уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.03.2009. у 22:00 Станко Стаменковић

Италијанске стрипаџије у Београду

Андреа Плаци, Дијего Кајели и Ђовани Екер (Фото Ж. Јовановић)

Весели дух прославе стогодишњице настанка италијанског стрипа, која се ових дана одржава широм Италије, стигао је и до Београда. Организатори недавно отворене изложбе стрипова у Италијанском институту за културу у Београду, у Улици кнеза Милоша 56, довели су нам и госте међу којима су и аутори захваљујући којима Загор и други јунаци у Србији уживају култни статус – издавача Андреу Плација, сценаристу Дијега Кајелија и режисера Ђованија Екера, са којима смо поразговарали. Оних су неколико дана провели у Београду, дружећи се са домаћом публиком и нашим стрип-ауторима.

Издавач Андреа Плаци је и аутор изложбе, а његовој иницијативи претходило је и познанство са нашим стрип-аутором Александром Зографом, чије је радове Плаци пет година објављивао у Италији.

– Захваљујући Зографу, познатом под правим именом Саша Ракезић, и досадашњом сарадњом са Алесандром Бертини Малгарини, директорком Института, остварили смо добре контакте са Србијом – каже Плаци.

Изложба је била планирана на прошлом Сајму књига у Београду, а поклопила се са прославом стогодишњице и значајним датумом, 27. децембар 1908. година, када је изашао часопис „Коријере де Пиколи” и почела историја стрипа у Италији.

А да Италијани сматрају тај јубилеј веома важним, говори и податак да је при италијанском Министарству за културу формиран комитет који се бави обележавањем стогодишњице, а један од чланова комитета је чувени Умберто Еко, као и један од гостију Београда Фабио Гадучи.

Дијего Кајели, тридесет осмогодишњи аутор, тренутно ради за издавачку кућу „Бонели” и пише сценарије за стрипове „Дијаболик”, „Дампир” и чувеног Загора. А почео је 1993. године, управо пишући епизоде о „духу са секиром”.

– Срећан сам што могу да стварам те ликове, и да у њих уткам мој лични печат. Загора сам почео да пишем са 22 године и надам се да су и српски читаоци имали прилике да виде те стрипове – каже Кајели. Он сматра великом чашћу што је добио прилику да Загора сценаристички тумачи у новом, модернијем кључу, али тако да се не огреши о класичан дух тог лика, а то су херојство, част и осећај за авантуру.

Наш саговорник, режисер Ђовани Екер, 2007. године је снимио документарац „Знак намерника” посвећен делу једног од највећих италијанских аутора, маестру Магнусу, чије је право име Роберто Равијола. Овај филм је у Италијанском институту за културу у Београду недавно имао премијеру.

– Створио сам једно хибридно дело, форму у којој и Магнусови јунаци говоре о самом аутору, јер је и Магнус свој живот и оно што му се дешавало преносио у своје стрипове. Лично више волим његове касније радове, јер треба имати на уму да је приликом стварања Алана Форда, Магнус сарађивао са чувеним сценаристом Максом Бункером. Касније се осамосталио и охрабрио да ради сопствене, комплетне ауторске стрипове, и надам се да ће филм српској публици приближити и његова, овде вероватно непозната ремек-дела, као што су „110 пилула”, „Зачаране жене” или „Гроф ноћи” – каже Ђовани Екер и напомиње да се у филму мање бавио Магнусовим приватним животом, јер је познато да је чувени стрип-аутор био веома резервисана особа.

Италијанске стрипаџије, према речима Андрее Плација, нису знале да су њихови радови веома популарни у Србији, а разлог за то је што пуно времена проводе на послу, што за цртачким столом, што пишући сценарије, па и не стижу да чују где све одјекују приче о њиховим стрип-херојима.

Иначе, Андреа Плаци је математичар по образовању, али га је животни пут пре 15 година одвео у издаваштво у области стрипа, и сматра да није погрешио у избору. Бави се и превођењем стрипова са енглеског и француског језика.

Поред наших саговорника, Београд су посетили и Фабио Гадучи, који предаје на Универзитету у Пизи, бави се информатиком и уједно је један од највећих историчара италијанског стрипа. Четврти гост је Паоло Паризи, млади аутор који је већ нацртао и написао читаве књиге стрипова и представник је млађе генерације италијанских стрипаџија пред којим је, предвиђа Андреа Плаци, сјајна каријера. Паризи је у Србију донео свој стрип посвећен животу Џона Колтрејна, џез музичара.

Коментари0
f479f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља