковина срца” и „Ратникова љуба”) објављене су у антологији Српске песникиње од Јефимије до данас, а заступљена је и у антологијама савремене српске поезије у Русији, Украјини, Турској, Индији, Шведској, Чешкој, Италији, Јерменији и Енглеској.

На Десанкином националном трагу, са Исидориним широким погледима на свет, песничком јасношћу као код Шимборске и специфичном врстом неосимболизма, њене песме су нам остале као једини сведоци подземног мрака који се догодио у Приштини. Међутим, њен поглед на свет почиње, али не зауставља се у Приштини, то је само полазна тачка са које њене Посланице с Проклетија добијају много шире и универзалније значење.

Издржат ваља не пустињи/ На балканској, каже песникиња. Даринка Јеврић није затворена и склупчана у национ којем припада, што сведочи и једна од њених најбољих песама, са катастрофичним призвуком, „Општи Курск”, у којој песникиња на ироничан начин поистовећује потонулу подморницу са свеопштим хаосом света – Свијет је у ремонту/ Општи Курск. Том погледу на свет припада и песма „Балканска ватра” која указује на растрзани балкански менталитет – Олимпишемо се у продавању магле и сплина.

(/slika3)Кључна песма у којој се најпотпуније осећа поетесина метафизика јесте песма „Антејски”. Она осликава песникињино дубоко понирање у језик и њену духовну вертикалу која почиње парадигматским стиховима – Ту сам гдје сам, трајем, странствујем у/ атару завичајном, а која ће се довршити – Тамо негдје, у недођији, у племену несазнатом/ у језику/ непојамном. Томе би требало додати и осећај егзистенцијалне бескомпромисности у песми „Шетња Мрчавом” где стихови Избивање из стана – јазбине једначи се/ са самоубиством сведоче о прихватању ситуације, по цену живота. Или смрти.

Још нешто.

Јеврићева је своју приштинску голготу у којој је стрепила за сопствени живот подигла на један симболичнији ниво. Приштина је постмодерно Подземље, а њена голгота представља свачију голготу на свим подручјима света у којима је разговор замењен наговором на уништење. Јеврићева критикује разноразне верзије „милосрдних анђела” по свету, али не само из перспективе једне српске песникиње којој се невољно одузима идентитет – него из угла основног права на живот.
У том смислу, њене песме – писане у забарикадираном приштинском стану последњих година свог живота, у галерији коју је основала, „Иконос”, сазданој од избјеглих слика/ У бункеру од књига – јесу и саме својеврснo право на живот и најбољи примери антиратне поезије. Да нема њих, остали бисмо ускраћени за један песнички и морални глас који ће нас увек опомињати и подсећати ако заборавимо.

Поезија Даринке Јеврић још увек чека на своје тумаче. И по томе је, можда, јединствена у савременом српском песништву.

Много јединствености, а тако мало речи о томе.  


Коментари5
9d816
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sretenovic
i tekst marka k. kao da je pisan na brzinu.o darinki treba od pocetka i na tenane. od kamena i zvona decanskih do grumena zemlje na groblju orlovaca.stoji uz rame desanki maksimovic(po znacaju za srpsku poeziju) a tako se malo zna o njenom poetskom delu specificnom i po jeziku i po temama i,svakako, po sudbinskom zapisu. da li je bio neki tekst povodom dogadjaja u sovjetskom domu kulture na drugu goidisnjicu njena smrti? Pokrenuo bih inicijativu da joj se podhumno dodeli adekvatno knjizevno priznanje, recimo ODZIV FILIPU VISNJICU (Sretenjska diploma zaduzbine PRVI SRPSKI USTANAK u Orascu za rodoljubivo pesnistvo). Licno sam je poznavao, ona je postala jedna od nevidljivih niti koje su utkane u duh moje porodice, i neizmerno sam zahvalan gospodu bogu sto su nam se putevi ukrstili.
bice bolje
hvala na prilogu i molim vas pisite jos o velikoj Pesnikinji-heroju da potsetite Srbe koji su postali kratkog pamcenja i koji u poslednje vreme samo "pljuju" jedni druge i sami sebe da smo imali a i sada imamo (samo ih ne primecujemo dok su sa nama)umne i cestite sunarodnike vredne paznje i postovanja.
RADE RUNJEVAC
Ona je dokazala da se moze ziveti sa komsijama shiptarima bez problema.Ona treba da vo´di srpski narod na Kosovu republjik.Sretno.
Приштина је постмодерно Подземље,
Друга нација би од овакве песникиње, која је живела под онаквим условима, направила симбол, српски и универзалан, неугасле жеђи за слободом и отаџбином у непријатељском окружењу. Хвала Политици на чланку.
jovan Mitar
Kako loš naslov za ovakvu pesnikinju,pa nije ona kriminalac,pa popdzemlje. Ona je veliki pesnik ,ona je duša Kosova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља