уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Задатак историје је да објашњава

Аутор: Анђелка Цвијићуторак, 17.02.2009. у 22:00
Милош Ковић (Фото Б. Педовић)

Књига немачког историчара Холма Зундхаусена „Историја Србије од 19. до 21. века” у издању издавачке куће „Clio” биће у петак, 20. фебруара, повод за разговор који у Гете институту у Београду организују Институт, „Clio” и „Политика”. Разговор у којем ће учествовати наши најугледнији историчари, социолози и политиколози покренут је не само да би се расправљало о слици коју странци имају о Србији, њеној историји и српском народу већ, што је можда важније, о томе како наши историографи процењују два века наше историје.

Низ разговора које смо на страницама „Политике” водили протекле две недеље управо је за циљ имао ове теме. У данашњем интервјуу, о књизи Холма Зундхаусена говори др Милош Ковић, један од најзапаженијих историчара млађе генерације. Ковић је доцент на Катедри за општу историју новог века на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду и аутор је књиге „Дизраели и Источно питање” (издавач „Clio”).

Како оцењујете Зундхаусеново виђење 19. века? У којој се мери, и у чему, оно разликује од нашег виђења?

Нисам више сигуран да се, усред овог разногласја, уопште може говорити о „нашем” виђењу. Најкраће и поједностављено речено: насупрот старијој историографској школи која је тврдила, да се послужим ироничним речима Милана Младеновића, „да смо одувек били у праву”, сада имамо и све утицајнију школу која нас уверава да „никада нисмо били у праву” и да је, скоро по правилу, правда била на страни оних са којима је Србија у последња два века ратовала.

Холм Зундхаусен, наравно, није склон овој врсти крајности, што се, рецимо, види из његовог прилично трезвеног виђења притисака Аустро-Угарске на Србију или НАТО напада из 1999. Ипак, ближи је „другој школи”. Он верује да националистички дискурс доминира у овдашњим популарним представама о прошлости, па и у српској академској историографији. За српску историографију 19. век је доба успона; Зундхаусен, међутим, у српском 19. веку проналази претежно тамне, претеће тонове. Оно што је у овдашњој историографији „ослобођење” Косова, Метохије, Македоније, Босне и Херцеговине, за њега је „освајање” несрпских територија. Његов главни циљ је деконструкција онога што он сматра српским националистичким митовима, у чијем средишту би био косовски завет. По његовом мишљењу, ти митови одвели су Србију у недела и поразе из деведесетих година 20. века.

Да ли аутор „Историје Србије од 19. до 21. века” довољно критички анализира мешања и утицаје страних сила на тадашње и будуће време ових простора?

Балканским историчарима често се пребацује да, пренаглашавањем улоге „страних сила”, избегавају да се суоче са „унутрашњим узроцима” овдашњих невоља. Један од мудријих и искуснијих истраживача историје Балкана, Ричард Клог, међутим, каже да се приликом проучавања историје „малих”, нарочито балканских држава, утицај „страног фактора” мора узети у разматрање много више него у истраживању историје великих сила, какве су, рецимо, САД или Немачка. Зундхаусен пише о утицају великих сила, али он верује да је у историји Србије тај фактор заиста био значајан само у повременим тренуцима великих криза.

Необично је, међутим, скоро потпуно одсуство великих сила на његовој слици распадања Југославије из деведесетих година 20. века. Уместо тога, он кључне узроке овог догађаја проналази у динамици српског национализма. Међутим, чини се да би од много веће важности за немачке читаоце, којима је ова књига првенствено намењена, била критичка анализа узрока и последица притиска њихове, немачке владе, оличене у Хансу Дитриху Геншеру и Хелмуту Колу, на водеће чланице Европске заједнице, да признају сецесију Словеније и Хрватске, у децембру 1991. године. Судећи по општепознатим изјавама лорда Карингтона, Переса де Куељара, Ворена Кристофера или Ролана Диме, ова прва велика, самостална акција тек уједињене Немачке узнемирила је њене савезнице и довела до проширења кризе на Балкану. Непријатна сећања у Београду изазвала је и усклађеност Геншерових потеза са деловањем аустријског министра иностраних послова Алојза Мока. Коначно, значај улоге Немачке у распадању Југославије можда и нехотице подвлачи и сам Зундхаусен, када примећује да се признање независности Словеније и Хрватске може узети као међународно-правни датум нестанка ове мултинационалне државе. Тој теми он, међутим, посвећује само два пасуса, у којима лаконски умањује одговорност Немачке.

Који су вредносни судови од којих полази овај познати немачки историчар?

Обиље вредносних судова представља, по мом мишљењу, главну слабост ове књиге. Лично, верујем да је задатак историје, као и сваке друге науке, да објашњава, а не да суди и вреднује. Зундхаусен, истина, каже да не жели да буде судија, али одмах затим додаје да себе види као „вештака или истражитеља”. У овој књизи он, међутим, можда и нехотично, преузима на себе и улогу судије.

Не треба, наравно, посебно наглашавати да је стајна тачка, са које Зундхаусен изриче своје моралне судове, заснована на вредносном систему његовог културног и друштвеног миљеа. Бар би историчари требало да буду свесни релативности вредносних судова, и чињенице да они најчешће трају онолико колико трају дате вредности. Томове марксистичке историографије, у своје време бестселере, данас више нико не чита. Поводом ове књиге негде сам већ наводио речи Јакоба Буркхарта, који упозорава да се „морамо чувати тога да своје историјске перспективе одмах сматрамо закључцима светске историје”. По Буркхартовом мишљењу, вредновања и разматрања о „срећи” и „несрећи” у људској историји задатак су публицистике, а не академске историографије.

Која би била перспектива његовог гледања на историју Србије?

У овој књизи Зундхаусен на целу историју Србије у 19. и 20. веку гледа из угла деведесетих година 20. века. У дубокој, двовековној прошлости Срба, он трага за узроцима злочина које су они, како он понавља, починили током деведесетих година 20. века. Тако се десило да Зундхаусен у својој књизи суди хајдуцима из турског доба, Вуку Караџићу, Његошу и његовом „Горском вијенцу” због онога што ће се догодити у грађанском рату од 1991. до 1999. године. Уз овакве анахронизме, убедљивост његових оцена умањује и превелики број материјалних, чињеничних грешака.

Шта за нашу историју значи ова књига Холма Зундхаусена?

Оваква виђења српске историје преовлађују у светској публицистици и историографији, и са тим се треба суочити. Књига је писана као позив на дијалог, и надам се да ће у нашој средини она подстаћи нова преиспитивања и прегнућа.


Коментари5
f4065
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavlović
Ković nije u pravu kada tvrdi da je Nemačka bila neki presudan faktor u raspadu Jugoslavije. Glavna stvar bila je odluka Predsedništva SFRJ da povuče vojsku iz Slovenije, a to se desilo u julu 1991, dok je Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku tek 15. januara 1992, dakle - pola godine nakon toga. Da ne pominjem rat u Hrvatskoj, koji je već bio završen kad je Nemačka priznala te dve zemlje. Dakle, ipak treba više gledati na unutarnju dinamiku, pre svega slovenačko-srpsku. O tome je odlično pisao Dejan Jović, samo mi uvek nekako više cenimo nekoga ko ima strano prezime nego naše.
Bosiljka - nastavak
o mogucim buducim konsekvencama zajednickog clanstva u EU i "otvorenih granica", a posebno granica Srbije u odnosu na geografski blisku 70-milionsku tursku naciju, koja je, eto, po g-nu Zindhauzenu, prije dva vijeka, nepromisljeno, grubo i nepravicno protjerana sa ovih prostora.
Bosiljka
Ostavivsi na stranu pitanje gdje je ta referentna ravan u odnosu na koju treba vrednosno ocijeniti dogadjaje iz srpske istorije, da li se treba odluciti za pocetak 20-og vijeka, ili I svjetski rat, ili mozda za II svjetski rat, ili treba ici unazad u vrijeme koje mi smatramo oslobodjenjem porobljenih srpskih teritorija, a Zindhauzen "osvajanjem"(!) - ili mozda treba ici jos dalje unazad u vrijeme srpskih seoba iz doba Carnojevica (???), ili mozda jos unazad, pa onda uzeti kao mjerilo ko je bio osvajac u krvavom 15-om ili u 14-om vijeku na teritoriji Balkana (???), dakle, ostavivsi na stranu sva ta pitanja, na koja bi moj odgovor bio da je Osmanlijska Turska bila osvajac i imala status kolonijalne sile na (zasto ne pomenuti) evropskom, pa i hriscanskom Balkanu, ja bih nesto rekla o refleksijama Zindhauzenovih naucnih "insinuacija" na sadasnji trenutak. Svi smo svesni relativnosti zakljucaka istorijske nauke, ali smo i svesni njenog jakog ideoloskog uticaja. Ako cvrsto zazmurimo na dogadjaje iz devedesetih i nazalost zlokoban uticaj Njemacke, koji nije isao u prilog dijalogu, vec bezrezervno podrzao sve protiv-srpske strane u jugoslovenskoj tragediji, sto se sve okoncalo potpunim negiranjem subjektiviteta srpske nacije u bilo kom njenom medjunarodnopravnom odnosu, dolazimo i do ovog trenutka. Smatram da Zindhauzenove poglede na istoriju srpskog naroda ne treba uzimati olako, vec na njih dobro obratiti paznju. Naime, idealizovanje osvajacke Osmanlijske imperije i negiranje njenog polozaja kao kolonizacione sile na Balkanu, previdjajuci njen anticivilizacijski i nazalost duboko razoran uticaj i nesrecne posljedice po istoriju Balkana, pri cemu se neka istorijska "krivica" za izgon te napredne tvorevine sa ovih prostora svaljuje na srpski narod, kome se, eto, prohtjelo da taj ideal drzave protjera sa svoje teritorije i samoorganizuje se u evropsku naciju, mozda treba posmatrati i u svjetlosti sadasnje politike priblizavanja EU i Turske, a mozda treba razmisliti i
Dragan
Svaki rad u drstvenim naukama je vrednovanje. Interesantno je da se vidjenenje domacih i inostranih istoricara toliko razlikuje. Vredelo bi ispitati zbog cega. Cinjenica je da je konstanta srpske politike u novije vreme bio anahronizam (cuvanje SFRJ kada su svi hteli da je napuste, cuvanje socijalizma kada su svi hteli da ga reformisu, Kosovski zavet itd.). Zato mislim da je taj "anahronisticki" pogled veoma bitan za razumevanje nase istorije. Pa pitajte nekog Srbina zasto je Srbija gde je i sta joj valja ciniti: Odgovorice vam da je sve krivica Turaka, nesloge jos od bitke na Kosovu, zbog Nemaca, Amerike i Vatikana, a sve to vezano sa raznim "prevarama" od strane komsija. Ako to nije anahronizam, onda sta je?
Милорад Станојловић
Понекад мислим да превише очекујемо од најмлађе генерације историчара и да ће их та очекивања додатно онемогућити да крену царским путем у науку. Наука уствари документује, изводи доказе и закључке, најпре на бази логике, а затим чињеница. Закони се, наравно, не могу изводити из емпирије, јер је статистика више ствар вере него закона. Објашњења већ задиру у вредновања. Што се тиче поштованог Зундхаусена он изриче своје моралне судове, јер се као и други осећа позваним да нешто стално изричу у вези нас, а због свог напредног колонијалног система некад, а људских права данас. Но, време се згуснуло данас што посебно доказује ислам. Уосталом, закон о забрани лова на Абориџине донет је недавно, 1925. године. Али у свим тим критикама нашег историграфског клатна има врло занимљивих питања, без објашњења. У оба светска рата, сви наши суседи до последњег припадали су «непријатељској» страни, тј. пораженој страни; сем нас. Једино смо ми означени као непријатељи цивилизације. Што би клинци рекли: џабе смо кречили. Ето, ту не вреде објашњења, морамо се држати чињеница, макар оне биле наш највећи непријатељ. За лаж је одвећ касно, а и превише је било лажи досад.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља