понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.03.2009. у 22:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Лудница 2

(Фото: mike wade@sxc.hu)

Фабрика још није продата а када ће не знамо. То нам је јуче рекао директор за време редовне месечне прославе рођендана запослених. Дао је свакоме по парче торте а пицу смо сами узимали. Поновио је оно што нам је рекао прошлог месеца на истој таквој прослави рођендана.

У мом календару под првим априлом стоји “ДАЈ ОТКАЗ”. Одавно спремам говор за тај дан. Датум сам померао толико пута да више не верујем да ће се икада десити (мада се свакодневно питам докле ће организам моћи да издржи сав тај стрес).

Када сам пре две године добио овај посао све је изгледало идеално:
двадесет минута од куће, бесплатан паркинг, нови лаптоп, плаћени интернет и мобилни телефон за личну употребу, додатак за позиве после радног времена, дневница велика као цела пензија у Србији. Уосталом, тако је код свих великих корпорација.

А онда долази реалност: на послу се не зна ко шта ради, ни ко коме одговара. Посао мора да се заврши на време иако зависи од оних на које немате никакав утицај. Документација не постоји. Компјутери су закрчени ђубретом које нико не чисти годинама, већ се само додаје нови простор за убацивање података. Проблеми се заташкавају а трагови бришу. Радници не умеју да раде посао, а када сарађујете са њима то не смете да покажете (ходање “по јајима”, како они кажу).(/slika2)
Док ово куцам, ујутру уз кафу, стиже Мајкл. Носи са собом лаптоп и торбу са ручком. Закаснио је пола сата али то нико не гледа. Он је емигрант из Русије, бивши математичар који је радио на факултетима, тамо и овде, док није прешао код нас због веће плате. Мало прича те ме подсећа на мог професора математике из гимназије. Међутим, када прича то је кратко и прецизно - супротно од њих. Чини ми се да се са Мајклом разумем чак и када ћутимо, мада нисам сигуран да је Рус. Једном ми је објаснио да у Лењиновом Политбироу нису сви били Јевреји. Ту сам стао са даљим питањима, плашећи се да не растури моју илузију о „православном брату“ (мада смо по менталитету слични, чак и ако није оно што бих ја хтео).

Колегиница Пина има “килажу” за две девоке њеног узраста. Омиљене су јој торте са шлагом. Стално купује барбике на ebay-у. Воли када је зовем “Barbie”. Добри смо другари па се трудим да то “Barbie” кажем искрено, јер њој пуно значи. Нису људи у канцеларији без осећања, само их систем тера да се тако понашају. Зна се о чему сме да се разговара: о времену, фудбалу, о томе како сте провели викенд, о каматама, а они “важнији” причају и о акцијама. Разговори о деци и породици су “неуобичајени”, што је леп начин да се каже да су “забрањени”.

Ово писање ми је постало као она рупа у бајци о цару Трајану. Супруга је раније волела да чује “новости” из канцеларије али ни њој више није интересантно - све је као у лошој латино серији. Јесте уживо, али није више занимљиво.

Останите на вези за наставак приче. Написаћу, ако сутра не добијем или сам дам отказ. 

(наставља се...)

Коментари16
54bc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ella
Hi Geoge, Da li ti to radis u mojoj firmi? Ocigledno ne ali sve isto. Pozdravi, iz Kanade
samo moje misljenje
Stres mozes smanjiti ako na tu sitaciju gledas sa vise razumevanja, prakticnosti, i mozda humora. Za pocetak, promeni lozinku na svom kompjuteru u nesto pozitivnije. Nije bas pametno i zdravo poceti dan sa takvom reci. A to zacrtavanje dana kad ces dati otkaz je bas goli amaterizam. Da li je u to planiranje usla i obaveza da do tada nadjes bolji posao? Ti si jos amater i bez veceg iskustva, pa ti takvi show efekti gode dusi, onako kao sto pijanici godi jos jedna casa rakije. Gledaj od cega se zivi i oceni realno situaciju na trzistu rada i svoje stvarne sposobnosti. U tvojoj situaciji, a pogotovu u ovo vreme, otkaz se ne daje. Ko je tu stvarno lud? Bilo bi stvarno ludo da firma propada a da se ljudi normalno ponasaju. To bi licilo na onu srpsku izreku, "Selo gori, a baba se ceslja". I u najboljim vremenima, velike korporativne firme izgledaju kao ludnice onima koji tako vole da ih vide. Za lozinku, probaj "hvalabogu", ili "lepdandanas" ili tako nesto. Ili probaj "SNAFU" (Situacion Normal, All Fooled up). Korporativna Amerika vec bar jedan vek posluje sa ovom lozinkom i nije joj bilo do sada lose, a nadam se da ce i ovo proci. Zasto bi tebi bilo lose? Mi koji smo ziveli u komunizmu, nekako smo pogresno razumeli da kapitalizam funkcionise kao svajcarski sat, da svako radi koristan posao i da je za to placen. Daleko je to od istine. Ako budes srecan i stignes do penzije, zakljucices da ni deset procenata tvog rada nije uopste trebalo da se radi. I to samo ako si radio neki stvarno koristan posao. Meni ne izgleda da ti je u firmi uopste lose. Zato mislim da treba da sedis tamo dokle god mozes. Pravi stresovi pocinju kad si bez posla i kad trazis posao, a ne mozes da ga nadjes. Good luck.
bodo
Ajd molim vas, svugde je haos, jedino sto se u Srbiji zna ko je na cemu.
serpeniivs
пишите и даље!!! и немојте давати отказ!!! можда би стрес могао да се смањи кад би човек променио угао гледања на ствари, и почео да сам себи изгледа као да је у некој позоришној представи, на бини... то су невероватне ствари, и мало ко хоће да верује да заиста тако јесте, као у неком лошем филму где се сви правимо да смо рет батлери... руку на срце, мање је оних фирми које имају иоле "нормалан" "пресек" "људског ресурса"... пишите и даље!!!
Danijela
Dragi Dzordz, tekstovi koje ste napisali verno prikazuju napetosti recesije. Htela bih da vas posavetujem da ne dajete otkaz. Iz jednostavnog razloga sto time gubite neke prednosti koje proisticu iz situacije u kojoj ste se nasli. Ako vam po zakonu pripada "redundancy pay" onda pustite da vas proglase "redundant", pretpostavljam da ako ste duze od dve godine u firmi imate pravo na to. Prvo procitajte radni zakon. Ukoliko vam po zakonu ne pripada redundancy pay, trazite intenzivno novi posao i kad ga dobijete dajte otkaz bez nekih zescih govorancija, nego sve upakovano i lepo, jer nikad se ne zna i uvek je dobro da ostanete sa tim ljudima u lepih odnosima, makar oni sa vase strane bili povrsni, i obavezno pre nego sto odete trazite pismenu referencu da vas nahvali, trebace vam. Jos jedna stvar, uvek je bolje traziti novi posao iz pozicije kada ste zaposleni, jer to vam daje prednosti u pregovaranju za platu. Inace situacije u firmama mogu da budu i mnogo gore nego sto se vama tamo desava... Sto se tice rada, tako je u vecini kompanija, i nemojte puno da se opterecujete. A u vezi barbike, trebalo bi da pocnu da proizvode malo punije modele...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља