петак, 12.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Може ли без турцизама

субота, 07.03.2009. у 22:00

Велики број турских речи које су и данас у живој употреби доказује да је турски утицао на српски више него иједан други језик. Иако се у прошлости употребљавао далеко већи број турцизама (више од осам хиљада), они су се задржали и данас у многим областима живота.

Највећи број турцизама који имамо односи се на предмете и појмове из свакодневног живота, као што су: градитељство (дирек, јапија, капија, ћерамида, оџак), покућство (сандук, мердевине, ћилим, фуруна), одећа и обућа (чарапе, чизме, шалваре, папуче), јела и пића (сарма, бурек, пилав, ћевапчићи, чај, ракија, кафа, баклава, тулумба), посуђе (ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир). Огроман је број разних речи и израза везаних за људе, међуљудске односе и апстрактне појмове као што су: душманин, ортак, ортаклук, јавашлук, комшилук, баксузлук, севдах, дерт, јогуница, инат, сокак, ћорсокак). Поједине речи су попримиле знатно друкчије значење од изворног – јатак (изворно значи „кревет”, „постеља”), код нас има значење онога ко помаже и скрива хајдуке и одметнике; сијасет (изворно „политика”), у српском језику често у употреби у значењу „много”, „велики број” („сијасет ствари”).

За многе речи данас немамо адекватних српских еквивалената и не осећамо их страним: јастук, јорган, кафа, кафана, кашика, ракија, чарапа, пара, боја, пекмез, кајмак, сарма, чардак, капија, баксуз, кула, комшија... Турцизми су се у великом броју случајева показали као основа за извођење нових речи сходно природи и правилима српског језика. Нико не носи „смећарац”, већ искључиво „ђубретарац” (ђубре је турска реч!).

Најпродуктивнији турски наставци одомаћени у српском језику су –лија, -џија и -лук. Наставак -лија означава лице које долази или припада неком месту. У српском, међутим, тај наставак се додаје и на српске речи творећи тако изведенице: нов – новајлија, дуг – дугајлија. Турски суфикс -џија употребљава се за извођење именица које означавају носиоце занимања или звања: бадаваџија (беспосличар), миражџија (наследник), сајџија (часовничар), инаџија, тобџија. Међутим, ког је порекла реч проводаџија, проводаџика? Турски наставак -лук твори огроман број именица најчешће апстрактног значења: кулук, ортаклук, јавашлук. Шта ћемо, међутим, са речима попут тврдичлука, цицијашлука, безобразлука? Турски суфикси до те мере су постали „наши” да се додају српским речима, па и речима релативно новим у језику.

Може ли се замислити Андрићева На Дрини ћуприја без турцизама – један се налази и у самом наслову?

Турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима – Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Демир-капија (гвоздена врата), Ћуприја.

Како би вам звучала чувена песма Емина Алексе Шантића ако бисмо је лишили турских речи и заменили српским (онде где је то могуће) и да ли би то и даље била песма?

У сваком је стиху најмање један турцизам!

Закључак који се из свега изнетог може извести јесте да су турцизми и даље стварност и судбина српског језика, како говорног тако и писаног. Они и даље српском језику дају драж, специфичну топлину, патину и лексичку разноврсност ничим не нарушавајући његову норму. Без турцизама, српски језик би био лишен себи својствених источњачких чари.

Доцент на Филолошком факултету у Београду


Коментари32
46394
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

NATALIJA KARIĆ SLIJEPČEVIĆ
Koliko znam današnji Turci su potomci osmanlija i još starijih naroda koji su došli na Maloazisko poluostrvo i zatekli islam. Njihova prvobitna vera je ALEVIBELKTAŠI, što će da znači da nisu Jevreji-monoteisti već su bili mnogobošci čiji je vrhovni bog bio BEL ili BAL. Samim tim treba ići u daleku prošlpst i pratiti velike seobe naroda sa istoka na zapad. Koliko znam Turci su nastojali da iz svoga jezika izbace persiske reči i našli su se u velikome problemu, kako se sporazumeti. Tokom više milenijuma dolazilo je do mešanja raznih plemena te je veoma teško govoriti o poreklu jezika. Jedino treba pogledati koren reči , mada i tu je teško se snaći. Jezik je nešto živo i u stalnom je menjanju i previranju. Ono što je važno RAZUMETI SE, A ODAKLE ŠTA DOLAZI JE NEVAŽNO. Monoteizam nije nešto novo, ali je borba između politeista i monoteista veoma stara bitka, što je u krajnjoj liniji besmisleno. SUJEVERJE JE NEZNANJE, MONOTEIZAM JE VEROVANJE, A POLITEIZAM JE RAZUMEVANJE NEBA I ZEMLJE.
Darko Ciganović
Politeizam je nerazumjevanje da neko ko te voli može da te kazni za tvoje, tj. opšte dobro. Ne moramo ići sve do Aristotela da bi ovo shvatili. Primjer da roditelj nekad pucne svoje rođeno dijete je samo jedan iz našeg svakodnevnog života. Ali, nije zgored podsjetiti se malo i istorije religije ako želimo uistinu shvatiti ovaj fenomen. Sjetimo se tako boga, odnosno božice Mitre i šta nosi u desnoj a šta u lijevoj ruci. Da li znamo zašto se zabranjivalo pisanje lijevom rukom; zašto se smatralo da je ona od đavola? Zašto kod nas bog prašta, a ne kažnjava? Đavo je zadužen za taj dio posla. Jesmo li mi stvarno monoteisti kao što nam se priča? Monoteizam će definitivno da vlada, svidjelo se to nama ili ne, a svi mi što imamo neku varijantu boga i đavola ćemo stalno da služimo iz jednog prostog razloga - mi ne prihvatamo grešku i njenu posljedicu kaznu kao sastavni dio procesa učenja pa zato i imamo endemsku neobrazovanost, odnosno inat, koja će nam zasigurno doći glave. Knjige, braćo moja..
Препоручујем 0
tin barisic
Eh,Gorane,Gorane pises same budalastine,da Hrvati cistije govore Srpski, nego sami Srbi...koliko ja znam ti ne koristis npr.rijeci zlica ili nogomet,zasto,jednostavno, zato sto u Srpskom jeziku, te rijeci ne postoje ,stoga kako mozes tvrditi da ja pricam Srpskim jezikom,kad vidim da i ne pisemo istim pismom.....Nekako stjecem dojam da je tebe vise sramota, sto koristis neke rijeci iz Turske,ali ako nemas svoje nije lose i tudje i za kraj zapamti, da se ne pise kako se cita.....pozdrav...
Горан Зајић
Па нису све речи баш турцизми. Има речи из Арапског језика који су дошли преко Турака у Српски језик. А има и грчких речи као филџан, за који сви мисле да је турска реч а нема никакве везе са њима, већ чисто грчка. Има још таквих речи. У Српски језик је највише убачено туђица за време Цара Душана из грчког језика. Тада је све почело, а са турцима се наставило. И наравно сада нова елита убаца свакакве туђице из различитих језика. Хрвати чистије говоре Српски језик нрего сами Срби.
Радгост Коритник
Погрешан закључак, врло шпогрешан. Ако се раније правила грешка(Вукове реформе) па су избачене сербско-словенкске речи, а остављени турцизми, сада то може да се иправи , убацивањем словеносербских речи(једноставних) у Правописне Речнике, понудити народу , подсетити нас. Није истина за речи ракија(није турска а користи се на балкану) , и нарочито за "КАФА", која потиче са другог континента и уопште није турског порекла, побогу!
Štočiniš CG
"За многе речи данас немамо адекватних српских еквивалената и не осећамо их страним: кашика, ... чарапа, ... кајмак, ... комшија.", nije istina da nema zamjena za mnoge turcizme: kašika = žlica, čarapa = bječva, kajmak = skorup, ... komšija = susjed. Autor piše o turcizmima kao o "турским речима", time dovodi čitaoca u zabludu da su turcizmi riječi iz turskoga jezika. Ustvari turcizmima zovemo riječi iz arapskog, persijskog i turskog koje su nama donesene posredstvom Turaka. Zapravo među turcizmima najmanje ima riječi iz turskoga jezika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља