среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

До органа само уз сагласност родбине

субота, 28.02.2009. у 22:00
Операција пресађивања органа: чланови трансплантационог тима КЦВ у Новом Саду

Радна верзија Нацрта закона о трансплантацији органа налази се већ пет недеља на сајту Министарства здравља, па би сваки грађанин, а пре свега лекар требало да се упозна са предложеним решењима и да евентуално сугестијама помогне да се овај проблем помери са „мртве тачке”. У Србији 10 година није урађена трансплантација срца (последња је обављена уочи бомбардовања 1999. године).

По броју пресађених органа, уз Албанију, налазимо се на дну европске лествице, док лекар, Србин, др Драгоје Станисављевић усред Љубљане обара светске рекорде по броју обављених трансплантација: прошлог фебруара прославио је са својом екипом стоту и сто прву трансплантацију само јетре!

У нашој земљи годишње је потребно урадити око 400 до 500 трансплантација бубрега, од 100 до 150 пресађивања јетре и тридесетак пресађивања срца. Када изгубе стрпљење и продају кућу и имовину, неки ће отићи у иностранство да чекају орган, на пример јетру. Орган и интервенција пресађивања јетре на страним клиникама коштају минимално 150.000 евра, а прошле године на нашим клиникама урађене су само четири трансплантације јетре.

Предложени закон о трансплантацији органа требало би да буде усвојен до краја године, а за јавну расправу укупно има три месеца, од којих је пет недеља већ прошло.

Према радној верзији, свака пунолетна особа органе може да завешта пред сведоком, преко опуномоћеника, тестаментом или да да писмени пристанак. Ипак у случају мождане смрти потенцијалног донора, остаје обавеза лекара да код породице провери да ли је током живота донор променио став.

Дуго већ поједини лекари као боље законско решење предлажу изричито изјашњавање сваког пунолетног лица о донирању органа приликом издавања личног документа, на пример личне карте. У Америци, на пример, у свакој возачкој дозволи стоји назнака да ли је њен власник сагласан са узимањем органа у случају несреће, док је код нас помињање такве могућности табу. Шпанци су пунолетним грађанима, кад подносе захтев за издавање личне карте, оставили шест месеци да се одлуче да ли пристају да буду даваоци органа. Ако се у року од шест месеци не изјасне, воде се као особе које су аутоматски прихватиле ову могућност. Зато је Шпанија земља у којој се обави највећи број трансплантација. Ни на један орган пацијенти не чекају дуже од две недеље. 

Хирург који је у Србији обавио 22 трансплантације јетре, професор Божина Радовић за „Политику” каже да би и код нас требало да се уведе изјашњавање о могућој донацији органа, на пример приликом издавања личне карте. Међутим, таква сагласност треба да буде депонована у бази података у Националном центру, а не да се некакве картице носе са собом и да се људи излажу опасности.

„Програми трансплантације успешно се развијају и у земљама где не постоји обавеза такве изричите сагласности за живота, него се дозвола за узимање органа тражи од родбине преминуле особе”, подсећа др Радовић и додаје да је реч о другачијим срединама по менталитету и култури завештања органа од наше.

Председник Стручне комисије Министарства здравља за трансплантације, кардиохирург и један од лекара који су учествовали у писању предлога закона пре више од две године, доцент др Синиша Градинац сматра да је решење такозване претпостављене сагласности сасвим добро.

– Није кључна ствар у папиру, него у разговору са родбином. Никакав папир не помаже када имате родбину која не пристаје на донацију органа. Не вреди шта пише у возачкој дозволи или другом документу, јер смо ми још на Балкану, па би родбина потегла и пиштољ када их лекари не би питали. Чак и у Шпанији и другим земљама познатим по успешном програму трансплантације разговара се са родбином о донацији – истиче др Градинац.

Број органа и успешна донација, по мишљењу др Градинца, много више зависи од обучености лекара и особља које буде разговарало са родбином и бринуло о потенцијалном даваоцу. Такође је потребна и еволуција друштва из садашњег прилично нетолерантног у стабилније и хуманије, са више разумевања за суграђане. Сада је можда још рано, али ће доћи и код нас време да се, као у САД, у возачку дозволу упише „да” или „не” за давање органа, став је др Градинца.

Овај стручњак предлаже да би оваква могућност изјашњавања при издавању возачке дозволе можда могла да се испроба на примеру једне општине, рецимо новобеоградске. После анализе резултата можда би се такав метод могао предложити и за законско решење.

Оливера Поповић


Коментари6
99966
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
@milan petkovic: pa milane sto ne pitas da li je bolnica u leskovcu dobila obecani novac? covek na kraju uzeo kredit da bi bolnica proradila i lecila sterilitet. i kakve veze imaju maticne celije sa bubrezima, jetrom i potrebom za ostalim kompleksnim organima? maticne celije sluze za celijsku terapiju ne za zamenu celih organa.
Zoran Petrovic
Siromasne drzave postaju interesantne kompanijam,koje se bave uglavnom medicinom iz profita ,zbog mogucnosti izvora za :krv;derivate krvi,jajne celija mladih zena,organa ...dok iste kompanije jedino razmisljaju o novcu i pri tome nemilice podmicuju lokalne lekare cak i cela ministarstva ,od ljudi se zahteva "obavezna humanost" do te mere da ih stavljaju na stub srama ako imaju sumnju u dobre namere jer nitko ne govori da to ne treba ali se mora drugacije regulisati.Uzimanje organa u Srbiji se placa,placa se kao i svuda u svetu dobijanje organa preko reda,lekari se bogate,farmaceutske kompanije trljaju ruke,greske prilikom lecenja potencijalnih donatora nitko niti ne postavlja kao problem i zaista ako se zna da je '90 rodbina podmicivana novcem da potpise odobravanje uzimanja organa i ako je cak bivsi ministar u Politici to javno i priznao postavlja se pitanje da li je prisutan kriminal u toj oblasti jer zdravstvo Srbije je potpuno korumpirano.Nijedan direktor bolnice u Srbiji nije obavezan da prijavi lekarsku gresku,odakle im pravo da ovde propagiraju humanost ako sakrivaju nepotrebnu smrt bolesnika,tko da im veruje?
Milan Petkovic
Pa zar u Leskovcu nije otvorena bolnica ( za debele drzavne pare, pa se tu slikao bogami i Dragan Djilas, secate li se?) za maticne celije upravo, navodno, zbog transplantacije tkiva, mada je posle promenjena namena u "zbog povecanja nataliteta" u Juznoj Srbiji, a i sire! Ne zamajavajte nas vise!
Superego
Cast izuzecima, ali poznavajuci situaciju u zdravstvu kod nas, misljenja sam da ce nakon afera "Kofer", "Indeks" vrlo brzo nastati i afera "Bubreg".
Petar Jovanovic
"Medicinski lobiji" nastavljaju da propagiraju masovnost donatora a po mogucnosti i da cim se dete rodi postane humano i odobri da mu uzmu organe. U drzavi u kojoj je korupcija do te mere uzela maha da lekari traze za lecenje cak i deci novac, zastupnici raznih eurotransplantat kompanija kao i raznih farmaceutskih kompanija, koje su pokrale zdravstvo mnogo bolje uredjenih drzava, zalazu se za masovne transplantacije a nijedna nasa bolnica jos nije prijavili niti jednu lekarsku gresku zbog koje je mozak greskom prestao da radi. Koliko je bubrega i jetri izgubljeno zbog lekarskih gresaka, losih lekova ili lista cekanja za lecenje, zasto im to nijedan novinar ne postavi kao pitanje? Neoliberalni pristup medicini je doveo da deca nemaju minimalnu zdravstvenu zastitu dok bogatima ispravljaju bore i lece debljinu za to isto vreme. Bogati gradjani ne cekaju red za operaciju srcu dok sirotinja umire jer za njih nema kardiohirurga. Kolika je tarifa za transplantaciju ili mozda se jedino to ne placa? Koliko je bolesnika umrlo prosle godine zbog pogresnog ili zakasnelog lecenja? Ne treba zaustaviti transplantacije ali cilj je poboljsati lecenje da smanji broj transplantacija koje su uzasno skupe, smanjite smrtnost bolesnika, naplatite poreze privatnim bolnicama koje ne prijavljuju bolesnike...toliko prioriteta ali trgovina organima je visoko profitna svuda pa i u Indiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља