понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.02.2009. у 22:00

„Шредер” једе 300 возила на дан

Једна од фирма у Србији која поседује савремене капацитете за рециклажу аутомобила јесте „Центар за рециклажу” у Железнику, у Београду. За разлику од појединих постројења која самељу цео аутомобил, ова фирма поседује посебну машину, такозваног „шредера”, чија се цена креће од 5.500.000 до 8.000.000 евра.

– Та машина је висине петоспратнице и дужине је око 150 метара. У њој се не рециклирају само аутомобили, већ и камиони и аутобуси – каже Дејан Дубајић, пи-ар „Центра за рециклажу”, додајући да се ово предузеће бави „прерадом” аутомобила још од 1982. године, те да приче да у Србији нема ко да рециклира старе аутомобиле нису тачне.

Процес рециклаже започиње у откупним центрима овог предузећа, којих у Србији има 35 – објашњава Дубајић.

Најпре се са возила скидају гуме, акумулатор и извади се сва течност, попут антифриза, уља и горива. Акумулатор и течност из њега представљају опасан отпад и захтевају посебан начин поступања. Зато се одлажу у посебне контејнере.

Када се у откупним центрима сакупи већи број возила, из Београда се шаљу камиони са пресама које аутомобил сабијају и праве квадар димензија 100x40x60 центиметара. Тако „прерађени” аутомобили се железницом шаљу у Београд, а наредна „станица” у рециклажи је „шредер”. Систем водених и ваздушних филтера у овој машини од метала одваја пластику, стакло, гумене дихтунге, платно, а скида чак и фарбу са возила.

У року од једног минута од четвороточкаша се добијају коцке чистог метала величине десетак центиметара. Ова машина, једина у земљи, недавно је ремонтована, а њен капацитет је 300 возила дневно.

– Од аутомобила тешког једну тону добије се неколико таквих коцки укупне тежине 700 килограма, што значи да се успешно рециклира око 70 одсто делова моторних возила. Пластика и стакло се такође самељу – кажу у „Центру за рециклажу”.

(/slika2)Они наглашавају да би тај проценат био и већи када би добијали аутомобиле у бољем стању. Поређења ради, у Немачкој се успешно рециклира и више од 70 процената масе аутомобила јер се њима допремају аутомобили који нису кородирали и који нису толико расходовани и стари, какав је код нас случај.

И састав аутомобила открива сложеност процеса рециклаже. Стакло чини око три одсто масе аутомобила и тренутно се због сложеног хемијског састава не прерађује у погонима за производњу стакла, али често се уситњено користи у грађевинарству као додатак бетону. Из „Центра за рециклажу” стакло, као и пластика иду „директно у ђубре”, како нам је речено, јер у овом тренутку те сировине немају коме да продају. Разне врсте течности (гориво, уље, расхладне течности) чине око шест одсто тежине моторних возила. Оне компликују процес рециклаже због свог хемијског састава и токсичности, тако да је неопходно водити рачуна о њиховом истакању и складиштењу. По истакању, ове течности се сортирају и транспортују до хемијских постројења где могу да се прераде. На гуме одлази четири одсто тежине четвороточкаша, а на пластику осам. У развијеним земљама и гуме одлазе на индустријску прераду и користе се у производњи разних врста подних облога. Остатак, више од 70 одсто, чине метали – челик, алуминијум и бакар. Стручњаци кажу да се на Западу око 40 одсто новог челика добије рециклажом.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------

Два начина рециклаже аутомобила

Тренутно се примењују две технологије у процесу рециклирања аутомобила. Прва, која се заснива на такозваној оптичкој сепарацији, подразумева ручно одвајање саставних делова аутомобила, попут стакла, гуме и пластике, а метални делови остају и шаљу се у пресу. Друга техника користи комбинацију више метода и најпре се цео аутомобил уситни у специјалним дробилицама, а онда се садржаји одвајају и одлазе на даљу прераду. Ове две методе често се комбинују.

Коментари2
82a10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djile
Prilicno zanimljiv clanak,no niste nam rekli kakve veze ima ako je automobil stari i rashodovan. Mogu da zamislim da korozija malo smanjuje procenat metala (sumnjam da je to neko veliko smanjenje procentualno), ali za ostalo nije mi jasno.
caki
pa gde su oni stari skupljaci gvozdja al bi im sad radnja proradila, kolika gvozdja bre ima ovde.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља