среда, 31.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

„Друга рука” за плитак џеп

среда, 04.03.2009. у 22:00
Сортирање ношене обуће у једној чешкој фабрици

Убеђена да је на штендеру угледала сако из последњег „Вога”, млада Београђанка није оклевала да га што пре издвоји и стави на пулт. За само 800 динара пред носом га је „отела” госпођи која јој је, док је претурала по секнд хенду, непрекидно дувала у врат. Испоставило се да је ово била одлична куповина жакета „маркс енд спенсер” за који би се заклела да никада није ни обучен.

Када се заврши радни дан, дотеране госпође, а све чешће и мушкарци, на путу до куће често посећују радње половне гардеробе. Због рецесије ове продавнице поново постају популарне,а у њих, по тврдњи продаваца, најчешће залазе старије жене и интелектуалци. У последње време чак и мушкарци средњих година, ослобођени предрасуда о половној одећи, баш овде купују кошуље, сакое, одела. За фирмиране кошуље треба издвојити највише 700, сакое 1.300, док су одела највише 2.500 динара.

У Европи су ове радње хит већ годинама, а тај бизнис је на листи малобројних који из године у годину бележе раст. Нема престонице која их не отвара, чак и у богаташким квартовима. У центру Стокхолма постоји секнд хенд шоп од 500 метара квадратних, док је рекордер један градић у Мађарској величине Сегедина који има више од 50 таквих продавница.

Према истраживању „Потрошачке политике” у Србији послује око пет, шест увозника секнд хенд робе и они покривају целокупно тржиште на којем, према незваничним информацијама, послује око 300 малопродаја.

– Само у Београду их је око 15-20, али и то није довољно. Мислим да време ове врсте робе тек долази, јер је тако у европским државама. Интересантно је да постоје градови у којима посао уопште не иде. Рецимо, у Трстенику се секнд хенд роба продаје одлично, као и Крушевцу, Суботици, Сенти, али у Бачкој Тополи никако не иде. То је необјашњиво – каже Предраг Прерадов, власник фирме „Еурошоп” из Сенте, једног од већих предузећа за увоз половне гардеробе.

Не постоји прецизна информација, али су претпоставке да годишње најмање 500 тона овакве робе у џаковима стиже из различитих европских држава у Србију. Познаваоци тврде да се највећи европски дистрибутивни центри „половњака” налазе у Холандији чија је традиција у продаји секнд хенд робе дуга чак сто година. Ова држава „сировине” све чешће увози из Немачке, Белгије, док се убедљиво најбољи квалитет може набавити у Eнглеској. Нижа категорија робе за сиромашна тржишта Републике Српске, Хрватске, Босне, Србије често се до купаца допрема и илегално на разне начине, а продаје преко огласа по изузетно ниским ценама.

Одакле заправо стижу ствари за секнд хенд шопове? Из ормара и подрума првих власника, углавном добростојећих Европљана који сезонски одбацују изношену гардеробу. Често међу тим комадима има и потпуно нове чак маркиране гардеробе, а у домаћим радњама најчешће се може наћи она из фабрика „Некст”, „Маркс енд Спенсер”, „Сент Оливер”, „Ејч енд Ем”. Имућни становници Европе обућу и одећу које се засите одлажу у кутије и кесе и остављају поред кућа и контејнера, а та роба касније завршава у камионетима фирми које се баве продајом половне гардеробе.

– Роба која се продаје у секнд хенд радњама је у ствари она које људи из иностранства желе да се отарасе. У Енглеској, рецимо, постоји велики број оних који се баве пословима „од врата до врата”. Обилазе квартове, куцају код свакога и питају станаре да ли имају одећу и друге ствари коју би да избаце – објашњава Прерадов.

По његовим речима, специјализоване фирме касније откупљују такву робу, сортирају је по класи и сезони и даље продају велетрговцима из целе Европе. Прерађена гардероба дезинфикована и спакована у провидне џакове од 30 до 50 килограма даље се дистрибуира продавцима који робу плаћају по класи и килограму и немају могућност да бирају.

– Увозимо само класирану одећу највише категорије. Једини услов да се таква роба царини јесте да има папир да је дезинфикована у земљи извознику. Може се рећи да је ово прилично исплатив посао, иако су царине високе, око 30 одсто – каже Прерадов.

Уз екстра и прву класу, које су најтраженије међу трговцима и потрошачима, постоји и категорија такозване крим половне одеће, финих комада, тежине највише 100 грама који нови у иностранству коштају и до 100 евра. Иначе, у килограму робе у просеку је седам до осам комада, а у велетрговинама за гардеробу прве категорије треба издвојити седам евра, док она екстракласе стаје 16 евра по килограму.

Највеће тржиште за куповину најразноврснијих јефтиних одевних предмета који на ко зна који начин стижу у Србију јесте панчевачки бувљак, али се добро продају и на дивљим пијацама широм земље. Када се купује на велико (углавном преко огласа) за килограм ове одеће најниже класе продавци траже око 300 динара (или три евра) по килограму, док се на комад може наћи и за 30 динара. Зарада је феноменална јер се на пијацама кошуље, џемпери, сукње и хаљине продају за око 100 динара по комаду.

– Многи продају крш, лошу робу чији је увоз забрањен, па оваква гардероба углавном улази на црно. Не знам како успевају да је продају по тој цени када су порез и царина по килограму један евро. То је вероватно сирова, несортирана роба која се у Холандији може пазарити за 60 до 70 центи по килограму. Али добија се на џак у којем може бити више отпада него робе која може даље да се дистрибуира – истиче Предраг Прерадов.

-----------------------------------------------------------

Царина: Увоз без посебне дозволе

У Управи царине истичу да се ношена одећа која је класификована као екстраквалитет и прве класе може увозити без посебне дозволе, док је набавка половних ствари лошег квалитета забрањена. Уфлекана и исцепана одећа и похабана обућа легално се не могу пренети преко границе, јер је то пре пет година забрањено Законом о заштити животне средине, пошто се ношена гардероба слабијег квалитета третира као отпад. Исто потврђују и у београдској тржишној инспекцији.

Ивана Албуновић –Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------

Анкета: купујете ли половну гардеробу?

Секнд хенд – што да не!

Снежана Бојовић (35), економиста:

– Нисам навикла да посећујем секнд-хенд шопове, али немам ништа против тога да обучем понешто купљено у њима. Сећам се да ми се једна ствар у радњи овог типа баш допала па сам је пазарила и слатко износила.

Марица Јовановић (52), спикер:

– Када бирам робу у продавницама половне гардеробе строго водим рачуна о квалитету. Идем само на она места која имају добру понуду, а у Београду има све више таквих продавница.

Владан Баралић (33), маркетинг-менаџер:

– Носио бих половну гардеробу. Ако је добро очувана, што да не? На бувљој пијаци у Бубањ потоку купио сам кожну јакну „aвирекс” за 50 евра, која изгледа као нова. У радњи иста таква кошта тридесетак хиљада динара.

Стефан Врачаревић (19), ученик:

– Оно што је неко већ носио, а да при томe не знам ни ко, не бих обукао. Нема шансе!

Михајло Драговић (16), ученик:

– Ако налетим на неку крпицу која је стара али „кул” купићу је.

Марија Недовић (18), ученица:

– Уопште ми се не свиђају продавнице половнe гардеробe. Не улазим у њих.

И. Ј.


Коментари14
a0a1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

љиљана дамњановић
Dali se kupuje roba i od nasih prodavaca
jovan ginic
odlicne su radnje...samo da ih ima sto vise....ima jedna dobra u Carice Milice
sinisa nusic
Sta reci...Garderoba koju je neko nosio?Puna je Srbija polovnih automobila iz uvoz (AUTA KOJE JE NEKO VEC KORISTIO I KOJA PITAJ BOGA STA NISU PREZIVELA ).Poz.
Danica Lopičič
potrebne-su-mi-adrese-nekoliko-prodavnica-u-Beoradu-posedujem-pristojnu-ponudu-skoro-nove-muške-arderobe-za-mlađe-osobe-poznate-marke
Ljiljana Đordjević
Poštovani " Druga ruka" dajem svoj komentar u vezi sa prodavnicama seknd hend robe u Beogradu. Prodavnice seknd hend robe susrela sredinom 90 tih u Beogradu i postala njihov zavisnik preko 13 godine. Od kada ih posećujem raspolažem sa ekstra garderobom visokog kvaliteta a kupljenom za male pare . Važim u svom okruženju za uvek dobro i originalno odevenu ženu . Drago mi je da su takvu kupovinu kvalitetne i jedinstvene odeće prihvatila moja deca koja takodje važe za dobro odevene mlade žene. Moja deviza je "treba umeti a ne samo imati" jer nam jeftinom kupovinom u seknd hendu ostaje novac za druga životna zadovoljstva kao što je putovanje , kvalitetni odmori, restorani, knjige i drugo. Pripadam generaciji koja je živela u srećnim 70-tim i 80-tim, i bila uvek u trendu i trošila velike pare na garderobu koja se neprekidno menja i gubi vrednost. U 60-tim mnogo racionalnije mislim i ne smeta mi roba iz seknd henda ako je kvalitetna i lepa i čini me srećnom i radosnom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља