среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Благо кинеских царева

Аутор: Д. Д.понедељак, 16.02.2009. у 22:00

У давна времена људи су за припремање хране и пића користили судове од керамике. По грнчарском умећу најпознатији су били Кинези, у чијим су пећима, случајно, још у 16. веку пре н. е, у време владавине династије Шанг, настали и први комади примитивног порцеланског посуђа. Испечене на вишој температури него што је то било уобичајено, глинене посуде постале су тврђе и издржљивије, отпорније на прање.

После овог случајног открића, Кинези су наставили да усавршавају свој проналазак, додајући нове састојке у глину спремљену за печење. У време владавине династије Танг (618–907) испечени су и први комади правог порцелана, чији су главни састојци минерали каолин и фелдспат. Посуђе прозирне белине и изузетне чврстоће тада је било резервисано искључиво за становнике царских палата. У доба династије Сунг (960–1279) цареви нису штедели благо за оснивање радионица и зидање пећи које ће задовољити њихов префињени укус. Вековима побољшавајући технике печења, украшавања и глазирања порцелана, Кинези су љубоморно чували тајну његове производње.

Прича о овом „благу” насталом у Азији до Европе је стигла захваљујући Марку Полу. Овај млетачки трговац и истраживач описао је његову лепоту у својим мемоарима, насталим 1298. године у Ђенови. Марко Поло први је употребио и назив порцелан, јер га је провидна белина крхких комада посуђа подсетила на љуштуру шкољке која је у Италији позната под називом порцелета. На енглеском говорном подручју порцелан се и данас назива „чајна”, указујући на то да потиче из Кине.

Први комади порцелана у Европу су доспели на камилама Сарацена у 15. веку, а овај драгоцени товар са собом је на Стари континент понео и Васко да Гама. Ретке и скупе примерке тада су могли да приуште једино припадници богатих краљевских кућа. Један од највећих љубитеља порцелана био је француски краљ Луј XIV.

Европљани су се узалуд трудили да открију тајну прављења порцелана, за којим је потражња стално расла. У 17. веку трговачки бродови источноиндијске трговачке компаније довозили су са Далеког истока на хиљаде тањира, чинија и шољица, али ни то није било довољно да покрије потребе европске господе која је желела да отмена пића од састојака који су пристигли из далеких крајева – чај, кафу и какао – испија из исто тако отменог посуђа.

Производња на Старом континенту почела је тек када су и на европском тлу пронађене залихе каолина, фине глине која је основни састојак потребан за прављење порцелана, а најпознатије мануфактуре основане су у Немачкој, Француској и Енглеској.


Коментари0
b8156
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља