уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:27

Добијање органа преко регистра, а не преко везе

недеља, 01.03.2009. у 22:00
Ка­да се ор­ган обез­бе­ди, по­треб­но је утвр­ди­ти ко­јем па­ци­јен­ту са ли­сте че­ка­ња нај­ви­ше од­го­ва­ра

Закон, између осталог, предвиђа строгу контролу и спречавање злоупотреба приликом донације органа, јер планирано је формирање јединственог регистра потенцијалних прималаца и давалаца органа, односно јединствена листа чекања за примаоце коју ће водити управа за биомедицину. Врло је важно да породице које су пристале да органе својих ближњих уступе за трансплантацију знају да ће ове органе добити они којима су најпотребнији, да се поштују приоритети и медицински критеријуми.

Наши саговорници нерадо причају о лекарским неслагањима, оспоравањима стручности или такмичењу, али је истина да има центара који нерадо уступају органе другим центрима. Др Божина Радовић каже да је најбитније поштовати договорену организацију, а не да директор једне установе даје себи за право да одлучи коме ће органи ићи. Дакле, оног часа када се појави потенцијални давалац органа процедура је само једна: о томе се обавештава Национални центар и тада се у бази података проналази пацијент који је најбољи кандидат, али на подручју Србије, а не у кругу једног клиничког центра.

Како обезбедити и гарантовати поштовање непристрасне листе приоритетних прималаца органа?

– Садашњи број трансплантација је много мањи од потреба и то јача корупциони притисак. Лекари, нажалост, само могу да обећавају трансплантације које су у овом тренутку реалност, као и добитак премије на лотоу, јер нема довољно органа. Када се једном орган нађе лекари ће лако по медицинским критеријумима, са листе а по врсти потребних органа, утврдити ко је најбољи кандидат – сматра др Градинац.

Србија предложеним законом треба коначно да добије националну организацију за трансплантацију. Лекари сматрају да би уместо законом предложене управе за биомедицину назив који више одговара требало да буде национална агенција за трансплантацију или трансплант биро.

Координатор за трансплантације у Клиничком центру Србије др Стеван Павловић има озбиљну примедбу на предложено решење по којем се клинички центри добровољно пријављују да организују службу донор болница.

– Не може ниједан директор добровољно одлучивати да ли ће имати организовану службу донор болница, већ у закон мора да уђе одредба о обавези директора сваког КЦ, које има одељење неурологије и анестезиологије, да развије службу донор болнице. Када се на таквом месту нађе особа у стању мождане смрти, значи потенцијални давалац органа, неуролог и анестезиолог о томе обавештавају центар, а екипа из КЦС или са ВМА стиже по орган. Никаква добровољност не долази у обзир, јер се и даље нећемо померити са „мртве тачке”. Таквих донор болница Чешка има 36, Словенија 10, а ми само две – истиче др Павловић и додаје нелогичност да у Србији центри за трансплантацију „ничу као печурке”, има их пет, а у плану је и отварање шестог, а да би били успешни њих треба да прати најмање 30 донор болница, које сада не постоје!

Посебна је прича што Србији као малој земљи не треба тако велики број центара за трансплантацију. Словенија има, на пример, само један. Др Синиша Градинац каже да је за земљу од 10 милиона становника скупо да има више оваквих центара, па би један био сасвим довољан, евентуално за трансплантацију бубрега може да постоји неколико центара. Са овим је сагласан и професор Радовић, који наглашава да је најбитније да се успостави мрежа локалних донор-центара, у којима ће радити неуролози и анестезиолози, обучени да лече потенцијалне даваоце, јер се орган код особе у стању мождане смрти мора чувати док не дође екипа која ће га преузети и однети у центар за пресађивање.

Оливера Поповић


Коментари2
bd1d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јованча
Главни проблем око донације органа у Србији је корумпираност друштва! Докажите Ви нашем грађанину да ако би пристао да буде донатор да се не би појавила мафија која би провалила у регистар донатора а затим сами замислите шта би се догађало! Американци о томе праве филмове а код нас би се то догађало!
Petar Jovanovic
Zalosno je citati "grabez" nasih lekara oko masnog kolaca-transplantacija.Ne razmisljaju ovakvim javnim nastupima gde navode da nikome ne pada napamet zbog korupcije i ogromne zarade da prepusti organ drugom centru ,uvlace sumnju u one od kojih ocekuju da im jednog dana prepuste svoje organe da ih oni "prodaju".Zasto humanisti ne objave cenu kojom se stizi na prvo mesto za transplantaciju ili oni nemaju iskustva sa korupcijom u svojoj dugogodisnjoj praksi? Srpsko zdravstvo mora preusmeriti novac i podici nivo lekara opste prakse,saseci troskove bolnica i svesti bolnicke kapacitete na normalnu meru,prebaciti "strucnjake" na periferiju da sprecavaju razvoj obolenja koja dovode do smrti organa jer time ce spasiti vise ljudskih zivota nego skupim transplantacijama.U jednoj siromasnoj zemlji oni se javno svadjaju tko ce uzimati organ a tko ce odlucivati o primaocu jer tu je njima izvor veliki zarade,pricaju da imamo vec pet centara za transplantacije a ljudi umiru cekajuci jer navodno nema strucnjaka za "obicne operacije"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља