субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:40

Цркве неће закон који је „отпутовао” у Брисел

четвртак, 05.03.2009. у 22:00
Заставе припадника геј популације су у дугиним бојама

Представници верских заједница и предлагачи спорног Предлога закона о забрани дискриминације већ данас или сутра требало би да се састану и покушају да превазиђу проблеме због којих је само дан уочи скупштинске расправе, Влада Србије без објашњења повукла Предлог закона из скупштинске процедуре, сазнаје „Политика” из извора у Влади Србије. Исти извор тврди да се у налажењу решења неће битно одступати од суштине постојећег предлога закона, али да има простора за измене којима би се уважиле примедбе верских заједница, те да би тако измењен предлог антидискриминацијског закона могао да се нађе пред Скупштином већ наредне недеље.

Други извор из Владе Србије је потврдио да, уколико се цркве и власт не договоре, закон стиже пред Скупштину без измена у садашњем облику за седам дана. Поједини представници цркви и верских заједница незванично кажу да имају основа да верују да овакав предлог неће добити већину у Скупштини, уз напомену да не траже промену закона, већ да се поједини чланови прецизирају.

Влада Србије остала је дужна објашњење како је дошло до тога да закон буде повучен у цајтноту, без знања Расима Љајића, министра чије је министарство званични предлагач овог закона (Љајић је јуче изјавио да није био обавештен о повлачењу нити да је учествовао у телефонској седници на којој је донета таква одлука) и баш на дан када је делегација Србије у Бриселу представљала сет закона неопходних за визну либерализацију, међу којима је и антидискриминацијски закон.

Изостало је и објашњење владе и верских заједница о томе шта је заправо спорно у члановима 18. и 21. Предлога закона против дискриминације, као и ко је у влади иницирао да се закон повуче из скупштинске процедуре.

Спорни случај повлачења закона био је тема и јучерашње редовне седнице владе на којој је министар Расим Љајић затражио званично објашњење ко је и зашто повукао закон из процедуре.

Нешто раније током дана, Љајић је новинарима објаснио да је закон повучен у среду на телефонској седници владе у којој он није учествовао.

„Мене нису позвали под изговором да сам био недоступан”, рекао је новинарима Љајић и додао да је после дуге потраге незванично сазнао да је Српска православна црква тражила повлачење закона због дораде, али није знао да прецизира о каквој се доради ради. Јуче је, међутим, потврђено да су измену закона тражиле све традиционалне цркве и верске заједнице у Србији.

Изостанак званичне интерпретације о овом догађају јуче је изазвао општу пометњу пропраћену бројним незваничним информацијама.

Према незваничним информацијама, Предлог закона повучен је после позива једног владике Српске православне цркве упућеног Председништву Србије, које је потом захтевало од владе да предлог хитно повуче. Према једној верзији догађаја, Председништво је звао владика Амфилохије, а према другој, чији извор је из саме Владе Србије, Председништво је звао епископ бачки Иринеј.

У Председништву, међутим, јуче су демантовали да је било ко звао председника да заустави закон, а у саопштењу које је „Политика” добила из кабинета председника наводи се да „кабинет председника није повукао, нити утицао на повлачење закона о дискриминацији и да је влада аутономна у доношењу својих одлука”.

Извор „Политике” у Влади Србије тврди да је на јучерашњој седници, којој је сада присуствовао и Љајић, већина министара изразила своје чуђење зашто је закон повучен на овакав начин (осим тога што је остало нејасно ко је иницирао повлачење закона, није разјашњено ни ко је од министара подржао одлуку о повлачењу), као и да је једини који је стао у одбрану оваквог поступка владе био премијер Мирко Цветковић. Цветковић је ову одлуку пред министрима бранио тиме да измене Предлога закона није тражила само СПЦ, већ све традиционалне цркве и верске заједнице.

Љајић, који је јуче једини од званичника владе давао изјаве о овом догађају, рекао је, како су пренеле агенције, да је цео закон са становишта цркве споран иако је министарство три године на њему радило а текст је добио највише оцене свих међународних организација.

Драгана Матовић - Марко Р. Петровић

---------------------------------------------------

Амфилохије био у Бриселу

На сајту Митрополије црногорско-приморске 28. фебруара објављено је обавештење о посети митрополита Црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) Бриселу. Том приликом владика Амфилохије, како се наводи у саопштењу, састао се са Пјером Мирелом, директором у Генералном директорату за проширење Европске комисије, са Михаелом Рупом из Одбора за спољне послове и пододбора за људска права Европског парламента, са Јонасом Јонсоном, начелником Одељења за западни Балкан Савета Европске уније, и са чланом Европског парламента Славом Биневим.

„У разговору са званичницима Европске уније, истакнута су, између осталог, и ова питања: односи црква-држава, непостојање закона о црквама и верским заједницама и закона о реституцији црквене имовине као и верске наставе у школама у Црној Гори, и питање заштите културног и верског наслеђа на Косову и Метохији.

Митрополит Амфилохије том приликом је, како се наводи на сајту, рекао: „Идеја европске интеграције у ствари је чин сведочења Јеванђеља „да сви буду једно”. Народи и нације треба да се окупљају у једну велику заједницу у којој ће се поштовати достојанство сваке личности и сваког народа. Замолили смо званичнике Европске уније да нам помогну у спровођењу стандарда ЕУ и владавине права у Црној Гори.”

------------------------------------------------

СПЦ тражила усмену сагласност других цркава

У Патријаршији Српске православне цркве Танјугу је јуче потврђено да је Синод СПЦ, уз сагласност других цркава и верских заједница, упутио писмо са примедбама на Предлог закона о забрани дискриминације. Писмо је, објашњено је, достављено лично председници Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић.

Како је указано, писмо са примедбама републичком парламенту достављено је уз сагласност Српске православне цркве, Београдске надбискупије Римокатоличке цркве, Исламске заједнице Србије, Евангелистичке цркве и других верских заједница у Србији.

Секретар Ријасета Исламске заједнице Србије Елдин Ашћерић потврдио је за „Политику” да им је из Патријаршије СПЦ тражена усмена подршка да би се „добило на времену како би биле прецизније дефинисане неке двосмислености”.

– Није реч о повлачењу закона. Из СПЦ су дали неке примедбе и, како су нам објаснили, реч је о неким двосмисленостима у два члана закона, које могу да утичу и на СПЦ, али и на све верске заједнице, и да се само жели добити додатно време како би те ствари биле прецизније дефинисане – каже Ашћерић.

Он није директно одговорио да ли су у Исламској заједници Србије и сами видели спорне чланове, већ је поновио да је од њих тражена само усмена подршка, као и да су се консултовали и са рабином Јеврејске заједнице Исаком Асиелом који је такође „мишљења да да усмену сагласност”.

До рабина Асиела, међутим, нисмо успели да дођемо, јер је његов мобилни телефон био недоступан.

А у Београдској надбискупији Римокатоличке цркве, Танјугу је потврђено да је та верска институција сагласна са примедбама других цркава и верских заједница на Предлог закона о забрани дискриминације, као и да је реч о примедбама на чланове 18 и 21 тог закона.


Коментари45
7c43c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gordana BG
Zakon predvidja i toleranciju homoseksualnih grupa. Ali u samom zakonu protiv diskriminacije vec klija seme diskriminacije. Samo prihvatanje nije diskutabilno, ono predstavlja potrebu danasnjice, ali nije dovoljno, jer svaki proces se razvija i ide dalje sto zakoni ili njihove dopune treba da otprate. Da li smo kao dustvo spremni na dopune i razrade ove teme. Grupe koje ovaj zakon stiti očekuju bonus nasu podršku (da im mašemo i aplaudiramo dok prave svoj bal na ulicama grada ili dok prekidaju projekciju filma). Ali kako mi da uklopimo vaspitanje svoje dece sa tim mahanjem i aplauzom? Dalje bi pedofili mogli da prave paradu, jer ako homoseksualci imaju prava na iskazivanje svoje seksualnosti nesmemo rušiti prava pedofila. Mi ostali treba da njihove potrebe uvažavamo sa tolerancijom i da im mašemo! Ima i dalje, zašto bi zakon bio maciha za "ljubitelje životinja" da i oni naprave paradu... Naravno nije dovoljno da im to zakon dozvoljava, a mi ostali da sedimo sakriveni u kući i ponašamo se kao da je napolju elementarna nepogoda. Ako drzava nema snagu etike i zakonima ne moze da nam pomogne da vaspitavamo nasu decu, onda molim da roditeljima ne odmazu u tom nastojanju. Licno nesmatram da ni na jedan nacin seksualna opredeljenja drugih mogu da me ugroze kao zrelu jedinku, niti mi smetaju. Jedino se pitam da li postoji granica. Smeta mi to sto gej asocjacije pocrtavajuci da su gej "bili i jesu intelektualna elita" sa prizvukom uspeha, povezivajucu njihovu seksualnu orijentaciju sa simbolima moci, pameti i uspeha, salju opasnu poruku slicnu elitizmu arijevskog tipa. Obzirom da je seksuaslnost za normalne ljude predstavlja intimu, njihovu naglasenu ekstrovertnost i glasnost dozivljavam najblaze receno kao degutantnu.
Kosovka Devojka
Da covek ne poveruje vlastitim ocima i usima.Zakon koji je uneo toliko polemike,nije nista drugo do jos jedan dokument u arhivu.Pa zar nam ustav ne garantuje jednakopravanost,zar nismo svi jednaki pred zakonom.A sta ce to doneti u praksi novi zakoni,svaki dan ih donose,usvajaju,samo da mogu europi reci,imamo i taj zakon.Jedna kap gorcine vise ili manje,sve je isto ,u biti se nista promeniti nece.Jedino mislim da je rec,,Bog,,u poslednje vreme postala najtirazniji brend kod nas pa i sire.Mozda nebi bilo lose da taj brend zastitimo kao svoj.Ionako ce na kraju biti kako BOG bude hteo.
Tata-mata
Srbija jeste skuplarna drzava. Odluku o povlacenju predloga zakona nije donela Srpska pravoslavna crkva ni sve tradicionalne verske zajednice, vec Vlada Srbije. I Vlada Srbije treba da snosi politicke posledice ove svoje odluke. Uz to, ispostavilo se da Vlada funkcionise tako sto neko bira koji ce ministri ucestvovati u radu na sednici, a koji nece. Zar ovo poslednje nije razlog za zabrinutost? Ili mozda cak i za ostavku Vlade?
Anastasia
Ne mogu da razumem potrebu aktuelne vlasti da sama sebi stvara probleme, a onda taj isti problem postane opšte društveni. Ministarstvo za rad i socijalna pitanja predložilo je zakon i po rečima ministra Ljajića o njemu je data ocena svih, pa i NVO. Isti se našao iznenađen reakcijom SPC, pri čemu ne treba zanemariti usmenu podršku ostalih verskih zajednica u Srbiji. Pitanje je, sme li crkva da daje svoje mišljenje, svoje sugestije, sudove o društvenim prilikama, o vlasti i njenom delovanju, o zakonodavnoj aktivnosti i kreiranju naše budućnosti od strane te iste vlasti. Jasno je da je crkva odvojena od države, ali i sve NVO su odvojeneod vlasti, pa se njihovo poimanje stvarnosti, a naročito njihovo viđenje naše budućšnosti itkako uzima u obzir, naročito onih najglasnijih, privilegovanih i često veoma kritični8h prema svemu što je srpsko i pravoslavno. U ovom slučaju, SPC je dobila podršku svih verskih zajednica ne zato da se zakon ne izglasa, već sa preporukom da se isti uredi i precizira u dvema odredbama. Ako uzmemo u obzir koliko vernika oseća sve verske zajednioce u Srbiji kao svoje, koliko vernika živi u Srbiji, sigurna sam da taj milionski kapacitet nema ni jedna registrovana politička stranka . Zato smatram da je vlada učinila dobar potez, a na ministru Ljajiću je da preispita svoje izjave i da sa više poštovanja obraća SPC koja je u ovom slučaju podržana i od njegove verske zajednice.
В. Рајковић
A шта су то "геј људи"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља