среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Повратак авангарде

петак, 20.02.2009. у 22:00

Од нашег специјалног извештача

У Италији, обележавање стогодишњице футуризма, уметничког и књижевног покрета, који је „заразио” европску уметничку сцену, почело је манифестацијама које се вртоглаво смењују и напросто утркују од краја прошле године... да би се зауставило у Риму, које се 20. фебруара (за време Ноћи футуриста) преобразило у Футурома. Само у Риму, током наредна три месеца 46 пројеката: изложбе, позоришне представе и конгреси, оживотвориће футуристичке авангарде.

Доскоро се сматрало да је „Манифест футуризма” први пут објављен 20. фебруара 1909. на првој страни француског листа „Фигаро”, али се испоставило да је то било 5. фебруара. Италијански песник Филипо Томазо Маринети (1876 – 1944) оснивач футуризма, у „Манифесту футуризма”, изнео је основне идеје покрета: раскид са обичајима и прошлим временима, академизмом, окретање модерном свету и његовом динамизму, као и одушевљење било којом врстом енергије и агресивности.

Речи на слободи

Маринетијева потреба да негира академску и конзервативну италијанску културу, рађа се из његове дубоке жеље да у уметност уведе нова научна и технолошка открића, која су отварала широке хоризонте прогреса и модерности. Његова непрекидна и ватрена активност привукла је присталице у свим уметничким сферама: књижевности, сликарству, вајарству, музици, моди, позоришту, балету, фотографији и филму. Од 1909. до 1929. многи футуристички прогласи објашњавали су револуционарне идеје ватрених припадника.

„Манифест сликара футуриста” (са потписима утемељитеља покрета: Бочонија, Караа, Русола, Бале и Северинија) објављен у Милану 1910, жестоко се обрачунава са култом прошлости. У „Техничком манифесту футуристичке литературе” (Милано, 1912) Маринети објављује да треба уништити традиционалну синтаксу и, између осталог, налаже употребу глагола у инфинитиву, као и укидање придева, прилога и интерпункције.

Овај контроверзни књижевник, после дугог периода остракизма (највероватније подстакнутог Маринетијевом фашистичком прошлошћу) током последњих деценија поизитивно је критички ревалоризован. Виторија Маринети,песникова ћерка, недавно је написала („Ил соле 24 оре”) да је њен отац био луцидни и великодушни „мајеута”, који је стимулисао, провоцирао, инспирисао, помагао својим другарима у авантури да, уз помоћ уметности, истраже све видове егзистенције. „Футуризам је био глобални феномен... али њега је увек водио и, утолико више притискао, ум који је, упркос хиперболама, лудоријама, драматичним, непредвидивим преокретима, допринео великој „видљивости” покрета и сигурно имао значајан утицај на будуће авангарде. Све ово и још много тога, био је Филипо Томазо Маринети, мој отац.”

Док изложба у миланској фондацији Стелине истражује сва поља где су „засејане”мисли вође покрета (уметност, музику и позориште) почевши од чувених „паролибере” (скраћеница за „речи на слободи” – parole in libertà), на изложби„Футуризам. Манифест 100x100”, управо отвореној у Риму (музеј Макро) посетиоце очекују фотографије, пристигле из личног архива песникове унуке Луче. Слике, малог формата, већином приказују Маринетија у кругу породице, на мору: Капри, Елба, Ливорно. Између многих куриозитета открива се да је Маринети волео да се сунча. Чак и када су му нос, образи и чело били потпуно спржени. Откривамо и његову, готово болесну, љубомору према вереници Бени (будућој супрузи Бенедети): и када је био одсутан, само кратко, неко је морао да „чува” његову изабраницу. Забрињавао га је и њен купаћи костим, сматрао је да костим превише открива...

Рускиње као јагуари

Године 1914. Маринети је посетио предреволуционарну Русију. Локални футуристи су га хладно дочекали, највероватније озлојеђени констатацијом да представљају нижи огранак италијанског футуристичког покрета. Рускиње су биле очаране тим усплахиреним човечуљком црних брчића. Докази о овим увесељавајућим сећањима објављени су у каталогу изложбе „Футуризам 100: Илуминације. Поређење авангарди. Италија – Немачка – Русија”, у организацији Музеја савремене и модерне уметности из Трента и Роверета.

Маринети је био опседнут руским женама „прелепим и налик јагуарима, због њихове мачкасте љупкости”. Руси му се нису превише допали, изгледали су му чудни. „Кад вам се нека жена допадне ви чекате три године да бисте јој то рекли, и када коначно постанете муж и жена, испостави се да се љубав у међувремену завршила за обоје... ваша литература је пуна тога... Тургењев... Толстој... Ми, међутим, кад нам се свиди нека жена, позовемо је у кола, спустимо завесице и за десет минута добијемо оно што ви тражите да добијете током многих година.”

Од авантуре до авантуре, од конгреса до конгреса, од славља до славља, Маринети никада не коментарише чињеницу да су половина експонената руског футуризма жене: Олга Розанова, Љубов Попова... Најпознатијој у групи, сликарки Наталији Гончаровој, није се допало сексуално надахнуће песника, нити његова (прикривена) мизогинија и шовинизам, па му је написала: „Наша земља је прелепа. Већа је и лепша од ваше... Не постоји ниједан разлог да би се жене презирале... У Русији реч „човек” означава људска бића без обзира на њихову сексуалну припадност.”

Снежана Симић

---------------------------------------------------

Серђо Романо: Манифест је декадентан и застарео

Серђо Романо, познати италијански новинар, књижевник, историчар и дипломата, недавно је, на страницама „Коријере дела сера”, изнео своје мишљење које одудара од ставова оних који величају Маринетијев проглас. Он сматра да манифест који је лансирао Маринети није уметнички манифест. То је политичка прокламација, позив на акцију и, у складу са ауторовом намером, револуционарни документ. Романо је мишљења да се проглас није залагао за нову уметност, него је желео да створи нови живот и, с тим у вези, примећује да није изненађујуће што је у Москви 1921. совјетски комесар за образовање дефинисао Маринетија као револуционарног интелектуалца (футуристи су величали рат и револуцију, прим.). Романо се критички осврће и на мисију – променити живот – поверену интелектуалцима и уметницима: манифест најављује ангажованог интелектуалца који инспирише вођу, привлачи масе, најављује будућност и жртвује се, ако је потребно, на „олтару идеје”. Новинар додаје да манифест у данашње време изгледа драматично застарео. Уместо дрске смелости и слободоумља он је декадентан, репетитиван и више пристаје студентским забавама. Романо сугерише да је ипак боље оставити га таквог какав је: тако ће бити избегнута опасност да задиви и заведе још неког.


Коментари1
3e36b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирко Контић
Најбољи правац свих времена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља