недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:44

Сваки петак, изузетак...

Аутор: Слободан Стојићевићсубота, 28.02.2009. у 22:00

Било је то године ко зна које, али постојао је ,,Забавник“. Сећам се да је био петак и да је то дан кад ће Милош Новинар из торбе преко леђа вадити ,,Забавник“, али се баш тада над вароши појавио јероплан и човек који је висио, зубима се држећи за авион. Био је то Драгољуб Алексић, чувени акробата. Авион је просипао некакве летке. Силан свет се сјатио кривећи вратове према небу, а деца су трчкарала и купила жуткасте папире док још нису пали на плочник. Шта је на њима писало, не сећам се.

Али, наишао је тада Милош Новинар и прозуклим, али чврстим гласом, овога пута и љутитим што он није у центру пажње, узвикивао: ,,Забавник!“, ,,Забавник!“. У ствари, не баш тако. Узвикивао је: ,,Политикин Забавник“, мада тада другог забавника није било. Ипак, оно – ,,Политикин“ и за продавца и купца имало је додатно, што бисмо данас рекли – маркетиншко значење.

Мој тата, обућар, давао ми је пет динара које сам зарадио стружући гуму, ручно, турпијом, пет дана. Мали посао за велики добитак. Тако сваке недеље.

Ионако сам чекао ,,Забавник“, јероплан ме није више занимао. ,,Забавник“ ме је водио у веће висине.

Тада, на целој првој страни, био је, сећам се, стрип ,,Флаш Гордон“. А унутра, ех, а унутра, отварали су се невиђени светови. То су биле приче с Дивљег запада, из наше прошлости, али и текстови који су доводили у питање оно што су нас у школама учили да је неприкосновено. Да је тако и никако другачије, заковано. У ,,Забавнику“ смо могли наћи сумњу.

И то онда када је сумња била сумњива.

Сад то можда нема везе, али сећам се да сам, као дечачић, направио некакав телепринтер, везу с другарем удаљеним готово пола километра, посредством жица, две батерије и две сијалице за батеријску лампу. Телепринтер на светлост, не звучни. ,,Забавник“ ме је научио да га склопим. Уз упутство како се прави, била је исписана и Морзеова азбука. Још је нисам заборавио. Направио сам и перископ од картона и огледалаца. Шта ће ми перископ кад немам подморницу? Нема везе. Да би се направило велико, почиње се од малог. Нисам се, ипак, упустио у озбиљније конструкције, јер сам направи нашао употребну вредност. Залегао иза некаквог насипа, скривен, могао сам да гледам а да ме нико не види. Било је то веома узбудљиво.

Ко зна шта сам још направио, не сећам се, али памтим да је постојала рубрика чији је назив био ,,Уради сам“ или тако нешто.

,,Забавник“ ме није учио само како се нешто прави, већ и како дечак–човек и себе изградити може. Научио ме је да се питам зашто је нешто баш тако како је, може ли се мењати у корист човека. Али и да треба ослушкивати природу и њене силе користити складно, не уништавајући је. Уводио ме је у свет уметника и научника, спортиста, показујући да су и они били деца, као и ми, и да они нису никакви богови, већ да и ми, овако мали и никакви, можемо, учећи, вежбајући, трудећи се, постати велики и значајни, попут њих.

Наука у ,,Забавнику“ била је забавна, нимало онаква како је изгледала у представљању строгих наставника.

Није да нисам маштао и пре, али ,,Забавник“ ме је охрабрио. Видео сам да не треба да се стидим и кријем што ми свашта на памет пада. У ,,Забавнику“ маштаријама је указивано поштовање. Прву научнофантастичну причу прочитао сам у овом недељнику и одмах заволео тај жанр који је касније достигао неслућене размере. Доживљај који данас осећам гледајући најмоћније филмове из области научене фантастике, ни прићи не може оном који ме још греје из ,,Забавника“. Приче из живота, приче које су писали најбољи писци света, ,,Веровали или не“, ,,Да ли сте знали да...“ ... свега тога пун је ,,Забавник“ који је толико добар и који се толико воли да би ономе ко нема могао заменити деду, па чак и бабу, који умеју лепо да причају приче и доживљаје из дугог и занимљивог живота. Добро, не може баш заменити деду и бабу, али ту је, близу.

Тек у ,,Забавнику“ сам заволео слова. Не у школи. Доживљавао сам их као слике, али и као бића. Мало ,,а“ је трбушасто и некако незаинтересовано, дочим је велико ,,А“ било строго и подсећало ме је час на официра, час на кућу у Словенији, што би данас могла бити кућа на Златибору, на пример. И тако даље. Но, нису слова морала бити ликовна у толикој ликовности.

Две трећине ,,Забавника“, отприлике, стрипови су, илустрације и цртежи. Зато је раскошан. Био ми је богат и онда кад је био црно-бели, само с мало, понегде, црвене боје. Сећам се цртежа који је приказивао како ће Београд изгледати тада далеке 2000. године. Уметник је предвидео Мостарску петљу, али још запетљанију него што је сад, а на небу је нацртао некакве летелице.

Ко је растао на ,,Забавниковим“ стриповима, имао је срећно детињство. А расли су малишани и одрасли (од 7 до 77 година) широм ондашњем, велике Југославије. Кад стигне ,,Забавник“, на ред испред киоска чекали су и у Марибору, и у Задру, Дубровнику, и Приједору, Бјеловару, Бихаћу, и у Прилепу, Штипу... Било га је и на латиници и на словеначком.

Увек знам шта ћу понети мом пријатељу у Макарску. Кад му предам пакетић ,,Забавника“, озари се као дете кад му дате нешто што највише воли. После ми, за узврат, испоклања грдног пршута и лозе, ораховице, срделе у уљу... И опет мисли да је све то мало, за оно што сам ја њему донео.

Тај мој пријатељ има непуних шездесет година. Десетак година млађи је од ,,Забавника“.

И има једну примедбу. Пошто намерава да живи дуже од 77 година, пита се да ли ће морати крити да чита ,,Забавник“ кад буде имао 80.

– Ас ти Госпу, кажи тамо онима твојима да промену те годинице. Ја мислин да живим дуже од 77. Па да ми се дица не смију и кажу: „Дида, није то за тебе маторога, видиш шта пише”...

 

-----------------------------------------------------------

Култни статус

,,Политикин Забавник” је српски часопис који ужива култни статус у поп култури Србије и бивше Југославије. Први број изашао је 28. фебруара 1939. У почетку је штампан у облику дневних новина, а излазио је двапут недељно, уторком и петком. Тренутно излази једном недељно, петком. Једну трећину часописа чине стрипови, док друге две садрже чланке о науци, природи, историји, музици, интересантним догађајима из живота, и често су писани у забавном духу. Слоган часописа је „За све од 7 до 107”. У 2006. години проглашен је српским „супербрендом”.

Почетком XXI века „Политикин Забавник” почиње да излази на финијем папиру, повећаном броју страна и комплетно у боји, што никада пре није био случај. Данас „Политикин Забавник” излази на 68 страница у димензијама 222 × 305 mm.

П. З.


Коментари10
efac5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubivoje
Sretan rođendan mom Zabavniku uz koga sam odrastao. Zaista je to bilo srećno detinjstvo.
paja patak
Не жалим да звоцам, али - морате признати, дужан сам свом имену да укажем на то да је у чланку прећутан један подужи период (осим немачке окупације) када "Забавник" није излазио, а ни ја се у њему нисам могао појављивати. После 1945 - па тамо негде до средине педесетих, стрипови су били забрањени, "Забавник" се није могао позајмити ни читати чак ни у библиотекама. Шта беше са тим периодом? Не смете рачунати те године у оних 70 година! "Забавник" је, ипак, мало млађи. Те године, док је лежао "у коми" не смемо рачунати!
Младен Дамев
Среќен роденден.Го читам секој петок од мојата 10-та година, поточно од 1982. Цели 27 години. Одиме понатаму. Поздрав од Скопје.
Vladimir
Sve što danas znam u najvećoj meri dugujem Zabavniku. Moj omiljeni list svih vremena, vrlo se radujem da je proslavio toliki jubilej! Ne znam da li negde u svetu postoji ovakva mala enciklopedija u kojoj stane i Riplija, i istorije, i nauke, i stripova, manjih i većih... Kroz godine se mnogo toga promenilo, pamtim više verzija Zabavnika, imam kući čak jedan i na latinici, nekoliko reprinta starijih brojeva, čuvam brojeve iz onih tužnih godina, početkom devedesetih, ali i one najnovije, i vrlo sam ponosan što sam se družio sa svim tim rubrukama! Od srca želim sve najbolje Redakciji i neka još uvek raduju sve od 7 do 107 godina! Srećan Rođendan Zabavniče!!!
Hrvatska
Kakvo je to bilo isčekivanje petkom!Sa vrata se mogao osjetiti miris štamparske boje mojega Zabavnika i ništa mi drugo nije bilo važno .On me je učio , vodio da vidim neviđeno , u malu glavu mi usađivao nenaučeno . I danas molim supruga , kada ide na službeni put u Srbiju , da mi kupi moj Zabavnik , pa se zavučem pod dekicu i opet sam ona bezbrižna djevojčica dok traje slova čarolija ... Hvala ti , Zabavniče.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља