понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.03.2009. у 13:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Лозинка: „лудница“

Службеник (фото: bizior@sxc.hu)

Овог месеца сам за лозинку изабрао “лудница”. Увек је бирам да има смисла. А фирма је баш таква. Акције су пале десет пута за две године од како сам овде. Плата стиже редовно, јер би њен изостанак значио крај фирме. Овако, изгледа све нормално. Добро, зна се да сваки од тридесетак колега тражи посао, али нико то јавно не прича. Нисам ништа рекао о фирми - производе папир, једини у Аустралији. У садашњој кризи, фирме прво престану да рекламирају и стаје продаја папира. Али криза је почела још пре три године. Фабрика је застарела и они су почели да граде нову. Сав новац је ишао на градњу, која се отегла. Ушли су у дугове, и ево сада је нова фабрика завршена али је стављена на продају. Од добијених пара би требало да врате дугове, да би овај други део компаније, који се бави трговином, може да настави рад.

Притискају да се ради што више. Плаше нас како се не зна докле ће фирма издржати. Ови млађи ће наћи посао, али старији, који имају велике кредите, су у великој невољи. Ја сам старији али немам кредит. То рекох мом босу кад смо се недавно свађали, а њему се то није допало. Не зна он да се у мом селу ни слама не узима на зајам. “Дуг је лош друг” учили су нас. А овде је све на кредит: кућа, ауто, путовање. Оно што се код нас радило са чековима је “мала беба” у односу на њих. Једино храну купују за готово - земља је богата па тога има довољно.

Док ово пишем из даљине се чује глас Каролине, која свакодневно уноси на десетине нових материјала у компјутер, јер стари матерјали више “нису добри”. Колегу Мартина нисам видео месецима. Вратио се јуче сав оседео. Имао је неку операцију. Једино је Малезијка Лијана насмејана. Дала им отказ а онда је вратили да напише шта је радила. Плаћају је бар дупло више. Ако је паметна написаће све погрешно, а они “нема шансе” да то провере јер то нико не зна осим ње. Знање има цену само ако умете да га продате. Ја сам много тога дао бесплатно - не умем да лажем. То нисам научио чак ни на овом “крвавом Западу“. Умем да фолирам, по мало, али када дође до лажи ту станем. Сетим се приче баба Јелице о њеном мужу, мом деди, кога је ударио гром. На самрти је рекао “То ме је стигло што сам као војник бацао у Вардар непослушне војнике са каменом око врата”. Ови овде нису имали баба Јелицу.

За ручак имамо сат слободно. Сами одређујемо почетак и крај. Тиме, у нормалним ситуацијама, добијамо флексибилност за рад. Али сада се то претворило у празну канцеларију од дванаест до два. То је време за интервјуе за нови посао, за недељну куповину, посету фризеру, шетњу око блока, џогинг. Цела два сата, јер то је време које нико не проверава - за сада!

Јуче је стигао један мејл – траже да предложимо идеје за штедњу. Наравно да је на почетку мејла списак идеја које већ постоје. Тако су на леп начин дали до знања како да се понашамо. Прва идеја је укидање службених аутомобила за јавну употребу. Од сада користите своје аутомобиле, каже мејл. Наравно, уз надокнаду

Нагађа се ко ће купити фабрику – Кинези, Индијци или неко трећи. Мој шеф каже да ће он, ако је купе Индици, дати отказ. У ствари рекао је да ће извршити самоубиство, али неће, па сам ја то мало ублажио. Не умеју они да буду националисти као ми, али ови из унутрашњости (фармери) су везани за земљу, за “блато” што би они рекли.

Свет се полако претвара у “reality show”, па останите на вези за крај приче...И сам бих волео да знам какав ће бити.

(наставак следи...)

Коментари14
5595e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

guliver
Dok je Hongkong jos bio kolonija kupovao sam jedan fotoobjektiv u jednoj radnji, prodavac je bio Indijac, vlasnik Kinez. Posle kraceg cenkanja i dobre ponude, kupio sam taj fotoobjektiv, prodavac Indijac mi je usput spakovao u kesu jednu flasu Shivas Regal. Na moj upitni pogled, mi je seretski rekao: Sir, ovo je samo vic i to nepristojan, ali sa dosta istine; dosao turista u radnju i video istu ovakvu flasu po ceni od jednog dolara, pa se zacudio i pita da li je to moguce. Prodavac mu odgovara da je to tacno, da je flasa original i da kosta stvarno samo 1 dolar. Turista je dugo razmisljao, nije mogao da veruje pa je najzad kupio jednu flasu,za jedan dolar,americki. Pri polasku je zapitao prodavaca kako je to moguce, kod njega u Evropi to kosta preko 30 dolara. Prodavac, Indijac se nasmejao pa mu je odgovorio, vidite gore gazda f... moju zenu, ja dole f... njegov biznis.
ozi
I ovde su pirocanci najotporniji!
ozi
Nije tacno da se hrana kupuje za gotovinu.Dok se stoji u redu u supermarketima , najveci broj snimis da placaju na karticu. Najveci br.australaca ima krednitne kartice.Kad placam karticom redovno naidjem u prodavnici na iznenadjenje kada ih opomenem da je cekovni racun jer vec krenu da ukucaju "kredit".Odatle mi ovo iskustvo ali i iskustvo kada musterije placaju kod mene ! Hrana u Australiji vise nije jeftina.To su prosla vremena.Povrce kosta kao pre nek.god.najfinije meso.Ranije se kupovalo na kutije sada u jednu najlon kesu.Voce, astronomske cene! Australska porodica mora da bira najlosiji kvalitet, da deci uskrati voce, ogranici upotrebu povrca, ne upotrebljava morske plodove to vec pokazuje o velikoj raslojenosti drustva jer kvalitetna hrana je sada samo za povlascen sloj.Citala sam izvestaj : porodice gladuju vise puta mesecno , organizacija Armija spasa izlazi u susret za hranu(odnesu neke jeftine konzerve) mnogim familijama a kao kratkorocnu pomoc. Razlika ovde u odnosu na srpsku scenu je u osnovnom da informacije o siromastvu se guraju pod tepih jos vazi lakirovka o tkzv.srecnoj zemlji - tuzno! A istina je da su ljudi prezaduzeni , koriste masovno kreditne kartice koje su pravo zivo blato sa svojim astronomskim kamatama. Kuce se masovno oduzimaju, najveci procenat su pod kreditom i banka nemilosrdno izbaci na ulicu. Samo takve istorije retko ugledaju svetlo dana u sredstvima javnog informisanja. Ko bude radio kod gazde kineza ili indijca je nadrljao! Treba biti sa njima u poslovnom kontaktu, samo gledaju da prevare, da obezvrede tudju posl.uslugu , najvestiji su prevaranti .Kako je tek zaposlenima!Iscedice im dusu! U Srbiji ljudi samo kukaju.Kazu da su sirotinja a imaju nov auto(srednje kategorije), vlastiti stan , godisnji odmor dva i vise puta godisnje a kazu da su propala srednja klasa .Dobijaju novac od rodjaka iz tudjine a imaju poledjinu rodjaka sa sela.Ovde cutis i trpis i nikog nemas ni da ti pozajmi novac.Cutis i boris se samostalno.
Zagor Tene
E,ova ti je prica dobra,Dzone Petrovicu iz Australije.
windi city
Ipak i pored takve atmosfere ne brinem se za vas. Prezivecete nekako bogata i jaka je to zemlja. Kazete hrane ima i jeftina je a nema zime, pa sta vam jos treba? Dodjite u Srbiju da vidite cene hrane, da vidite zimu etc.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља