уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Прокупље није ни видело Пећанчеву сабљу

четвртак, 19.02.2009. у 22:00
Коста Пећанац

Прокупље – У саопштењу Народног музеја из Ужица у вези са оружјем и ордењем који су нестали из његове збирке од 1995. до 2004. помиње се и сабља војводе Косте Пећанца, којој се, како је наведено, траг губи у Прокупљу. 

Драгослав Маринковић, бивши директор Народног музеја Топлице, где је организована изложба поводом 75-годишњице Топличког устанка и на којој је, наводно, била изложена сабља једног од вођа буне, Косте Пећанца, каже за наш лист да је изненађен зашто се Прокупље поново помиње као место где је тако важан експонат нестао, а који, како тврди, није ни стигао до овог града.

– Наиме, поставку о Топличком устанку приредио је Историјски музеј у Београду, који је и од нас и од других музеја по Србији узимао предмете који се односе на тај догађај. Изложба је била приређена у Музеју „25. мај“. Одатле је допремљена у Прокупље, па онда путовала по многим градовима, да би део поново дошао овамо. Пећанчеве сабље није било међу експонатима. Касније су је од нас тражили из Ужица, а ми смо их упутили на Историјски музеј – наводи Маринковић.

Историчар Петко Марјановић у јануару 1993. постављен је за кустоса музеја у Прокупљу, а управо те године је изложба и допремљена у овај град. И он тврди да није било никакве сабље, па ни у реверсу експоната који су допремљени. Радило се, како прецизира, само о фотографијама и фотокопијама разних докумената, уз које су изложени предмети које је прокупачки музеј одраније поседовао.

Радмило Хаџи-Манић, дугогодишњи фотограф прокупачког музеја, тврди да је и тада, као и увек, све експонате фотографисао, па би у документацији морала да буде и слика тако важног предмета као што је сабља војводе Пећанца. Али, ње нема.

Чедомир Ристић, садашњи директор Народног музеја Топлице, показао је дописнику „Политике“ писмо које је Мирјана Јоцић, претходни директор, упутила музеју у Ужицу још пре четири године. У њему се, између осталог, каже да је, заиста, овај музеј од ужичког 18. маја 1993. године тражио Пећанчеву сабљу, али му је одговорено да се она налази у Историјском музеју у Београду. Тадашњи директор Маринковић се усмено обратио директору Историјског музеја и добио обећање да ће сабља бити допремљена са осталим експонатима за сталну поставку Топличког устанка. Али, приликом провере експоната у Народном музеју Топлице, сабља није евидентирана, што значи да није ни преузета.

Д. Борисављевић


Коментари1
ec5ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милорад Станојловић
Зар само сабља фали Народном музеју Топлице? Онда да славимо, пошто је све остало у правим рукама! «Драгослав Маринковић, бивши директор Народног музеја Топлице, тврди да је још деведесетих година прошлог века утврђено да Историјски музеј у Београду, који је организовао изложбу о Топличком устанку, није са осталим експонатима у Прокупље допремио и сабљу чувеног војводе». Одавно је већ нешто труло у држави Данској. Замислите тек кад уђемо у Европску унију, па почнемо да харамо по музејима... Остајем при томе да треба основати Удружење сећања Београда, пријатеља и колега на новинарку Редакције за културу «Политике» Мирјану Живковић. Ово сећање наново и нагло оживљава кад прочитамо овако нешто. Сећање на њену књигу из 1995. године: «Крађа културног и националног блага Југославије» - поготову. Да ли уопште постоји систем бриге за културно и национално благо, да ли су му «кадрови» дорасли или су га и – «прерасли»? То се дешава у једној економски сиромашној земљи, али не и сиромашној у култури. Слобода почиње културом; дефиинитивно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља