субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:02

Мађарска тоне у све дубљу кризу

Аутор: Срђан Басићчетвртак, 05.03.2009. у 22:00
Изневерене наде у капиталистички рај (Фото Бета)

Специјално за „Политику”
Будимпешта, марта – Најпрометнији булевар у Мишколцу, некадашњем металуршком центру Мађарске, па и читавом источном блоку, води ка Диошђеру, приградском насељу у којем се налази огромна железара. Некада се звала „Лењин” и запошљавала је 15.000 људи, који су, долазећи на посао или се враћајући кући, стварали неописиву гужву.

Тај пут од неколико километара сада је готово празан, а вест о отпуштању последњих око 900 радника дочекана је као суморна неминовност, коју је општа светска финансијска и привредна криза само убрзала.

Приватизација, подржављење, па поновна приватизација само су продужили агонију „радничког упоришта” из времена Јаноша Кадара, када је Мађарска, због својих реформи и дозираног отварања према Западу, називана „највеселијом бараком” совјетске интересне сфере, у којој успешно цвета „гулаш комунизам”.

Житељи Мишколца и Диошђера једва да се сећају првих руско-украјинских власника, који су две године покушавали да оживе топионицу тако што су уместо руде користили метални отпад. Више су упамтили каснију директорку италијанске групе „Коње”, али не по пословним успесима већ по ногама, мини сукњи и тену одржаваном у соларијуму.

У немогућу мисију још једном се упустила и држава, а од 2004. године и украјински ДАМ, који је ових дана саопштио суморну вест: сва 894 радника ће бити отпуштена, 771 у априлу, а остали у мају.

У Мађарској је у последњих пет месеци без посла остало око 30.000 људи. Међу 1.700 затворених фирми највећа је управо железара у Ђеру, а најмања је имала само 13 радника.

Влада Ференца Ђурчања је из буџета издвојила 30 милијарди форинти, или 100 милиона евра, како би се колико-толико сачувала преостала радна места, али нико не зна какви ће ефекти те мере бити. За добар део стручне јавности планови мањинске владе Мађарске социјалистичке партије (МСП) нису довољно ни широки, нити дубоки, док опозиција, са Савезом демократске омладине (Фидес) на челу, сматра да је једини излаз из тешке ситуације расписивање ванредних парламентарних избора – годину дана пре рока.

Премијер је још крајем прошле године осетио да брод опасно тоне и од Међународног монетарног фонда и банака Европске уније затражио (и добио) укупно око 20 милијарди евра, од чега је половина већ повучена. Тим новцем су повећане девизне резерве Народне банке Мађарске (НБМ), које тренутно износе 24 милијарде евра, а унета је и извесна доза сигурности на финансијском тржишту.

Упркос томе, форинта је пала на свој историјски минимум, с тенденцијом даљег суноврата. Почетком марта за један евро је требало дати чак 312 форинти, за 80 више него у августу прошле године. На тај негативни рекорд НБМ, међутим, није реаговала, јер је гувернер Андраш Шимор, на опште изненађење, отишао на – годишњи одмор.

Ђурчањ је у међувремену поново затражио помоћ из иностранства, али је у Бриселу наишао на затворена врата. Његов предлог да ЕУ издвоји 180 милијарди евра за консолидацију новопридошлица са истока континента није одушевио најбогатије чланице, посебно не немачку канцеларку Ангелу Меркел, иако је Немачка традиционални пријатељ, заштитник и ослонац нашег северног суседа.

Мађарски премијер је, ипак, уверен да његов предлог није сасвим мртав, али је одлучио да, док чека евентуалну нову финансијску инјекцију споља, учини нешто и у сопственом дворишту.

Мађарска је првих неколико година након промене друштвеног уређења (1990) била водећа у региону по привредном расту, реформама великих система и приливу страног капитала.

Тешкоће су настале након неког времена, када се схватило да су бројне приватизације биле, у ствари, промашај, а држава је покушала то да сакрије прекомерним задуживањем. Сваке четири године мењале су се владе, а свака нова је обећавала брда и долине, чије испуњавање је водило ка новим позајмицама и постепеном самонавлачењу – омче око врата.

Једино су социјалисти, у сарадњи с либералима, успели да победе у два узастопна мандата, али су их те победе скупо коштале. Први пут се, тако, десило да је један премијер (Петер Међеши) морао да поднесе оставку на половини мандата.  

Највећи проблем његовог наследника Ђурчања јесте то што је принуђен да води мањинску владу. Маја прошле године из коалиције је изашао либерални Савез слободних демократа (СДС), али и даље споља подржава социјалисте из прагматичних разлога. Утицај СДС-а, наиме, толико је пао у очима јавног мњења да он сигурно не би прешао цензус од пет одсто и поново доспео у парламент, па му превремени избори сигурно не одговарају.

У сличној ситуацији је и конзервативни Мађарски демократски форум, тако да и његови посланици повремено гласају за владине предлоге. У правој опозицији остао је само Фидес, уз демохришћане с којима гради јединствену листу, али те две странке, упркос више покушаја, нису успеле да издејствују распуштање парламента.

Супротности између МСП-а и Фидеса, као и њихових лидера Ђурчања и Виктора Орбана, постали су такве да никаква сарадња није могућа. Унапред се зна да ниједан предлог који тражи двотрећинску већину не може да прође, па су и дубљи резови у друштву и привреди, мада преко потребни, осуђени на пропаст.

Влади остају ситније поправке, које више личе на козметички третман него на хируршку интервенцију и потпуно су непримерене тренутку. У најновијем Ђурчањовом пакету налази се постепено укидање 13. пензије, подизање старосне границе за одлазак у пензију на 65 година од 2016, строжа контрола боловања и породиљског одсуства, дотације за гас и грејање најсиромашнијима, реформа локалних самоуправа, мањи парламент (сада има 384 места), једнокружни изборни систем и друго.

Знатно радикалнији су чланови Реформског савеза, који чине представници крупног капитала и председници Мађарске академије наука и Мађарске трговинске и индустријске коморе. Они предлажу тренутно укидање 13. пензије, повећање старосне границе на 65 година до 2013, смањење запослених у јавној сфери за 80.000, реформу пореског система...

Последњих дана су ставови две стране нешто приближени, али у влади упорно понављају да се, уз неминовне мере штедње, мора водити рачуна и о социјалној компоненти.

Јавност схвата да је ситуација тешка, зна да Мађарска сваког дана само за камату на државни дуг (без главнице) плаћа страним повериоцима четири милијарде форинти (13 милиона евра), али не схвата зашто је већи број министара и држаних секретара ових дана добио милионске премије и зашто је министар без портфеља задужен за националну безбедност Ђерђ Силваши, како наводи недељник „Хети валас”, само у једној години променио четири службена аутомобила „ауди-6”.


Коментари42
d9b30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Šantalab
Problem nije nastao preko noći već puno ranije i datira iz sovjetske okupacije.Mnogi su zaboravila da je Madjarska nakon tog vremena bila devastirana.Boljitak je nastupio od vremena evrointegracija ali tamosnja elita se nije usresredila samo na boljitak svojih gradjana već u dobroj meri bavila bogaćenjem na račun društva.
Zoran
E da ovo ne procitah nebih verovao svojim ocima, a ja eto zivim na zapadu i ne osetih da sam opljackan. 30 godina dug vremenski period, Izdatke koje sam imao imam i sada kao i svaki gradjanin. Ne dragi gospodine mi nismo ni potkradani vec je to u nasoj Srbiji zemlji DOS zapoceo sa profiterima (TAJKUNIMA) u drzavi gde zivim to ne postoji. A da su gradjani Madjarske unisteni jesu do kog geografskog dela nepoznato samo znam da je zapadni pod protektoratom Austrije i Nemacke zasluzili su kao sto i mi zasluzujemo sva desavanja u Srbiji zahvaljujuci vama koji lupetate i prasinu u oci bacate tom napacenom narodu samo radi vase koristi. Nikada nisam izgubio poverenje u politicare koji dolaze na vlasti jedni su vise za narod drugi su veci poslusnici negoli prvi, ali za mene nebitno ja ne glasam ali se ne osecam ugrozenim od strane vlasti a vi dole kako se vi osecate jeste li depresivni ubiveni potalceni i sta vas jos snalazi. Necu vise prepoznace se ovaj kome ne repliciram vec odgovaram. Neka vam politicka elita bude bar 50 posto kao sto je u Svedskoj blistace SRBIJA.
Mirko Katic
Za Evo. Tumaranje po obrazlozenjima zavrsnih racuna Vam nece pomoci da vidite o cemu se radi. Vlaskaliceva ekonomija nas je sviju zajedno odvela u propast. Saglasno njegovoj ekonomiji firma je iz ostvarenog prihoda prvo morala pokriti sve troskove, ukljucivo i one koje danas imaju tretman kapitalnih gubitaka, pa ono sto ostane mogli su prisvojiti radnici. Vjerovano odatle potice onih 17% za plate koje vi navodite. Dakle, ako sam Vas dobro razumio, ukoliko na pr. firma ostvari prihod od milion dolara, radnicima bi moglo biti isplaceno samo 170.000. Pitanje: Kome ide onih 830.000 dolara? Ako materijal izrade kosta na pr. 230.000 dolara, onda ostatak od 600.000 dolara predstavlja novostvorenu vrijednost koja sadrzi i onih 170.000 dolara na ime plata. Predpostavimo da su radnici od tih 170.000 dolara izdvojili 70.000 u poslovni fond, da bi kupili neku masinu. Po Vlaskalicevoj ekonomiji, nakon sto je masina kupljena i instalirana, racunovodstvo je moralo u troskove poslovanja za naredni period ukljuciti 34.000 dolara na ime amortizacije te masine. Ukoliko firma ostvari isti iznos novostvorene vrijednosti i iste ostale troskove kao u prethodnom periodu uvecane za 34.000 dolara amortizacije nove masine, slijedi zakljucak da ce radnicima moci biti isplaceno samo 136.000 dolara, t.j. za 34.000 dolara manje nego u prethodnom periodu. Dakle, radnici bi bili kaznjeni sto su dio plata izdvojili u poslovni fond. Takve glupe standarde je mogao izmisliti samo Vlaskalic. Dinkic nije daleko odm akao od Vlaskalica. I on prodaje sarene laze. To je apsurd. U jednom drugacijem ekonomskom sistemu sa drugacijim pravilima raspodjele, sve dok firma ostvaruje isti iznos novostvorene vrijednosti, radnicima bi se morale isplacivati isti iznos na ime plata, bez obzira da li su dio plata izdvojili u akumulaciju, ili ne. U tom je sustina mog prijedloga. Detalje mozete naci u mojoj knjizi "Novi ekonomski modeli". Mozda ovaj prijedlog moze pomoci i Vasoj firmi?
Evo,@Katicu
Kada sam bia "obican radnik" i tumarala po obrazlozenjima Zavrsnih racuna ,i ono malo znanja stecenog iz Ekonomije, Vlaskaliceve ,Trzista i cega sve ne sto mi je bilo svakako usputno ,jer je moje opredeljenje za zanimanje bilo sasvim drugo ,neka su se iskustva iz prakse ,pokazala da su teoreticari ,bili u pravu .To je da ako se izdvajanja za plate od onoga sto vam u trenutku obaveze za iste ,stoji na raspolaganju prelazi 17 % 'firma klizi u propast.Prosecna cena rada ,odrdjena ,moze da funkcionise samo u uredjenom trzistu ,kada sve funkcionise ,kako treba ,ovako funkcionise tako da Preduzeca rade ,samo za radnicke plate .Od cega da Preduzece ulaze u prostu reprodukciju.Bransa kojoj ja pripadam je u kolapsu-odavno.Minimalna cena rada je zakonska i tu ne mozete ,nista da menjate .Mozete da je postujete ili da Firmu zatvorite .Otuda su i oni 112% ,jer tolike su obaveze ,a sto nemate iz cega da ih isplatite i to sto se one iz meseca u mesec menjaju ,na osnovu potrosacke korpe ,sad onda mozete misliti ,kada to traje -godinama,kakvi su rezultati privrede. Svojevremeno je Dinkic,obecao Preduzecima ,mogucnost uzimanja kredita za isplatu plata.Verujem da su neki i to radili ,pa su im stizale ne samo obaveze za glavnice nego i kamate na kamte ,a to je bila praksa '70 god. a dokle nas je to doveelo ?.Nisam ekonomista -po struci ,ali ekonomista u praksi koji je i socijalizam i kapitalizam preturio preko svojih ledja. Nasi ,"eksperti" dobise nagrade od onih ,koji im dadose i smernice kako da rade ,samo se oni sada povlace ,a nasi i dalje trabunjaju njihove mantr.Pomenuste i akumulaciju.Iz cega se ona moze ostvariti?Ona je kod nas realna i nje nema .Ona postoji samo kao fikcija u necijim glavama.Tako bi trebalo da bude (kratko vreme je i bilo),ali TRZISTE treba to da odredi kolika ce biti,a to Trziste koje sve regulise pokaza se kao nedovoljno i pogubno . Pozdrav!
Млади Џедај
Није ми драго кад чујем ово, ем што су нам Мађари драге комшије, ем што исто чека и нас. Источна Европа и Балкан се никад неће прописно интегрисати у ЕУ, и увек ће бити сироче. Страшно колико све те земље од Балтика до Јадрана немају среће - њихови моћни суседи су их увек третирали као колоније, а и данас је тако. Толико дуго су били у подређеном положају, да вероватно и не би знали шта да раде са независношћу када би им неко дао. Радо су трампили своју независност за нови Сони телевизор и Шкоду Октавију, јер су желели да споља што више личе на Запад, а сад се питају откуд, зашто и како.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља