четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Мехта нас је омађијао

Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 24.02.2009. у 22:00
Роксанда Пејовић; Стана Ђурић-Клајн

У Музиколошком институту су је звали „госпођа”, ја сам је звала „госпођа Клајн”. Ниска, на високим штиклама. Оштра, искрена и веома културна. Љубазна али уздржана. Бојала сам је се, била је ауторитет.

Сећање на Стану Ђурић-Клајн овако евоцира Роксанда Пејовић (1929), музиколог и историчар уметности, професор Факултета музичке уметности у Београду у пензији.У издању овог факултета недавно је објављена њена књига „Коментари текстова Стане Ђурић-Клајн”, што је био повод за наш сусрет. О својој професорки, ученица даље овако наставља:

– Била је пијанисткиња, веома занимљива жена. Илустровала нам је предавања свирајући, што је било неочекивано од професора историје музике, а ми смо толико уживали… Сећам се кад ми је дала тему на трећем степену, није било говора да размишљам да ли ми одговара или не. Где смо смели професорима било шта да кажемо. Било је другачије доба него сада.

Како нам објашњава, Стана Ђурић-Клајн (1908-1986) била је жена широког образовања. Слушала је предавања из књижевности у Београду и историју музике код Милоја Милојевића на Музичкој академији. Свирање клавира усавршавала је код Лазара Левија у Паризу, и паралелно слушала предавања о литератури на Сорбони.

– Имала је срећу да увек буде у центру догађаја. Као критичар „Политике” била је у контакту са најзначајнијим људима који су долазили између два светска рата. Написала је прву Историју српске музике. Без претходника, скоро ни из чега, тачније би било оно неправилно „из ништа”. Њена Историја ни данас не губи на важности. Сажета али разноврсна – каже Роксанда Пејовић.

Наша саговорница наглашава да је Стана Ђурић-Клајн писала критике и пре Другог светског рата. Имала је 23 године када је била уредник часописа „Звук” у међуратном периоду. То је, каже, била велика смелост, али је „Звук” тада био изванредан. По Станиним првим чланцима, сматра Роксанда Пејовић, не би се могло претпоставити какав ће фантастичан напредак да направи. Њен списатељски стил описује као изванредан, стил који има све књижевне вредности.

– Реченица Стане Ђурић-Клајн је јасна и језгровита, са својеврсном мелодијском линијом. Фраза звучна и лепо извајана а приповедање непосредно и непретенциозно. Користила се бираним речима, неуобичајеним и архаичним изразима који су оживљавали текст. Приповедала је течно, занимљиво и ненаметљиво откривајући свој интелект, општу и музичку културу, али и емотиван однос према музици. Уживала сам, по стоти пут, у њеним текстовима – прича Пејовићева.

Слагала се са професорком јер је, каже, реално говорила. Знала је у критикама некога и да поткачи на живахан, фин и непосредан начин, а опет, како додаје, никад није била толико егзалтирана као Бранко Драгутиновић и Михајло Вукдраговић. По карактеру рационална, није пуштала осећањима. Знала је за меру.

– Говорила је да критикама не жели никоме да „скида главу”. Приликом премијера на скоро читавој страни „Политике” приказала би историјат опере и живот композитора, објаснила зашто се није слагала са веризмом, или зашто је навијала за реалистичке руске опере. Редитељ, диригент и оперски певачи у њеним критикама добили би по једну до две реченице. Ако би неко направио изузетан успех, онда му је посвећивала читав пасус, каже наша саговорница.

– Свирала је музикално али није била за пијанисту. И она је то знала. Никад није имала реситал. Било је концерата, оних лакших, и заједничких наступа са колегиницама. Нисмо разговарале о томе, али је вишак од музикологије долазио од доброг познавања клавира – каже Роксанда Пејовић.

Према њеном уверењу, Стана Ђурић-Клајн је желела да опере продру у народ. Ретко је писала о гостовањима и углавном би покрила премијере код нас. „Изразила је неслагање са Оскаром Даноном који је, по мом мишљењу, био изврстан директор Опере. Саставио је екипу са којом је ишао на гостовања у иностранство. Изводили су руски репертоар и нашој опери правили феноменалну пропаганду. Стана је говорила да он поставља Русе за гостовања, а не за нашу публику коју је требало просветити, и не давати јој само Пучинија, Белинија, Вердија. Желела је драматичне, садржајно дубоке опере које нису „површне” као италијанске. Ја, пак, мислим да наш човек, уморан после посла, неће да слуша неку трагедију. Пустимо га да ужива у опери лакшег садржаја. Боље и тако него у овим новокомпонованим звуцима – каже историчарка музике.

Професорка на ФМУ подсећа да музика никад није била за широке масе. Била је на страни врхунских интелектуалаца, потом буржуја који су „на силу бога желели да је слушају а нису је разумели”, а сада је приступачна свима, чак се и не плаћа много.

– У социјалистичком периоду музика се далеко више ценила. Када неки делегат дође код Тита, знало се да ће да свира Филхармонија. Сада се у таквим приликама свира само забавна музика…

Док седимо у њеном стану у насељу Браће Јерковића, Роксанда Пејовић нам прича и о младалачком музичком заносу своје генерације. „Колико смо само трчали на оперу, колико смо је волели, ишли на концерте и били гладни музике, одушевљено слушали концерте на Коларцу. Па кад гостују Рихтер и Ојстрах, ми не знамо за себе. А кад дође Мехта – он нас омађија.”

Сада ова професорка у пензији не посећује концерте. Каже да ако човек хоће нешто да уради, мора само томе да се посвети. А њу, додаје, чека писање књиге о Бранку Драгутиновићу, и после о генерацији Вукдраговић–Живковић–Логар. „Примећујем да су на ФМУ окренути не 21. већ 23. веку. Више се баве екстремно савременом музиколошком мишљу и склоност ка естетици је наглашенија. Ја сам ближа прошлости и моје проучавање увек касни за један век. Сад сам у 20. веку а доскора сам била у 19. Ако будем стигла, писаћу и о Гостушком, Плавши, Раденковићу...”


Коментари2
1bb28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana Leković Milojković
Priuštili ste mi VELIKO zadovoljstvo - intervju sa dragom Profesorkom Roksandom Pejović vratio me je u (poprilično) davna vremena kad sam imala zadovoljstvo da uzivam u njenim predavanjima u muzičkoj školi "Stanković". Bogatstva njenih saznanja i divan način prenošenja ostavili su bogatstvo i u mom životu. Hvala još jednom i molim Vas poželite dragoj Profesorki zdravlje i puno lepe muzike.
orfej simic
Ja Vas molim, vec evo cetvrti ili peti put da vasim citaocima ispravno napisete ime dirigenta Zubina METE (bez "h"), jer se ono SAMO TAKO pravilno izgovara! Hvala!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља