субота, 27.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Денационализација у сенци комунизма

уторак, 03.03.2009. у 22:00
Ђур­ђе Нин­ко­вић испред хотела „Асто­ри­ја” (Фо­то Д. Је­вре­мо­вић)

Породице Нинковић и Савковић, стари власници национализованог хотела „Асторија” у Београду, обавестиле су јавност да је зграда овог угоститељског предузећа у потпуности њихова и да су покренуле процес регистрације у земљишним књигама. Породице су се позвале на одредбу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта за обављање привредних делатности, који је прописивао рок од 50 година за исплату накнаде по доношењу решења о национализацији, почев од 1. јануара 1959. године.

Међутим, пошто власници, чак ни формално, никада нису обештећени, они сматрају да је 1. јануара 2009. године престао да постоји правни основ за коришћење зграде. Тиме је судбина хотела „Асторија” и породице Нинковић, у чијем је стану на првом спрату 1989. године формирана Демократска странка, поново доспела у жижу јавности. И то само на неколико дана пре заказане аукције (6. марта), отварајући и болно питање неодрицања од комунистичке прошлости.

У том истом стану још живе адвокат Ђурђе Нинковић и његова мајка Вишња.

– Мој свекар Ђурђе Нинковић, претходно власник хотела „Пошта”, имао је амбицију да направи модеран објекат за пословне људе. Његова кћерка Љубина удала се за архитекту Ивана Савковића из имућне породице. Ђурђе је продао „Пошту”, Савковићи су додали део капитала и заједнички саградили „Асторију” 1937. године. За време рата хотел је одузет за потребе немачке војске, а доласком партизана враћен је породици, али само до 1947. године, када је национализован – прича Вишња Нинковић.

Током рата код њих су илегално свраћали и четници и партизани, да преспавају ноћ-две, јер је Гестапо најмање сумњао да би се неко могао скривати у објекту пуном Вермахтових војника. Једна околност, каже Вишња, била је пресудна да остану у свом стану и после доласка комуниста:

– Чим је хотел национализован, дошао је војник и наредио нам да се до сутрадан иселимо. У то време командант Београда је био генерал Ђурић, који је такође провео неколико дана у „Асторији”. Супруг Милорад и Љубина отишли су код њега, објаснили о чему је реч, и он им је на једној цедуљи написао да можемо да останемо. Државно предузеће „Асторија” хтело је да нас истера 1968. године, али је суд одлучио да можемо да станујемо док нам не буде исплаћена накнада.

Вишња Нинковић је била сведок формирања нове Демократске странке. За истим столом њене дневне собе те 1989. године седели су Коста Чавошки, Гојко Ђого, Борисав Пекић, Никола Милошевић, Александар Саша Ђорђевић, Драгољуб Мићуновић, Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић... Иницијалну групу за оснивање странке у стан је довео син Ђурђе, угледни адвокат. Формиран је први Извршни одбор за чијег секретара је изабран Ђурђе Нинковић. 

– Прво што смо договорили било је да се по доласку на власт изврши раскид с комунизмом. Радило се о четири кључна закона –о денационализацији, приватизацији, рехабилитацији и лустрацији. После 5. октобра био сам заменик министра правде у кабинету премијера Ђинђића. У оквиру Копаоничке школе направљен је нацрт Закона о национализацији по угледу на Словенију, јер сам мислио: На основу истих закона одузимана је имовина и тамо и овде. Зашто да измишљамо топлу воду? – прича Ђурђе Нинковић.

Формирана је комисија у којој је било више изванредних правника, а долазио је и тадашњи директор Агенције за приватизацију Мирко Цветковић, како би се уверио да се овај закон „не судара” са Законом о приватизацији. Нацрт је завршен у мају 2001. године и предат Влади Србије, али није пуштен у даљу процедуру.

Нинковић мисли да денационализација не би много стајала, зато што власници траже да им се врати имовина, а не да им се било шта плати.

Ако приступимо томе непоштено, онда се иде путем којим је кренула и садашња влада: да продаје туђе, а власницима даје нека бедна, одложена или никаква накнада. Највећу препреку представља члан 15. Закона о приватизацији, који каже да ће вредност национализоване имовине бившим власницима бити надокнађена искључиво од новца које за те намене обезбеђује Република Србија. Увијено у обланду, потврђени су комунистички закони – објашњава Нинковић.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Директор „Асторије” подржао старе власнике

Ђурђе Нинковић одржао је јуче у „Асторији” конференцију за новинаре на којој је обзнанио да су Нинковићи поново власници зграде и хотела. Позвао је, при том, Агенцију за приватизацију и Владу Србије да спрече аукцијску продају овог хотела, најављену за петак, док се претходно не спроведе „ваљана денационализација”. „Позивам и Владу Србије да посебном уредбом допуни Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине из 2004. године, којом ће бити забрањена продаја имовине пријављене по овом законском акту”, истакао је Нинковић.

Конференцији је присуствовала и Ђурђева мајка Вишња, али и Будимир Чукић, актуелни директор „Асторије”, који је јавно подржао Нинковићеве напоре. „Гарантујем свим запосленима да ће остати овде до пензије, као и да ћу уложити новац у реновирање хотела”, закључио је Нинковић.

У току јучерашњег дана огласила се и Агенција за приватизацију. У саопштењу се наводи да Агенција мора да поштује искључиво Закон о приватизацији, јер правни акт који би регулисао статус национализоване имовине још није донет. Будући купац, истиче се, имаће уговорну обавезу да се придржава свих одредаба Закона о реституцији када буде донет, а некадашњи власници и даље ће моћи да се боре за своја права, само што ће их, уместо од друштвеног капитала, потраживати од новог газде. У саопштењу се закључује да Агенција за приватизацију нема овлашћења да друштвену имовину изузима из процеса приватизације, уз подсећање на пресуду којом је Први општински суд својевремено одбацио тужбу бивших власника хотела „Праг” против Агенције за приватизацију.

Д. Буквић


Коментари32
73a60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Ovo je strašno! Pa ovi političari u poslednjih devet godina ne da ništa nisu uradili, nego pored toga što su prevejani lopovi nego su i extra lažovi.Nezna se ko je gori oni što su oduzimali , oni što su godinama koristili za džabe ili ovi koji sada to sve rasprodaju kao da je njihova dedovina. Sramota za Srbiju!
predrag pavlica
ne znam koliko je potrebno da mi unuci i praunuci starih vlasnika osnujemo partiju sa za pocetak jednim clanom u statutu a to je povracaj stare imovine. Da se oko drugih ne bi posvadjali. Po podacima predato je Republickoj agenciji za imovinu 70 000 zahteva za povracaj. Ako to pomnozimo sa 5 clanova porodice sa pravom glasa dobija se cifra od 350 000 hiljada fiksnih glasaca sa samo za pocetak jednim ciljem. To je mnogo vise nego sto dinastija krkobabic trenutno ima a svedoci smo kako zare i pale bivsi komunisti. Pa ovi od dve hiljadite su jos vise oteli i zakomplikovali proces a javno se prica da posto je drzava u bankrotu sledece je rasprodaja nasih lokala. Kako vreme prolazi sve ce biti teze da se nase zelje ispune i moje skromno misljenje je da je ovo poslednji cas da se organizujemo oko istog cilja . Moja baka 19007 i deda 1903 godiste a nazalost i stric prosle godine 1935 godiste su umrli sa pricom kako ce nam ovi novi sada vratiti nekad oteto i kako se mi necemo muciti kako su se oni mucili za vreme Tita, nego ziveti i uzivati kao u svim normalnim drzavama a ne ka o u nasoj Bantu od imovine koju su generacije mukotrpno sticale stedeci za generacije koje dolaze. Zavrsicu sa onom njihovom SFSN Smrt fasizmu sloboda narodu
Mirjana Ivic
Citajuci komentare cini mi su neki od citalaca promasili sustinu teme. Nacionalizacija BEZ pravedne nadoknade i BEZ pravne podloge, po cisto ideoloskom planu, je sprovodjena kod nas od strane komunisticke vlasti. Znaci vlast je jednostavno uzimala privatnu svojinu po cisto ideoloskom opredeljenju a vlasnike je izbacivala na ulicu, kao narodne neprijatelje. Sto se tice privilegija koje su uzivali gradjani komunisticke Jugoslavije, zar ih mi svi nismo skupo platili kada je 90ih stigao racun? Jedna od mnogih komunistickih lazi je bio i nas "lep zivot". Niko nam nije rekao istinu, da zivimo od pozajmica a ne od svog rada! Niti su nam rekli da ce jednog dana sve to neko morati da plati. Zao mi je da ocigledno i dalje postoje indoktrinirani pojedinci koji nisu shvatili kako je kod nas komunizam napravio jedan pokvaren sistem, zasnovan na osnovu gnusnih lazi, gde je tokom 60 godina istina zanemarivana i potiskivana. A istina je da je nacionalizacija bila nepravedna i da se treba doneti pravedan zakon o denacinalizaciji.
Borisav
@ Lukovic Mirjana, Ne osporavam Vam pravo da nastavljate da živite u "komunizmu" i veličate isti, ali dozvolite: 1. Napisali ste da je denacionalizacija pljačka, ali ako je to tako, a šta je bila nacionalizacija? Možda, "Majka svih pljački"? 2. Uprkos ode "komunizmu", ipak priznajete "Normalno je da naslednici budu obesteceni...". Pa zašto taj Vaš predivni "komunizam" više za neke, a manje za druge, nije obeštetio vlasnike otete imovine, nego je ostavio da to neko drugi, posle pola veka, plaća? I još imate obraza da tvrdite da je drsko od oštećenih što otimaju od sadašnjosti? Koja bi, da unovči, tudje. 3. Tvrdite da smo dobijali stanove od države. Zato pretpostavljam da ste Vi dobili stan, pa umišljate da Vam ga je dala država? Razočaraću Vas, stanovi su bili iz stanbenih fondova u koje su slivala sredstva oduzimana od svih, a dodeljivani su nekima, prvenstveno, "perspektivnim, zaslužnim i podobnim kadrovima". 4. Vaša računica, kako bi vlasnike nasilno oduzete imovine, trebalo obeštetiti, pada u vodu, jer ste u računicu, u pravom "komunističkom" maniru, uzeli ono što Vam se svidelo. 5. Da li grešim, ako pretpostavim, da biste me sada najradije prijavili Vašem uličnom sekretaru?
Lukovic Mirjana
Kakva denacionacizacija u ovakvoj drzavi, to je jos jedan pokusaj legalizacile pljacke.Ko ima pravo da se poziva na nesto pre 60 godina, pljuje po komunizmu, u vremenu u kome su i sami odrastali, ziveli, radili i dobilali stanove od drzave, a da se pri tome nikad nisu odrekli svih drustvenih privilegija koju su prihvatali od te iste drzave. Normalno je da naslednici budu obesteceni i da im drzava to nadoknadi kroz neke akcije , papire , ekonomsku dobit, % ili neki udeo u vlasnistvu pri privatizaciji, jer to je samo nasledstvo ali ne i 100% vlasnistvo jer neko drugi je, a ne oni to svih ovih godina odrzavao, poboljsavao ulagao novac. Kada bi se sve to izracunalo plus kamata i vreme, pitanje je da li bi i koliko bi ti vlasnici dobili, sigurno ne vise od trecine vrednosti, cene koja se dobija za prodaju neuseljivog objekta. Vrlo je vazno razdvojiti naslednike koji normalno u svakom drustvu imaju nasladeno pravo i vlasnike stanova i nekretnina koji su ih kupovali u bescenje i nalaze se po celoj teritoriji i Srbije i bivse Jugaoslavije, rizikovali ulagali novac u nesto sto ce im se vratiti kroz vreme, kad se drzava raspadne... pokusavajuci da se "prilepe" vlasnicima naslednicima. Ne donosenje ovog zakona na silu i brzinu uliva mi nadu da mi ipak imamo drzavu - Srbiju. Potrazivaci zaostavstine su uglavnom ugledne porodice, koje imaju svoje potomstvo i moraju razmisljati, predloziti drzavi neki model obestecenja a ne samo traziti "oteto u komunizmu" i pri tome drsko "otimati u sadasnjosti" od nekoga ko sa time upravlja 60 godina i ko je to dobio po tada vazecem zakonu. Ta drzava ma koliko da oni psuju je bila legitimna, zakonski priznata u celom svetu i Ujedinjenim nacijama, sa svim pravnim osnovama koji su vazile u to vreme i ko danas ima ima pravno i zakonsko pravo da negira postojanje jedne drzave njenog zakona i prava koriscenja koja su dobijena po tom tada vazecem i validnom zakonu. Zar to nije krivicno delo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља