понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Желела сам да будем госпођа министарка

Аутор: Борка Требјешанинпонедељак, 02.03.2009. у 22:00
Капиталина Ерић (Фото Д. Јевремовић)

„Јој, морам да средим фризуру, шта да обучем” спонтано је изговорила Капиталина Ерић, глумица која је протеклих деценија своје емоције и енергију несебично поклањала публици у Југословенском драмском позоришту, када смо јој најавили посету.

Да ова дивна глумица, и поред тога што улази у десету деценију живота, лепо изгледа и држи до себе уверили смо се протеклих дана у Дому пензионера Вождовац, где тренутно живи. Траг опојног мириса француског парфема водио нас је до њене собе на првом спрату, коју дели са цимерком Вукицом Стокић. Атмосфера у соби пријатна, ту је телевизор, мини-кухиња, на зиду три Капиталинине породичне фотографије, цвеће. Спремљено је и мало послужење: славски колачи и кафа.

Карактеристичан осмех Капиталине Ерић говори нам да је у доброј форми:

– Воле овде да ме виде дотерану, а тако сам и навикла да живим. Средим се, намиришем и ставим кармин, онако без огледала.Огледало ми не треба, целог живота сам се шминкала без њега. Да скинем наочаре – пита Капиталина нашег фоторепортера, и додаје:

– Деведесета је мени. Свега се сећам. Овде ми је лепо, добро ме пазе, имам друштво. Сваки дан се чујем са Маријом Црнобори. Биле су нам у гостима Јелена и Ивана Жигон, навраћала је и Рада Ђуричин. Увек се одазовем позиву да говорим, рецитујем, имамо и своје представе. Говорим им Андрића, народне приче и песме, певам руске песме које сам научила још од мајке која је била Рускиња. И ја сам рођена у Сибиру, али су ме каобебу кроз Русију, преко Балтичког мора, Немачке, Аустрије, Марибора, донели до Зворника – каже уметница.

Када би се поново родила, Капиталина Ерић одлучно каже да би поново била глумица. Учитељ у босанском селу Тршићу је приметио њен глумачки дар. Попео би је на своју катедру да рецитује, и говорио јој: „Знаш Капиталина, ти треба да будеш глумица”.

– А ја не знам ни шта је то, нисам у своме селу видела ни глумце ни позориште! Вратим се кући и кажем родитељима да ми је учитељ рекао да треба да будем глумица. „За женско дете је варјача”, строго је коментарисао отацАлекса,али мајка Филисата, Рускиња, знала је колико је то лепо. У Сибиру, на санкама, сваке суботе је одлазила у оближњу варош у театар.

– Имала сам мамину подршку. Желела сам да идем даље у школу, па ме је тако старија сестра Марија повела код себе у Београд. Другарица која је ишла са мном у Грађанску школу обавестила ме је да је расписан конкурс  за глумце. Јавило се нас 200 кандидата, одабрано је 20. Рецитовала сам Шантића! – прича нам Капиталина Ерић.

Сећања навиру. „Могла бих”, додаје, „да причам колико год желите”.

– Давне 1947. године одведу ме у Босанску Крупу да снимам филм „Живјеће овај народ”, за који је сценарио написао Бранко Ћопић, у режији Николе Поповића. Стиже ми телеграм, обавештавају ме да морам да се вратим у Београд јер сам ангажована у новом Југословенском драмском позоришту у Београду. Скупило се нас шездесетак глумаца из Љубљане, Загреба, Сарајева, Скопља, Београда, Ниша. Пробрани глумци. Онда нас је остало само петоро: Марија Црнобори, Мира Ступица, Бранка и Млађа Веселиновић и ја – прича наша саговорница.

Присећа се Капиталина Ерић „Родиног” позоришта, тога како је упознала Гиту Предић и Бранислава Нушића, Иву Андрића, Крлежу, Тита... како су све глумице у ЈДП-у биле заљубљене у шармантног Мату Милошевића и колико је био леп Стојан Цоле Дечермић.

– Желела сам да играм „Госпођу министарку” али ту улогу никада нисам добила. Јој, што сам волела Варју у Чеховљевом „Вишњику”, Агафју у Гогољевој „Женидби”, а посебно Таисју у „Јегору Буличову” Горког…

У лепој успомени остало је Капиталини Ерић гостовање ЈДП-а у Русији:

– Умро Стаљин, Тито се помирио са Хрушчовим. Када се државе помире, прво као делегације шаљу нас глумце или спортисте да успоставимо везе. Одлазимо на гостовање у Русију. Што су нас гостили. О Боже! За црни кавијар сам знала, али црвени нисам никад видела. И за доручак су нам га давали – присећа се.

Иза Капиталине Ерић је огромно животно и позоришно искуство. Делиће свог живљења записала је у аутобиографској књизи „Од Сибира до Цветног трга”. Ишчекује кћеркин долазак из Лондона, чита књиге, евоцира успомене и мирно проводи своје дане.

– Мислим да је глумачки задатак, наша мисија, да учимо младе људе лепом говору. Данас на сваком кораку чујете псовке. За мене је то осиромашење духа, то бих избрисала. Препоручила бих им да се више баве лепим српским језиком и да обрате пажњу на дикцију, на начин говора – каже на крају разговора Капиталина Ерић.


Коментари2
78f00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila
Divila sam se gospodji Kapitalini Eric kao glumici,a danas sa nesmanjenim divljenjem mislim na njenu svezinu,umnost,fizicku i duhovnu lepotu.U ovoj izuzetnoj reportazi za citaoca je najdragocenija poruka o jeziku i njegovom cuvanju.
Сергеј Шчеглов
Знам да је госпођа Ерић рођена у Сибиру у градићу Ачинск, који је био веома познат на почетку 20 века као насеље у центру сибирске железничке магистрале. О г-ђи Ерић првог пута сам чуо од редитеља Мирослава Беловића и кад је Беловић са Мајом Димитријевић гостовао у Краснојарском крају посетили смо тај чудни град. Писали су и у нашој штампи о српској глумици сибирског порекла. Свака част, велика глумице српске сцене! Поздрав из Сибира шаље мр Сергеј Шчеглов.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља