субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08

Задивљујући раст од 560 одсто

Аутор: С. Стојиљковићпетак, 20.02.2009. у 22:00
Стручњаци „Алготека” учествовали су у успостављању више од 200 позивних и контакт центара

Када се ових дана објави да је нека српска високотехнолошка компанија за пет година приход увећала 560 одсто, неизбежно је питање: која је и како је то могуће? При томе, то је једина фирма из Србије увршћена на 314. место међу 500 (Technology Fast 500) фирми с најбржим растом у Европи, на Блиском истоку и у Африци.

Тим поводом недавно је генералном директору „Алготек Србија” Александру Бакочу уручено признање које додељује ревизорска кућа „Дилојт и Туш”. Другу годину заредом, после лањског признања за 28. место у средњој Европи, опет у надметању брзорастућег пословања.

Први регионални интегратор решења за контакт центре у средњој и источној Европи основан је 1992. у Београду. За разлику од појединих информатичких дивова у свету, који су прве кораке начинили у гаражама и подрумима, својих првих петоро запослених „Алготек” је сместио у београдских 180 квадратних метара. Име фирме је кратица састављена од прва два слова имена рођене браће Ал(ександра) и Го(рана) Бакоча, који су само дописали, у то време, а и данас, пожељни продужетак „тек” (Algotech).

Први уговорени посао износио је неколико хиљада марака, а садашњи годишњи промет достиже пет милиона евра. Од првих неколико месеци до данас компанија је нарастала и гранала се, за сада, у шест земаља, руководећисе жељама својих наручилаца које увек пажљиво слушају (и ослушкују). И, наравно, такво напредовање није промакло већим иностраним компанијама које већ обигравају да купе ову српску фирму.

Стручњаци „Алготека” учествовали су у успостављању више од 200 позивних (call) и контакт центара и ИП телефонских решења у банкама, телекомуникационим компанијама, мултинационалним компанијама, интернет-провајдерима, грађевинским компанијама, универзитетима и хотелима. Ова компанија покрива више од 90 одсто тржишта Србије и има 16 одсто удела на заједничком тржишту контакт центара Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Црне Горе и Румуније.

На одабраној листи заступљене су високотехнолошке компаније из 23 земље, с разумљивом превлашћу у броју и заради оних из Француске и Велике Британије. Водећа је „Tanderhed” из Велике Британије, веома препознатљива у програмирању (софтвер), која је минуле петолетке остварила запрепашћујући раст већи од 28.500 одсто! У редоследу преовлађују софтверске компаније, иза којих следе компаније из области Интернета и телекомуникација.
„Дилојт и Туш” пажљиво и предано проучава пословне ставове директора, прати кретања у сектору и сагледава будућа очекивања. Упркос економским потресима у протеклим месецима, чак 58 одсто менаџера изразило је чврсто уверење да ће одржати досадашњу стопу раста, а 37 одсто њих сматра да до сада нису осетили знатан утицај лоших економских збивања у свету. Највећи изазов виде у проналажењу и задржавању ваљаних ИТ стручњака (42 одсто), задржавању корака с брзим променама на тржишту (15 одсто) и одржавању новчаних токова (15 одсто).


Коментари8
54a06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
@Milan. Cime se bave? Pa ovako: Prvo nadju telekomunikacionu opremu, ili na rasprodaji ili tehnoloski rashodovanu pa noda preko svojih ili tatinih veza tu opremu "integrisu" tj. uklapaju (dorade softver i prikrpe hardver) u postojeci sistem. Kada ih isplate oni ispod stola vrate deo onima od kojih su dobili ugovor i posao ide dalje. To se zove 'bizmis' Milane. I nas dvojica bi smo mogli da budemo 'bizmismeni', ali nam matori Bakoz nije tata. Sad mozemo samo da budemo 'ljubomorni' ... :)))))))))))
najsladje selo u SFRJ Crvenka
Stvarno zadivljujuće i romatićno! Ne bi me iznenadilo da Politika uskoro objavi i članak o nagradama i uspesima firmi invej i monus. Da saznamo nesto i o tim skraćenicama i o njihovim skromnim počecima devedesetih. Za čitaoce Politike bilo bi zanimljivo da saznaju kako je firma algotek dosla do početnog kapitala. 90tih smo izašli iz socijalističkog samopupravljanja a kredita u to vreme nije bilo. Pitajte tatu/druga/gospodina Bakoča kako je zaradio svoj prvi milion? Politika je nedavno objavila članak o štrajku radnika u Crvenačkoj šećerani. Mozda bi oni mogli o tome da vas informišu. Kolike su plate valjanih IT stručnjaka koje je teško naći i zadržati? Kolike su plate operatera u call centrima? Rad u tri smene za bednu platu. To će mnogima pomoći da razumeju na čemu je baziran ovaj uspeh i 'zadivljujući' rast.
terramare
Cime se bave? Call center je novi oblik robovlasnickog poredka, ustvari nista novo,puno radis uz minimalnu platu.
Milan
Svaka cast doticnima. Ali hajd' objasnite i nama - obicnom narodu-, cime se ta kompanija bavi?
Горан Јакшић
Oво не треба никог да чуди, јер поред својих способности су се повезали и са правим играчима. И то јесте тако, мада када се ради са њима и није баш све сјајно

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља