уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.02.2009. у 22:00 М. Бобић-Мојсиловић

Знак усклика

Само један дан разлике у празновању државности – Србија слави своју државност у Орашцу, Косово слави на целој територији прошле године проглашење државе. На српској прослави нема српског председника, док седницу косовског парламента директно преносе и многе телевизије балканских земаља које су признале ову самопроглашену државу. На Косову ватромет, у Орашцу непријатни транспаренти и хапшења оних који су их носили.

У Србији нерадни дан, на Косову хиљаде људи на улицама.

Косовски политичари добијају позив од Хилари Клинтон да дођу у Америку, где ће им Обамин шеф дипломатије потврдити да и даље имају америчку подршку у изградњи своје државе, док српски председник добија честитку за Дан државности од руског и америчког председника.

Српски председник објављује ауторски текст у „Вашингтон тајмсу” у коме каже да Косово никада неће бити држава и да у Србији никада нико неће признати лажну државу Косово, а у Црној Гори најављују успостављање дипломатских односа са Приштином.

Са два аутобуса, српска опозиција отпутовала је у јужну српску покрајину да подржи тамошње Србе, док је српска позиција остала на својим позицијама. Србија поручује да ће се само дипломатским средствима борити за очување своје територијалне целовитости као и за победу правде и права над неправдом и отимањем територија, док косовски председник у свом свечаном говору изјављује да су Косово до сада признале 54 земље света, те да „посебно позитивно оцењујемо одлуке о признању од стране суседних земаља Македоније и Црне Горе, добре и пријатељске односе са свим земљама у првом реду са нашим првим суседима самимтим и Србијом”.

Ово су само неке од повезаних вести које читамо у новинама у последња два дана. Закључак је да су сви у добрим односима, да се нико никоме не би замерао, да је међународно признавање самопроглашене државе Косово неминовност против које ће се Србија борити дипломатским средствима, а да се дипломатским средствима иАмерика бори да што више држава у што краћем року призна легат Била Клинтона иМадлен Олбрајт, па да следеће године сви заједно пошаљу Србији честитку за Дан државности.

Како видимо, Америка лако шаље честитке за дане државности иСрбији иКосову, јер поштује Србију као суверену земљу, али поштује иКосово коме је обећала да ће добити признања из целог света. Околним балканским земљама, свима је обећала светлу европску (исваку другу) будућност,под условом да признају Косово, док Србији не оспорава право да се дипломатијом бори за правду, те да пише дуга писма Уједињеним нацијама идругим праведним међународним институцијама.

Све што није могуће нигде другде, могуће је у Србији. Дипломатским средствима, на њеној територији створена је друга држава, чедо америчког похода на исток, пред којим су Србији заиста везане руке. Агонија Косова у ствари је само српска агонија – свима осталима је све јасно и све им је потаман. Мир на Балкану гарантује сада Хилари Клинтон која воли Балкан ирадо га се сећа, Србија је удаљена источна провинција новог Римског царства.

Питање добросуседских односа на Балкану, питање добросуседских односа Србије са Косовом, испоставља се као питање добросуседских односа Србије са САД. Дипломатија је свемогућа, она обара законе физике, изаконе логике.

Можда је зато наш Дан државности био тако скромно обележен. Србији је дозвољено да до миле воље виче „Па то је неправда”, попут Калимера.

Србија је само мали знак питања на мапи Европе. Косово је амерички знак усклика, оштар и опомињући симбол новог светског поретка, са којим нема ни шале, ни изненађења.

А кад смо код савременог дипломатског правописа, не знам чега више треба да се плашимо – да Србија буде само тачка, или три тачке?

Нажалост, наставиће се.

www.mirjanabm.com

Коментари59
f8e51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Krstovic
Cudan smo mi Srpski narod!Egoisticki nastrojen bez svoga osecaja za zato nas i maltene ceo svet ne simpatise, niti mirise!Ovo moraju i politicari da znaju, nazalost oni su u Skupstini zauzeti partijskim svadjama, tako da istinu ne vide pred ocima, a u Srbiji se sve teze,i teze,zivi!?Samo se pitam- ovo je moje misljenje!
cica armic
Tekst je odlican. Kao i svi Vasi tekstovi. Nemam nista protiv sto su nasi otisli na Kosovo i Metohiju da obidju nase mucenike u rezervatima. Hvala Bogu ima nas pa smo mogli mi koji nismo putovali na Kosmet da obidjemo kampove u nasoj blizini. Krnjaca,Lestani, Avala, Grocka, kaludjerica, Visnjcka Banja, Banjica, Ada Ciganlija, Pancevo itd. LJudi sve im treba, barake hladne, bosi, goli, gladni a tu su u nasem komsilukuj. Miro, podjite samnom i mojim prijateljicama da se uverite na licu mesta i napisete koju rec o cemeru koji nemoze biti cemerniji. Deca su pametna,lepa iali bi o cemu sa njima da popricate. To su osnovci,srednjoskolci a ima i buducih akademskih gradjana. Kada to postanu pitace nas gde smo bili kada smo im trebali ?
Zoran Joksimović
Kada je Srbija promenila Ustav 1989. godine, da bi jasnije definisala svoju državu i da bi znala šta treba da brani, mnogi su digli "demokratski" glas protiv toga. Sada kada se Vojvodina forsira kao neka zasebna celina u odnosu na Srbiju, ponavlja se stara priča. Uvek su to uvezene ideje i priče,strani interesi, i uvek se nadju zainteresovani "demokrate" u Srbiji koji će to zastupati i realizovati zarad svojih interesa ili zbog idejne i političke ostrašćenosti. Kosovo i Metohija pripada Srbiji, ali ta teritorija ima veliki geostaregijski značaj, a i mnoga bogatstva u sirovinskim i energetskim resursima. Kao i tokom dosadašnje svetske istorije, uvek se nadje neko silan ko želi da otme tudje. Šiptari podstaknuti iz inostranstva podižu se protiv Srbije. Naravno, Srbija 1998. godine legitimno angažuje svoju vojsku i policiju i uspešno ovladava situacijom na Kosovu i Metohiji, te tu teritoriju u potpunosti kontroliše. E onda se pojavljuje NATO, tj. USA kojima je potrebna ta teritorija za bazu, radi njihovih geostrateških ciljeva. Jer, da je tu bio mir, NATO, tj. USA, ne bi imali opravdanje da dodju. Upotrebili su sva sredstva, agresiju oružanom silom na Srbiju 1999.g i uz pomoć domaćih "demokrata" željnih vlasti, evakuisali su našu vojsku i policiju sa Kosova i Metohije i okupirali našu teritoriju. Sve to su medijski, politički i diplomatski obradili i servirali kao "demokratsku borbu za odbranu ljudskih prava". Sve ovo je jasno i poznato svakom trezvenom gradjaninu ove države Srbije, a i šire. Nije to odradila nikakva diplomatija. Članak MBM je zato samo lepršava refleksija na aktuelne dogadjaje i ništa više. Naravno da ima načina da se sačuva i vrati Kosovo i Metohija. Ne na brzinu i ne sa ovom političkom garniturom, i ne sa ovom svešću i ovim sistemom vrednosti. Naravno i da ima ljudi koji nas ubedjuju da to nije moguće. Nekima je to posao, neki su plaćeni, neki kukavice, neki neznalice, neki nam ne misle dobro...
У воз
"nesposobni smo da proizvodimo" то је углавном реторика и демагогија оних који обећавају "европску" будућност приликом распродаје цементара и шећерана за €, масовног укидања производих капацитета ...и тако даље па све до милиончета за оног Ковачевића..
Stevo
Vec vidjeno, i realnost i pisanje o njoj, sipanje iz supljeg u prazno! Novi, zabrinjavajuci momenat je, namera vlade da uvozi meso, pa ce posle kukuruz, psenicu, mleko, mozda i rakiju. Znaci, nesposobni smo da proizvodimo ono bez cega cemo bukvalno pomreti, ali smo zato "napaljeni" da kritikujemo Ameriku! Do poslednjeg daha...ali plug u moje ruke nece!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља