БЕОГРАД – Ричард Бартон је у „Сутјесци” у пијаном стању глумио Тита, Пабло Пикасо је радио плакат за „Неретву” а Велимир Бата Живојиновић је смакнуо тачно 186 Немаца у улози Валтера, открива се у документарном серијалу „Робна кућа” који се бави најбитнијим феноменима популарне културе у Југославији.

Серија има 29 епизода, биће приказивана на првом програму РТС-а сваке суботе од 17 сати, почев од 7. марта, а прве две епизоде, које су данас представљене новинарима у Београду обрађују партизански филм као једини аутентични жанр поникао у бившој СФРЈ.

Као гости тих епизода појављују се Вељко Булајић, Срђан Карановић, Емир Кустурица, Слободан Шијан, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Неда Арнерић, Томислав Пинтер, др Неле Карајлић, Сејо Сексон, Саша Лошић и други, износећи бројне податке о кључним партизанским филмовима.

Тако се од Бате Живојиновића може сазнати да је Ричард Бартон на снимању „Сутјеске” био „до 12 сати употребљив”, а после тога би се „напио за три секунде” и онда снимао у таквом стању. Штавише, само за Бартонове потребе, у Дубровнику се укотвио брод накрцан вискијем.

Бартон, који је глумио Тита, у једној сцени се толико клатио да га је Живојиновић изван кадра придржавао око струка, рекао је славни српски глумац и додао: „Када је филм видео, Тито је прокоментарисао: 'Побогу људи, па ја у целом рату нисам био пијан'. Али је то (сцена) остало у филму.„

Музичар Сејо Сексон, вођа загребачко-сарајевског „Забрањеног пушења” рекао је да је у филму „Валтер брани Сарајево” Хајрудина Крвавца „пребројав'о Швабе” које је побио Живојиновић као Валтер и да је резултат био 186.

Према Живојновићевим речима, „Валтер” се у Кини приказује „већ 38 година, видело га је 11,5 милијарди гледалаца”, а сам глумац је доживео да га на пропутовању кроз пустињу Гоби ретки становници препознају као Валтера. (/slika2)

Као илустрација огромне популарности Валтера приказани су инсерти из верзије „Валтера” која је синхронизована на кинески, као и сцене са свечаног дочека Живојиновића у најмногољуднијој земљи света.

Вељко Булајић, режисер најуспешнијег партизанског филма „Битка на Неретви”, каже да су највиши представници СФРЈ инсистирали да се лик доживотног председника државе убаци у сценарио - где га није било - али да је сам Тито рекао да то није потребно и да је затражио да Булајић више не буде узнемираван.

Према речима Љубише Самарџића, Булајић је лично контактирао Пабла Пикаса како би славни сликар дизајнирао плакат за „Неретву”. Булајић каже да је питао Пикаса колико новца тражи за тај посао, али је он узвратио да ће радити - за сандук вина.

Током снимање „Битке на Неретви” уништени су „једно село и једна тврђава”. Да би се што реалније дочарало рушење моста на Неретви прво је срушен мост на Јабланици, али се, према речима Бате Живојиновића, ништа није видело од дима, па је сцена поновљена - срушен је сличан мост у Чехословачкој.