уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03

Чарлс Дарвин: испред своjeг времена

Аутор: Стефан Вукашинпетак, 20.02.2009. у 22:00
Чарлс Дарвин (Илустрација НСФ)

Да је којим случајем задоцнио на брод „Бигл” који је из енглеске луке Плимут 27. децембра 1831. испловио после вишемесечних одлагања на пут око света, двадесетдвогодишњи Чарлс Дарвин не би можда никад осмислио задивљујућу теорију еволуције која ни после столећа и по није нимало уздрмана. (Креационисти нису, вероватно, сагласни са потоњим исказом у претходној реченици.) Али то су само нагађања у стилу „шта би било, кад би било” којима ћемо се напослетку позабавити.

Учење које је образложио пре 150 година у својој незаборавној књизи „Постанак врста”, умноженој у 1.250 отисака и распродатој већ првог дана, и дан-данас је окосница или основица савремене биологије која је тада из самог корена променила људско поимање живота. Биолози су веома брзо пригрлили замисао постепеног развитка (еволуција), иако су десетлећима одбацивали природно одабирање (селекција). Све до средине минулог века увелико су занемаривали суштински део природног одабирања – сексуално одабирање – а и у наше време се споре како се одражавало на поједине групе.

У чему је највећи природњак у историји човечанства толико испредњачио?

За разлику од данашњих научника који се утркују у писању чланака и намицању новца, он је стрпљиво и предано чешљао своје мисли све док није ишчепркао суштаствени увид да врсте прелазе једна у другу кроз неумитно природно одабирање. И да оно само по себи нема ни циља, ни сврхе!

Да је којим случајем данас жив (умро је 19. априла 1882), два века после свог рођења, био би узбуђен, узрујан и малчице ужаснут што је теорија еволуције у научном смислу исправна и животна, иако би се сневеселио истрајавањем појединих оспоравања. Уколико би му се указала прилика да погледа 150 година унатраг, видео би зачуђујућа открића – укључујући прадавне кости пернатих диносауруса, риба које ходају и китова који гмижу – убедљивих доказа да су од једних настајали други организми.

Али када је склопио странице својег животног дела, „Постанак врста”, тек неколико ископаних налаза поткрепљивало је да је далековидо био у праву. Ретки трагачи за фосилима нису у то време могли да користе теренска возила, сателитске телефоне и електричну енергију. А ни преношење гена с поколења на поколење није им било познато. Чак ни за спознаје умног и ученог аустријског свештеника Грегора Мендела – који је проповедао наслеђивање одлика – није знао, мада су живели у исто време.

Од менделовског наследства до људског генома (збирка свих гена) одјекује величанствена ода у славу теорије еволуције, јер је природњак Чарлс Дарвин, чији 200. рођендан прославља цео свет, природопис преобратио у озбиљну науку.

--------------------------------------------------

Непознате чињенице

Неопране ноге: у 12. години признао је у једном писму да је само једном месечно прао ноге у школи, зато што није имао чиме.

Тежак отац: лекар Роберт је послао Чарлса у Единбург да изучава медицину, али се син мало занимао за очево занимање. Зато је пре поласка на крстарење светом говорио да је младић неуспешан и да срамоти себе и породицу.

Морска болест: Чарлс је патио од морске болести, стога је највише времена – када је брод био укотвљен – проводио на копну. И то му је вероватно припомогло да сакупи више узорака него што се очекивало.

Нећкање с браком: као младић саставио је листу разлога „за” брак и „против” њега. Друго је подразумевало губљење времена и одрицање од читања увече, а прво је укључивало другарство („У сваком случају боље него пас”). На крају је закључио: „Оженити се Q.E.D”(скраћеница од латинске изреке „Доказано је што је требало”).

Оклевање: одложио је више од две деценије објављивање своје теорије јер је стрепео како ће књига бити примљена.

Умало претекнут: крајем педесетих година 19. века схватио је да ће британски природњак Алфред Расел Волас изаћи са сличном еволуционом теоријом, зато је пожурио да објави „Постанак врста”.

Губитак деце: са супругом Емом имао је десеторо деце, али троје је рано умрло – двоје као одојчад, а треће у десетој години.

Хришћанин, па агностик: Већи део живота провео је као хришћанин, а на крају је себе описао као агностика.

Рођен 12. фебруара 1809. у месту Шрусбери.

Петогодишње путовање започео 27. децембра 1831.

„Постанак врста” објавио 24. новембра 1859.

Умро 19. априла 1882; почива у Вестминстерској опатији.


Коментари17
69ed8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран
Шта ми је требало да еволуирам у човека...!?
Dea
BelaVista. Skoro, i u zadnje vreme se ne odnosi na decenije,nego na period od kada postoje raznorazni podatci, a u to spada i period pre naše ere i daleka antika.....(tamo nema nekih podataka koji ukazuju na evoluciju koja traje), (tacno je i da su neandretalci "trajali" 250 miliona god., da su se kromanjonci (sličniji ljudima danas) pojavili i u "njihovo" vreme" i živeli dosta dugo) Sigurno je da će budući potomci današnjih generacija (i prošlih) moći sa sigurnošću da potvrde i imaju vidljiv dokaz za usporedbu u odnosu na nas dali je došlo do evolucije) Zato je stvarno nezahvalno da raspravljamo o evoluciji, koja se ipak zasniva na podatcima dobijenim od posmatranja svih organizama i izvođenju određenih zaključaka od "davnina" do Darwina i od Darwina do današnjeg dana i mi sada nemožemo biti, bar ne još uvek svedoci neke evolucije bilo kog organizma. (Nesporno je da postoje promene, da se neke osobine prenose na potomke...., ali ipak ono što nauka HOĆE sada TAČNO da zna nije dostupno potpuno.) Tačno, ne mogu svi da znaju sve i ne treba, ali mogu i trebaju imati sopstveno mišljenje o raznim oblastima koje zasnivaju po različitim kriterijumima i podatcima koji su im pristupačni. (što i jeste prirodno, jer ipak mišljenje nije diplomski koji treba odbraniti)
BELA VISTA
@Aca , 22/02/2009, 17:59- U Americi je 1961.god. film "Intherit the wind" dobio Oskara, a tema je bio istinski dogadjaj iz 1925. kada je nastavnik jednog provincijskog gradica optuzen da je ucio djecu Darwinovoj teoriji o porijeklu vrsta i evoluciji. Bilo bi sjajno da svaki anti-Darwinista pogleda taj film: fenomenalno je kako se taj americki nastavnik odbranio na sudu. Film je vrijedan pogledati i zbog filmske ekipe glumaca: Spenser Trasi, Dzin Keli, Frederik March. Da mene neko pita sta emitovati povodom Darwinove godisnjice, ja bih predlozio upravo taj film!!! ZAMOLIO BIH REDAKCIJU DA OBJAVI OVAJ KOMENTAR. HVALA!
Slavuj starog vremena
~Nagovoreni od lisica paunovi podneše predlog, da i životinje trebahu s ugledom na ljude da uvedu demokratiju.“Demokratiju? Šta će to reći ili nereći ?“, uputaše slavuji, kojima repovi ne davahu nikakav prestiž.“To će reći, da svi pevamo jednim istim glasom“ , rekoše pauni kojima frizure davahu nadćuranski prestiž.“Paunskim ili slavujskim ?“, upitaše slavuji čije frizure ne davahu nikakav argument.“Ćutite!“ zakukaše pauni (kao pred bombardovanje 99-e) čiji repovi behu vojska od argumenata.~.Darvinisti i kreacionisti, i jedni i drugi, još uvek su u domenu vere.Budući da nismo u stanju da ih potpuno rasvetlimo biva nam religijom. Dakle treba verovati u tu evoluciju sve do akvatične faze, kao što treba verovati u taj kreacionizam sve do prvog dana stvaranja.Neka bude da i jedni i drugi imaju sveti cilj koji će ljudima, ali i svim bićima obezbediti blagostanje. Slično kao u onoj našoj seriji gde pukovnik Vranić izgovara: „Jedino je slobodan čovek živ čovek“! divna sentenca, da odmah potom nije upalio svoj Malboro i ugrozio slobodu čoveka koji je bio u istoj prostoriji a nije bio pušač.Mislim da je to Sartr predivno definisao rekavši: „povod koji izaziva mržnju naprosto je čin drugog koji me je stavio u stanje trpljenja njegove slobode“.Ako neko voli društvo psa ne vidim zašto je „kudikamo bolje da voli društvo žene“, ako je on tako rešio? Zato što ___________, a ja sam rekao ___________, i ne može drugačije. (pitanje u ovoj formi sam negde video).
Aca
@ BELA VISTA - Strasno je sta prolazi za "argument" kod kreacionista, ali mislim da ljudi imaju osnovno neznanje o biologiji a i o nauci inace (sto komentar o 'teoriji' pokazuje). Ako neko nije pogledao detalje teorije, ne moze se ocekivati razumevanje (otuda pitanja tipa 'Zasto ako postoji evolucija, jos postoje majmuni' ili 'Zasto nijedan majmun DANAS ne rodi coveka'. Sa jedne strane to me strasno nervira, ali opet, ne mogu svi znati sve, i nekako mi je neukusno (i anti-naucno) traziti od ljudi da prihvate to po veri. Pozdrav :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља