субота, 27.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55

ЗАТОЧЕНИЦИ ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ

Аутор: Бошко Јакшићсубота, 28.02.2009. у 22:00

Потенцијални самоубица после једночасовне драме ипак није скочио с београдске „Газеле”, али у мутну Саву су се суновратиле многе хумане, социјалне и етичке вредности овог друштва.

Сви смо мање-више свесни моралног посртања и по вертикали и по хоризонтали света у коме живимо, али ипак сам остао запрепашћен реаговањима неких очевидаца на покушај самоубиства младића у Београду.

Професионално одлично одрађен извештај телевизије Б92 суочио нас је с драматичним ломовима који се догађају у главама наших суграђана. Тема коју је у петак већ коментарисао колега Жарковић заслужује не само још један, него стотине текстова, анализа, дијагноза.

Не излазе ми из главе брутално опоре изјаве оних који су на „Газели” изнервирано чекали исход једне борбе за живот и смрт. „Дајте ми пиштољ, ја ћу да га убијем, да му олакшам, мајку му ј....”.

Човеку се баш журило, а тамо неко му одузима време јер хоће да се самоубије. Он би то време, некако верујем, радије да искористи да чује шта по Скупштини прича Веља или како куне Гордана.

Ни трага саосећајности, не за туђу невољу, већ туђ живот. И то у тренутку када се од протагонисте кафанске туче у Америци прави некакав херој, а од свих нас очекује дивљење за силеџијство.

Гаде ми се цинични радозналци који децу изводе из кола да би их на мосту мобилним сликали са самоубицом у позадини. Па да се за наредни рођендан уз торту диче како су били на „лицу места”.

Шокиран сам био када ми је таксиста рекао да је било боље да су младића гурнули с моста јер „сада ћемо сви морати да плаћамо за његово лечење”.

Препознајем те ликове. То су они који ће вам сутра безобзирно заградити ауто на паркингу јер имају „важна посла”. То су они који ће на 14. спрату оставити отворена врата лифта. То су они који ће зарад конта на Кајманима упропастити фирму. То је свет који мисли само на себе.

Зар смо тако брзо постали део Њујорка који, чини се колико јуче, нисмо могли да разумемо када смо слушали да пролазници незаинтересовано прескачу несрећнике на плочницима?

У отуђености смо се највише приближили Западу. Изгледа да је „небески народ” на том правцу најуспешнији у стварању „новог друштва” и његовог „новог човека”. Што каже мој познаник: „Тражили сте глобализацију. Добили сте је. Поднесите победу”.

Предуго су нам као патриотске хероје нудили металик-криминалце и силикон-диве. Онда је понуда замењена угланцаним клептоманима и блајханим пи-аровима.

Резултат? Организовани криминал, насиље, крађа, отимачина, корупција, убиства, преваре, манипулације, трговина људима и наркотицима, лажни хероји којима се клања док се они који уче сматрају будалама, злоупотреба положаја, сиве зоне, политичка трговина, поткупљени лекари, куповина диплома...

Већина која нема привилегију да припада овим лукративним круговима претворила се у морално размагнетисан свет који је остао без компаса. Утучена је у појам. „Сви смо ми постали заточеници проклетих авлија”, рекао би Иво Андрић.

Какви смо то људи без елементарног разумевања за животе оних око нас? Да ли су нас свеколики ратови, санкције, бомбардовања и кризе толико разјели да газимо по темељним вредностима сваке цивилизације?

Јесу. Време неморала сменило је време без морала. Недостају основни елементи развијене и сигурне етике као важне кохезивне снаге друштва. Зато је „Газела” споменик безобзирности, саможивости и себичњаштву.

Криза морала води у кризу човечности, о чему је у Божићној посланици говорио патријарх српски Павле, али Црква није нашла за сходно да осуди безбожничко понашање оних с моста који ће наставити да се представљају као смерни верници.

Знам, криза отуђења делом је резултат рушења вредности старог система и (пре)спорог грађења нових моралних постулата, још већим делом плод озбиљних економских проблема.

Све је то тачно, али чини се да смо дозлабога притиснути стицањем. И када имамо, а посебно када немамо, постајемо жртве сасвим посебне социолошке болести савремене цивилизације – конзумизма. Потрошња као надокнада за сиромаштво духа.

Проблем је што су у временима као што су ова, оловна, људи притиснути са свих страна. Не могу ни да троше. Економска криза само подстрекује кризу морала. Стрес је свеопшта појава. Као и депресија.

Док су отпуштања на обзорју сваког новог јутра, на послу траже да се више ради, већу дисциплину. Сасвим разумљиво – када нас не би нервирали приватизациони лопови, када не би разједала корупција, када се сваког дана не бисмо сетили изневерених обећања.

Код куће није ништа боље. Супружници се међусобно глођу око све окраћалијег породичног буџета. Он не би да одустане од овога, она би да купи оно. Деца инстант друштва хоће све, и то одмах.

Између куће и посла није ништа боље. Иструганих нерава, аутомобилистима је свако крив. Не би неког пропустили па да их кољу. Још када виде како полицајци жмуре на прекршаје бесних металик џипова а кажњавају оне по „југићима”, све им се смрачи.

По градском саобраћају људи се попреко меркају. Другарица ми је недавно испричала да су је на Славији избацили из аутобуса јер је била у бунди. Драматично раслојавање не подноси толеранцију.

Похлепа, грамзивост, отимачина, завист. Све је то свуда око нас. Губи се људски идентитет. Претварамо се, или нас претварају, у импрегнирана створења неосетљива на проблеме, болове, патње или болест других око нас.

Зато онај на „Газели” у камеру, без трунке стида, каже да жали што му нису дали пиштољ да самоубици-у-покушају прекрати муке. Када бих у глави тог лика провео десет минута мора да бих се за сва времена ослободио сваке идеје о људској солидарности.

Како у таквом окружењу да очекујемо толеранцију према различитости? Скандал у „Сава центру” још је једна потврда да живимо у времену моралне нечистоће.


Коментари19
8da8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sef Sale
Dobar je Jaksicev komentar opsteg(beogradskog) morala i savesti a narocito "verovanje" da je prolaznik koji je pozeleo da nesrecnom momku sam prekrati muke clan ili simatizer ili navijac NS-a a mozda i SRS-a.Ja mislim da tu gresi,covek je zurio na sastanak,te verujem da je iz/za DS a mozda i G17..
ZoranNS
Ovo je dokaz da mi nismo "nadnarod" bolji od ostalih koji nikada nismo učinili nikome nikakvo zlo. Ovo razoružava one koji obmanjuju sebe i druge u vezi naše natprosečnost i dokazuje da smo ISTI KAO I OSTALI SVET, hvala bogu najviše nas je dobrih, ali nas ima i veoma loših. Prema tome NIŠTA NAM NEĆE FALITI AKO SE MALO POTRUDIMO DA BUDEMO TOLERANTNIJI, SAOSEĆAJNIJI, PLEMENITIJI.
Владимир Павићевић
Да ли је ово крај историјског трајања Срба као народа? Да ли нам се полако отвара црна рупа заборава? Историја је пуна примјера несталих народа и све се дешавало баш овако. Морално посрнуће,свеопшта корупција,владавина оних од чије је неспособности већа само њихова сопствена поквареност,сусједи жељни реванша и територија,превртљивост као мјера мудрости,интелектуална боранија на универзитетима,владике без вјере,слугерањство странцима,страх да од свијета научимо и узмемо нешто добро али не и смеће попут воајерских "ријалити" емисија, презир према учењу и раду,вјера у Бога а безбожни живот, ужасни злочини у рату,понос оним чега се нормалан стиди (Сребреница,братоубилачка клања у свим варијантама), стид од онога чиме се нормални поносе (Колубара, Мојковац, Солунски фронт, антифашистички рат)... Тако се један народ претвара у гомилу себичних, бескрупулозних креатура,без икакве вриједности која прелази висину пупка, што туђег што сопственог. И земља ће нам, ако већ није, постати плијен свакога кога пут нанесе. Заинтересованих одавно има напретек. "Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења" писао је један са српског Цетиња у коме се данас Срби могу пребројати на прсте једне руке. И тако то,браћо моја...Изгледа да су Срби у нестајању.На крају ће остати само "патриоти" да преброје "издајнике" и невладине организације да преброје "фашисте" . Но, рачун ће им бити лак и сваким даном још лакши јер се предмет пребројавања круни и стари, све га је мање. А ја се надам да ће се Бог одљутити и одлучити да нас скине са ограде овог моста на који смо се колективно попели. Поздрав из Црне Горе, некад српске, данас, како изгледа, свачије. П.С. Погледајте, ако већ нисте, филм који се зове "Апокалипто".
Мирко Контић
Кад би могло, жмурећи бих гласао за сваког ко би овако говорио у свом председничком, премијерском, и сличном изборном програму. Не бих ни размишљао, после три прве реченице овде изречене, да тако поступим.
terramare
Sto se cudite, i vi ste deo tog drustva. Inace bunde nose gospodje, ne drugarice kojih ionako vise nema,ne treba da ima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља