понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:11

БУЏЕТ, ЕУ И ПРЕЛАЗНИ СПОРАЗУМ

Аутор: Слободан Антонићсреда, 04.03.2009. у 22:00

Поређајмо три групе чињеница и размислимо да ли из њих произилази неки закључак.

Прва група чињеница односи се на јануарску кризу буџета. Буџетски приходи у том месецу били су 21 одсто мањи од предвиђених, што је дало мањак од 137 милиона евра. Мањак је настао због пада наплате пореза на добит предузећа. А наплата је пала јер је индустријска производња у јануару била 17 одсто мања него у истом месецу прошле године. Неко је израчунао да је то највећи пад индустријске производње од 1999. и почетка НАТО-бомбардовања. Дакле, криза је стигла и у Србију. Међу економистима влада сагласност да у наредним месецима тешко да ће бити боље. То практично значи крах буџета: девет уместо дванаест пензија у 2009. и девет уместо дванаест плата за просвету, здравство и државну управу. Зато је премијер Цветковић одмах затражио позајмицу од ММФ-а од две милијарди евра.

Друга група чињеница односи се на једнострану примену Прелазног споразума (ПС) са ЕУ. Тај споразум је, сходно чл. 59, требало да се примењује од 1. јула 2008. без обзира на ниво сарадње са Хагом. Али Савет министара ЕУ истог дана када је ССП потписан саопштио је да се примена ПС-а одлаже све док Холандија не да сагласност. Оли Рен нас је тада посаветовао да почнемо да тај споразум једнострано примењујемо: „Почетак његове примене”, рекао је 26. септембра, „имао би веома важан политички значај, јер ако Србија почне да примењује тај споразум данас или сутра, он ће јој помоћи да створи убедљив доказ о примени споразума, што ће бити основа за оцену једног дана када будемо говорили о статусу кандидата за чланство”. Али, једнострана примена значила је укидање или смањење царине на робу из ЕУ, и тиме спорије пуњење буџета. То се, разуме се, није допало министарки финансија. Диана Драгутиновић је 5. октобра изјавила: „Примена ПС-а треба да сачека усвајање од стране ЕУ”. Ипак, преовладао је став евроентузијаста да треба послушати Рена, као и галама моћних увозничких лобиста из трговинских ланаца да ће „корист имати сви потрошачи”. Тако је за 2009. најављена једнострана примена ПС-а. Представљајући буџет за ту годину, 6. децембра, Драгутиновићева је упозорила да ће, због тога, буџет остати краћи за 267 милиона евра. Ипак, сви су се тешили Реновим речима да ће то „бити основа за оцену једног дана када будемо говорили о статусу кандидата (Србије) за чланство (у ЕУ)”.

Трећа група чињеница тиче се брзине нашег придруживања ЕУ. Пошто смо послушали Рена и једнострано применили ПС, закључили смо да сада можемо да затражимо званични статус кандидата за члана ЕУ. Подношење тог захтева је отворено најавио Јеремић, 23. јануара, додавши: „Надамо се да ће Савет министара (ЕУ) поздравити тај захтев и брзо га проследити Европској комисији и дати јој задатак да брзо изнесе мишљење о њему”. Али онда је дошао хладан туш ни од ког другог до Оли Рена. Он нам је, 9. фебруара, поручио да „не саветује” Србији да подноси такав захтев: „Не, не бих то саветовао. Најпре треба деблокирати ПС и надам се да ћемо ускоро то и учинити, а потом добити и захтев за кандидатуру о коме ћемо да се изјаснимо”. Деблокирати ПС? А шта је било са оним да ће једнострана примена ПС, од стране Србије, „бити основа за оцену једног дана када будемо говорили о статусу кандидата за чланство”? Па ништа, криза је целу ЕУ учинила нерасположеном за нове кандидате. „Фајненшел тајмс” је изнео „разумну претпоставку да би Албанија, Босна, Македонија, Црна Гора и Србија могле све заједно постати чланице у неком тренутку између 2015. и 2020”. Пошто је наступила рецесија, овај други датум је постао реалнији него први. Јесте Србија пожурила и једнострано применила ПС. И хвала јој на томе што ће роба из ЕУ појефтинити и боље се продавати у Србији. Али 2020. ипак је далеко, нема потребе за брзоплетошћу, сачекајмо још мало са кандидатуром, ето, као што је лепо објаснио Рен, поред хватања Младића ту су још и неке друге ситнице: „Убедљиви докази о успешној примени ССП-а, као и успех привредних реформи и реформе правосуђа (у Србији) кључни су за прелазак у наредну фазу, што је захтев за чланство и добијање статуса кандидата”. Ето, само још тих неколико условчића, па ће Србија коначно добити дозволу да се кандидује за званичног кандидата за члана ЕУ. А одатле до пуноправног чланства 2020. и није тако далеко.

„Прво се мора остати жив, да би се добауљало до европског прага”, уморно је прокоментарисао ове Ренове речи један колумниста. Из наведене три групе чињеница мени се само намеће закључак, макар у вези са даљом једностраном применом ПС у Србији. А вама, драги читаоци?

политички аналитичар


Коментари89
0312c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Попара Др.Карл
Погледати информацију о Маџарској. Добивали ѕу кредите да ѕатварају своју проиѕводњу и купују робу иѕ ЕУ. Сада су иѕгледа пред банкротством.
Зоран
Геџо, а то што предлажеш ми можемо и кад смо у ЕУ и кад нисмо. Ма ми можемо све, али нам увек нешто засмета. Е прајатељу, кад овде дрмнууо торнадо у САД, па кустрадан свако у свом дворишту сређуеј, сече дрво коеј пало,... ама да видиш двоеј како стоје и причају о катастрофи. Нико, само раде. А ми шетамо и глњедамохаос. Па једну Американку сретосмо, што кје знамо, сређуеј двориште... ја реко ово је страшно катастрофа, она ме погледа, ништа не рече и настави да прича нешто друго. Они на муку навикли. Муче се. Е ко се мучи, и зна шта ради тај ће и да командује.
Зоран
Gedza Shumadinac, па можемо ми, није да не можемо. ја нисам рекао да ми не можемо, само сам рекао како ће бити. Ал знаш како је код нас. Све се на предлогу заврши. А кад се почне посао, 100 бабица, а килаво дете.
Jeremija
Ma gospodine Antoniću,razgovarao sam sa jednim eminentnim ekonomistom o PS,čovek lepo objašnjava "greška u koracima" koji će siromašnu Srbiju opustošiti sa uvoznim lobijima,kakav prelazni sporazum,ima li zdrave logike kod tih ljudi,Srbija bi veliki uspeh postigla da dođe na beli šengen koji bi omogućio da ljudi rade na crno u EU a takođe da mnogi vide šta je zaraditi evro u Evropi, da zadovolji one što su grmeli u izbornoj kampanji "Hoću da putujem",hajde molim te putuj... ja sam se naputovao,putuj što pre...!!!
S. Vucetic
Toliko je te kritike napisanona na ovom sajtu na racun vlasti od kolumniste i komanatatora,na nacin,da svi oni bolje znaju sagledati problemematiku u drzavi i dati odgovarajuca resenja od demokratski izabrane vlasti.Ne moze se reci da nasa Vlada za svoj rad zasluzuje neke pohvale,ali pokude u izvesnoj meri,da.Nije od presudnog znacaja hoce li i kada Srbija biti clanica EU,ali cudi da niko s tim u vezi ne smatra vaznim medjunarodni ugled zemlje u svetu,koji je jako los.Sad vec omrazeni Broz u svojim javnim istupima nikad nije propusto priliku,da kaze:"Jugoslavija ima ogroman prestiz u svetu".Iako je svojom mudroscu dokazano afirmirao zemlju i sebe,nama se taj "prestiz"cini ne bitnim.Kao da se zaboravlja nepisno pravilo,a to je,sto veci ugled to vise prijatelja.Bojati se da se mi pored ostalog spoticemo na toj prvoj "prijateljskoj"stepenici za ulazak u EU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља