уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.03.2009. у 22:00

Раскинути спрегу криминала, политике, привреде и правосуђа

Председник Тадић наскупу економиста на Копаонику (Фото С. Лазаревић)

Србија ће бити у озбиљном проблему ако наставимо да трошимо оно што нисмо зарадили; држава ће своје веће расходе од прихода покрити задужењем државе на иностраном финансијском тржишту и од помоћи Европске уније; економска криза неће утицати на смањивање плата и пензија; држава ће обезбедити још 40 милијарди динара да помогне банкама да се изборе са очекиваним новим таласом удара економске кризе.

То би, у најкраћем, биле поруке државних званичника упућене јавности и пословним круговима из „Сунчане долине” на Копаонику са традиционалног саветовања економиста, ове године специјално брендираног као „српски Давос”. У односу на оригинални светски скуп одржан недавно у швајцарским Алпима, копаонички „Давос” одисао је умирујуће оптимистичком поруком да влада држи конце у својим рукама и кризу под контролом, а отворен је приказивањем документарног филма о Великој депресији (1929–33) и песмом Џона Ленона „Imagine”.  

Истина, ту идилу нарушио је председник Србије Борис Тадић оценом да је у овој години неопходно направити „велики рез” и да је економска ситуација у Србији тешка. – Нико нема права да се понаша као што се понашао у претходним годинама – рекао је Тадић на Копаонику, на Бизнис форуму о утицају светске економске кризе на Србију. Тадић је казао да мора да се „развргне веза између криминала, политике, привреде и правосуђа” да би Србија имала шансу за бољу будућност, али да то није гаранција за бољу будућност. – Гаранција је у друштвеним реформама. Ми трошимо више него што зарађујемо. Данас таква потрошња може бити допринос нашој деструкцији – оценио је председник Србије.

Тадић је оценио да је економска стварност у Србији веома тешка и да „није нимало различита од стварности у развијеним земљама”. – Представници крупног капитала неће моћи да зарађују као до сада, мала и средња предузећа неће моћи да добијају кредите као до сада, нити грађани могу да се понашају као до сада – додао је он.

Председник је рекао и да ће ове године сиромашни осетити „велики налет кризе”.

Премијер Мирко Цветковић је на истом скупу најавио нови пакет мера за помоћ привреди и грађанима за превладавање последица економске кризе, који би могао бити у примени за месец дана. Те мере, како је рекао, неће подразумевати знатну финансијску подршку из буџета, јер за то не постоји могућност, али ће ићи у правцу растерећења привреде.

По речима Цветковића, држава је спремна да са 40 милијарди динара гаранција помогне банкама да се изборе са очекиваним новим таласом удара економске кризе због неликвидности привреде. – Очекујемо талас притиска на банке као последицу немогућности привреде да сервисира своје обавезе (враћа кредите). Појавиће се стечајни поступци где банке неће моћи да наплате своја потраживања – казао је он на Бизнис форуму на Копаонику.

Премијер је најавио да ће 15. или 16. марта почети преговори са Међународним монетарним фондом (ММФ) о претварању постојећег аранжмана из предострожности у „класичан стендбај аранжман”. Тим аранжманом ће, према речима Цветковића, раније предвиђени буџетски дефицит Србије у 2009. години, са 1,7 одсто бруто домаћег производа (БДП) бити повећан за један или више процентних поена. Он је објаснио да ће се буџетски дефицит највећим делом покривати задужењем државе на иностраном финансијском тржишту, затим финансијском помоћи Европске уније и приходима од приватизације, који ће бити знатно мањи него претходне године, без обзира на приходе од 400 милиона евра од продаје Нафтне индустрије Србије. – Нема бојазни да ће нови кредити имати за последицу презадуженост земље – рекао је Цветковић и додао да је тренутно учешће јавног дуга у бруто домаћем производу око 27 одсто.

У преговорима са ММФ-ом влада ће, како је додао, тражити да се не смање улагања у инфраструктуру јер се „улагањем у будућност, а на кратак рок, обезбеђују нова радна места и тражња за низом производа”. – Та улагања ће бити у Коридор 10, Коридор 7, локалну и руралну инфраструктуру, социјалне станове и модернизацију јавних предузећа – додао је премијер.

Циљ мера које је Влада Србије предузела за ублажавање последица економске кризе јесте, како је нагласио, да се повећа производња и тражња домаће робе и за те подстицаје су из буџета обезбеђена средства у износу од 2,2 одсто БДП-а, што је знатно више него у земљама у окружењу.

Цветковић је рекао да због смањења буџетских прихода, услед смањеног увоза и по том основу наплате царина и пореза на додату вредност, за сада не постоји могућност да се смањи стопа ПДВ-а.

А потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић сматра да би Србија у 2009. години требало да води експанзивну фискалну и умерено рестриктивну монетарну политику. Он тврди да би уз то требало повећати дефицит буџета на три одсто бруто домаћег производа. – Нема говора о смањивању плата и пензија – нагласио је Динкић, али је додао и да у дужем временском року не би требало да буде повећавања пензија.

У условима кризе, казао је министар економије, нема места повећању пореског оптерећења и оценио је да Србија не би смела да подиже стопу пореза на додату вредност. Он је нагласио да постоји простор да се смањи референтна каматна стопа Народне банке Србије, која тренутно износи 16,5 одсто.

Динкић је казао да Србија неће ући у рецесију, али да ће бити тешко да се она избегне.

Министар економије је предложио да премијер Србије покрене регионалну иницијативу пре заседања групе Г 20 и да заједно са државама региона упути захтев да се репрограмирају обавезе приватног сектора. Динкић је казао да се прошле године приватни сектор Србије задужио седам милијарди долара. Он је изразио уверење да ће привреда од Владе Србије тражити помоћ када стигну на наплату кредити из иностранства.

Две највеће банке у Србији Интеза и Комерцијална, додао је Динкић, до сада су примиле захтеве за 90 милиона евра кредита за ликвидност из програма мера владе за умањење ефеката светске кризе. – Пакет подршке за ликвидност биће потрошен у наредна три до четири месеца – оценио је министар.

Динкић је истакао да би кроз наставак кредитирања привреде, спречавање дужничке кризе приватног сектора репрограмом дугова и мало експанзивнију фискалну политику Србија могла да избегне рецесију.

Министарка финансија Србије Диана Драгутиновић изјавила је да су номинални приходи буџета Србије у прва два месеца ове године за пет одсто мањи него у истом периоду 2008. године. Она је на Бизнис форуму рекла да је то смањење веће од планираног пада који је био предвиђен због утицаја светске економске кризе, али није прецизирала колики су били приходи буџета током јануара и фебруара ове године. Министарка је казала и да су расходи буџета током прва два месеца већи него у истом периоду прошле године, због пренесеног ефекта.

Неке од могућности за повећање прихода буџета су, како је навела министарка финансија, повећање пореских стопа, пораст наплате пореза, повећање накнада за експлоатацију домаће сирове нафте, али још није прецизирано да ли ће неке од тих могућности бити искоришћене.

У. Е. Р. и агенције

-----------------------------------------------------------

Заједнички регионални одговор

Премијер Републике Српске Милорад Додик оценио је да земље југоисточне Европе треба да осмисле мере за борбу против кризе, водећи рачуна пре свега о својим интересима. – Ја сам научио и видим да велики свет и велике земље гледају сами себе. Не осврћу се или се минимално осврћу према нама. Зато наше мере морају да буду ефикасне, брзе и само наше – рекао је Додик. Додик је оценио да „кривци” за економску кризу нису у региону југоисточне Европе и да је криза настала на другом месту, „а нама испоручена као нешто чиме треба да се бавимо”. – Можемо бити кривци ако не предузмемо довољно ефикасне мере које ће само за нас бити одбрана од те глобалне кризе – казао је он.

-----------------------------------------------------------

Бољи смо од суседа

Врање – Потпредседник владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да је Србија светску економску кризу дочекала са уређенијим буџетом и банкарским системом од суседних земаља. – Наш највећи циљ у овој години јесте очување привредних потенцијала и солидарност, да не би дошло до додатног раслојавања друштва и до појаве нових сиромашних слојева – казао је Ђелић у разговору са врањским привредницима.

Представници малих и средњих предузећа затражили су од потпредседника Владе Србије и да се продуже рокови за отплату кредита, али и да се ревидирају почетне цене предузећа која нису приватизована, а која и данас имају исту цену као када је почео процес приватизације, иако се с временом њихова вредност смањила.

-----------------------------------------------------------

Скупштина а не Копаоник

Бизнис форум о утицају светске економске кризе на привреду Србије требало је да буде одржан у Скупштини Србије а не на Копаонику, оценила је Дубравка Филиповски, портпарол Нове Србије. – У Народној скупштини Републике Србије мора се расправљати о економској кризи и о системским мерама које нису донете, јер је то највиши законодавни дом ове државе – рекла је она на конференцији за новинаре.

По речима портпарола Нове Србије, Србија се без одлагања мора окренути развоју конкурентности привреде и производње, хитно основати интервентни фонд за помоћ привреди, издвојити више субвенција за пољопривреду и омогућити стабилност динара.

-----------------------------------------------------------

Банкарски систем стабилан

Удружење банака Србије саопштило је да је српски банкарски систем стабилан и добро капитализован.

Како се наводи у саопштењу, у српским медијима је објављено више текстова у којима су изнете неистине с циљем да се наруши углед Рајфајзен банке, а тиме се наноси штета целом банкарском систему. „Објављивање оваквих текстова је јасан покушај уношења немира међу клијенте Рајфајзен банке, али се индиректно могу дезинформисати и клијенти других банака, чиме се наноси знатна штета целом банкарском систему, а индиректно и привредном систему у Србији”, додаје се у саопштењу.

-----------------------------------------------------------

Сусрет с Лукашенком

Председник и потпредседник Владе Србије Мирко Цветковић и Млађан Динкић разговарали су на Копаонику са председником Белорусије Александром Лукашенком.

(/slika2)Председник Лукашенко изјавио је да је са српским званичницима разговарао о економској и политичкој сарадњи Минска и Београда. „Задовољан сам што сам овде, с блиским људима. Наш циљ с вашим председником биће да створимо услове за плодну економску и политичку сарадњу”, рекао је Лукашенко пре састанка са српским званичницима.

Премијер Мирко Цветковић најавио је да ће државно-привредна делегација Србије крајем марта отпутовати у Белорусију да би потписала споразум о слободној трговини.

-----------------------------------------------------------

Агонија на Берзи

Ново посрнуће реперних индекса и нови досадашњи минимуми обележили су још једну трговину на Београдској берзи – Белекс15 је пао 1,2 одсто, на 413,13 поена, а општи Белекслајн 0,9 одсто, на 939,74 индексна поена.

Индекс најликвиднијих српских акција током пословања је забележио и нови најнижи ниво до сада од 410,22 поена.

Промет из 239 трансакција вредео је 62,88 милиона динара (669.800 евра) од чега су три четвртине остварене у трговини акцијама.

Учешће страних инвеститора било је 47 одсто у укупној и 56,55 у трговини акцијама, при чему у куповини акција мало више од 40, а у продаји готово 73 одсто.

Коментари98
963e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

uloga vojske (DB)
Trebalo bi da vojska (DB) izvrsi popis imovine tajkuna, tako da u slucaju da oni pobegnu iz Srbije, ne odnesu kapital, ciji nedostatak bi ugrozio bezbednost drzave!
raskinuti spregu...
Sta je bilo sa aferom "Luka Beograd"?
Borko
„српски Давос” ?! dovoljno je da se procita samo naziv tog skupa i sve je manje-vise jasno. Zar cak niste us tanju da usvojite nekakav domaci naziv vec bezrezervno kopirate i plagirate sto je inace odlican pokazatelj niskog nivoa svesti tzv. "elite" sto se potom putem medija prenosi i na narod. Ako ne vodis brigu i zanemarujes svoje onda nisi sposoban niti kadar da postignes vrednosti i standard za koje se kao zalazu ovi politicari ali to je naravno samo suplja retorika i demagogija u cilju politickog opstanka i odrzavanja pozicija na vlasti. Ako niste znali svi uspesni narodi cene i svoju kulturu, jezik, tradiciju a pocinje se od naizgled vrlo "banalnih" stvari kao sto je briga o jeziku a ne postavljanjem spomenika Rokiju Balboi, Samanti Foks... i najzad najnovijem "Srpskom Davosu". Ipak, hvala dragom Bogu sto jos nisu poceli menjati imena planina. Pretpostavljam da bi Kopaonik postao "Srpski GarmisPartenkirhen"
Гојко Бура
Ко много троши? Дали уопште има да се троши? Велики је број грађана у Србији који и немају шта да троше сем за хлеба и дажбине које мора да плати па макар и да не једе. И ко ту онда много троши сем уних што су у политици, а који су се домогли материјалних добара преко политике.Јер им је друштвени ангажман или бављењем политиком донело личну корист, где су обезбедили све своје за дужи период. И шта сад, да причамо политичке бајке, које у овом времену немају места. А сдруге стране то је само изговор за све промашаје који су учињени у овој Србији.
Anchi
@pragmatist Srpske vlasti su predale bankarski sitem na milost i nemilost nekolicini evropskih zemalja, pa koliko vidim, niko se ne buni. I ne samo da se niko ne buni nego nase vlasti smisljaju kako da pomognu "tudjim" bankama, cak i po cenu prekomernog zaduzivanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља