понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.02.2009. у 22:00

Кипар и Србија на сличном путу

Председник Кипра Димитрис Христофијас у протекла два дана био је у првој званичној посети Србији на позив председника Бориса Тадића. У председничком апартману хотела „Хајат” примио је јуче новинарку „Политике“ и одговорио на низ питања о кипарском путу у ЕУ, току преговора за поновно уједињење подељене земље и односима са Србијом. Из тог интервјуа преносимо најзанимљивије делове:

Господине председниче, многи упоређују српски проблем са кипарским. Да ли је то заиста упоредиво?

Сваки проблем има своју историју и своје особености. Кипар је жртва стране интервенције, окупације и кршења међународног права, чиме је угрожен његов територијални интегритет и суверенитет. Проблем окупације, практично, траје 35 година. Уједињене нације су донеле бројне одлуке на заседању Генерале скупштине и у Савету безбедности и да је држава Турска поштовала толике резолуције УН, ова би земља била слободна. Нажалост, Анкара наставља да се понаша супротно одлукама међународне заједнице и темељима међународног права, односно супротно ономе што смо се договорили за будућност наше земље са кипарским Турцима, и зато никако не може да се реши проблем.

Косово је, такође, случај кршења међународног права, резолуције УН и, коначно, акта из Хелсинкија. Дакле, постоје, као што видите, сличности, али и разлике.

Кипар је врло близак Србији већ годинама и обе земље су подржавале једна другу у тешким временима. Чак и за време кршења међународног права од стране других земаља. Дакле, остају једна уз другу до коначног решења проблема које имају.

Кипар је међу пет чланица ЕУ које нису признале независност Косова. Како мислите да Србија може да реши тај проблем?

Јуче сам обавештен од председника Тадића на врло јасан начин да Србија има визију да уђе у Европску унију. То је одлука српског народа и ваше владе и ми подржавамо и поштујемо тај напор и ту визију. С друге стране, сматрамо да није ни коректно ни праведно доводити у везу признавање Косова са приступањем Србије ЕУ. Кипар разуме веома добро позицију Србије према Косову као и принципе и флексибилност коју показује ваша влада у изналажењу решења овог проблема.

Примљени сте у ЕУ 2004. година као подељена држава (од 1974). Направљен је, дакле, изузетак. Нисте ли се, можда, прибојавали уцена да нећете постати члан бриселске породице будући да сте само који дан пре пријема, на одвојеном референдуму, одбили Ананов план уједињења острва?

Ананов план је био пун мана, а решења која су нуђена нису била примењива. Одбијање тог плана гурнуло је нас Кипране у ћошак зато што нисмо послушали Америку, Енглеску и неке друге силе. Због тог горког искуства, пре него што сам преузео иницијативу, а након мог избора (у фебруару 2008) за председника, јасно сам ставио до знања генералном секретару УН Бан Ки Муну да сам спреман да под покровитељством међународне заједнице започнем разговоре са мојим колегом Мехмет Али Талатом. И то као вође две заједнице (кипарских Грка и Турака), без стриктних рокова и без било какве арбитраже.

Која би кипарска искуства Србија могла да примени на свом путу ка Европској унији?

Треба доста стрпљења и упорности у примени критеријума из Копенхагена, који су, заправо, главни критеријуми за улазак једне земље у ЕУ. Морате, пре свега, као што смо ми урадили, да промените законе и да их приближите европским стандардима. То није лако, морају да се жртвују неки обичаји и досадашњи начин живота, што је обично болно. Али мислим да уједињена Европа пружа један минимум сигурности. Кипрани се осећају боље као грађани ЕУ. Наравно, све зависи и од владе. Председник Тадић је правдољубив лидер и има невероватан осећај за потребе грађана, па сматрам да постоји начин да се реши то питање без велике штете по обичног човека.

Какви су практични изгледи да се повећа економска сарадња између Кипра и Србије?  

Могућности су велике. Сагледавајући историјске и политичке односе које вежу две земље, рекао бих да постоји велики простор испред нас у економском, културном и сваком другом смислу. Приликом свих разговора које сам водио са вашим руководством дошли смо до закључка да постоје озбиљне могућности за унапређење свих поменутих односа. У Београду се окупила и велика група пословних људи с намером да виде који и какав вид улагања би био најцелисходнији за Србију, али и за Кипар.

Мирјана Аксентијевић

----------------------------------------------------

Ни Кипар није поштеђен глобалне кризе

Колико је економска криза погодила Кипар и какве мере предузимате да се с њом носите?

Ниједна земља, па ни Кипар, није поштеђена глобалне кризе. Ми нисмо криви, нити имамо икаквог удела у томе. На Кипру функционише макроекономски систем у којем су заступљени приватни, државни јавни и кооперативни сектор. Овај први је највећи, последњи је фактор стабилности. На сву срећу, наш банкарски систем није инвестирао у областима које су изазвале кризу, али без обзира на то бићемо највише погођени у индустријско-грађевинском сектору и туризму. Као држава предузећемо низ заштитних мера, и то ћемо се највише окренути инвеститорима. Посебан акценат ћемо ставити на туризам (да се подстакну оператери да снизе цене и привуку што више туриста), али ћемо дати значајну подршку средњем слоју, нарочито оним нашим грађанима који имају мала предузећа и радње. Најзад, имамо намеру да покренемо низ јавних радова (изградње марина и голф терена, рецимо) како бисмо запослили што већи број људи и тако смањили погубне ефекте глобалне кризе у нашој економији. 

Коментари2
d0452
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BIANKOvic
Citat: Kipar je žrtva strane intervencije, okupacije i kršenja međunarodnog prava, čime je ugrožen njegov teritorijalni integritet i suverenitet. Problem okupacije, praktično, "traje 35 godina". OVO stvarno "uliva veliko poverenje" da ce se pitanje Kosovskog problema "brzo resiti"! Predsednik Kipra na najbolji nacin OHRABRUJE Albance Kosova da se ne moraju PLASITI "raznih rezolucija" koje donose UNo jer kao i u slucaju Kipra i mnogobrojnih rezolucija Niko se ne "pridrzava" istih, Turska POGOTOVU ! hvala Predsedniku Kipra na dobroj nameri ali nazalost "slucaj Kipra" vise "ohrabruje" Albance Kosova nego sto je to slucaj sa Srbijom !
Ftica
Tadic ima neverovatan osecaj za potrebe gradjana!!!Pa,mozda,jednog malog,malecnog kruga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља