четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

„Беовоз” на раскрсници – град или Република

Аутор: Н. Миковићнедеља, 22.02.2009. у 23:59
Тешко да ће бити нових вагона (Фото Д. Јевремовић)

Неизвесно је да ли ће град ове године успети да купи нове вагоне за „Беовоз”, као што је раније најављивано. Главни разлог је недостатак новца, тако да градским властима преостаје једино да размотре могућност изнајмљивања композиција возова или да их, евентуално, набаве на лизинг.

То је у разговору за „Политику” истакао др Драгољуб Ђаконовић, секретар за саобраћај. Он је нагласио и да се ове године може очекивати решење вишегодишњег спора на релацији град – Република о томе чији је „Беовоз”.

– Намеравамо да са „Железницама Србије” формирамо заједничко предузеће и да на тај начин ставимо тачку на причу о „Беовозу” који, сасвим сигурно, ове године неће функционисати онако како бисмо желели. Разлог за то је, између осталог, утицај светске економске кризе на целокупно пословање у Београду – објашњава др Ђаконовић, додајући да је незахвално предвиђати када ће „Беовоз” стати на ноге.

Први човек Секретаријата за саобраћај најављује и да ће само име „Беовоз” ускоро отићи у историју.

– Када будемо формирали ново, заједничко предузеће, највероватније ћемо га назвати „градске железнице”. Не желимо да у будућности користимо назив „Беовоз”, јер њега прати негативни имиџ из прошлости, зато што тај систем, нажалост, никада није заживео – истиче др Ђаконовић.

Прошле године било је најављивано да би град у 2009. могао да уложи 13 милиона евра у обнову пруга и пружних прелаза, али је тај пројекат засад на стендбају. Према неким проценама, цена једне композиције која се састоји од два вагона је од 1,5 до три милиона евра, али се још не зна на који начин би град могао да набави новац за ову куповину.

Др Драгољуб Ђаконовић каже и да још није дефинисано када ће се и од којих пара поправљати железничка инфраструктура, што значи да ће се и даље не баш бројни путници „Беовоза” возити просечном брзином од 20 до 40 километара на сат и то у вагонима од којих су неки стари и четири деценије.

У октобру 2007. године ЦИП је урадио мерење које је показало да „Беовоз” дневно превезе око 16.000 путника, али се процењује да је тај број сада мањи. Овоме треба додати и податак да возови са полазних станица крећу у просеку на сваких 45 до 90 минута. Ипак, „Железнице Србије” су успеле да у односу на ранији период незнатно смање време кашњења београдских возова, али се путници и даље жале на запуштеност, прљавштину и изузетну спорост. Занимљиво је да је првобитно пројектовано да се возови „Беовоза” крећу брзином од 100 до 120 километара на сат, што је у тренутним околностима у домену фантастике. Према неким проценама, тек после евентуалне обнове пруга возови би могли да иду максимум 70 километара на час што је и даље далеко од зацртаног циља и европског просека.

Разлог за овакво стање је и недовољно или готово никакво улагање у „Беовоз”. Занимљиво је да је град последњи пут пре пет година уложио новац у овај систем, а од тада тиња тихи сукоб између градских власти и „Железница Србије” око надлежности над „Беовозом”. Београд је тада одбио захтев овог републичког јавног предузећа да из буџета издвоји 250 милиона динара за „Беовоз”. После тога је више пута најављивана помоћ Светске банке, како би „Беовоз” коначно стао на ноге, али се све завршило на изради ЦИП-ове студије. Она би, између осталог, требало да утврди да ли је уопште оправдано улагати новац у овај систем, као и да ли постоји могућност да „Беовоз”, једног дана, буде интегрисан у јединствени тарифни систем јавног градског превоза.

-----------------------------------------------------------

У три крака од 1992. године

Прве од три електромоторне гарнитуре „Беовоза” почеле су да саобраћају 1992. године. Систем је обухватао три крака и то до Батајнице, Главне станице у Панчеву и до Ресника. Његово средиште било је на станици „Београд центар”, где се и данас налази оперативни одсек „Беовоза”. Тек је отварањем стајалишта „Вуков споменик” 1995. године створена идеја да се путници из приградских насеља брже и ефикасније превезу до центра. Од тада се неколико пута помињала могућност да једна од будућих траса „Беовоза” буде око Калемегдана како би се Дорћол повезао са осталим шинским правцима, али она засад није на видику.


Коментари0
5112e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља