среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:28

Жаргон је богатство језика

Аутор: Марко Албуновићсубота, 07.03.2009. у 22:00
Графит у Београду, снимљен минуле недеље (Фото Миољуб Величковић)

Сваком средњошколцу је занимљиво да „Злочин и казну” преприча свом другу у неколикоречи, како је неки „декинтирани” студент „оверио” бабу. Међутим, један ће се жаргон развијати код, рецимо, ученика угоститељске школе у Нишу, а сасвим други код полазника Филолошке гимназије у Београду. Ту има огромних разлика–њих диктирају локални говор који их окружује, социјално стање, па и тематика саме школе и задаци које она поставља пред ученике, каже за „Политику” др Михаило Шћепановић са Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду. Он објашњава да је шатровачки говор, жаргон или сленг особина свих језика, а последица је раслојавања језика по више основа.

–У питању је територијално и социјално раслојавање језика: територијално на варијанте, говорне типове и говоре, а социјално на језике социјалних група, где спада и такозвани шатровачки говор. Он се затим може делити по узрастима, али и на говоре одређених професионалних или других група, попут мајстора, осуђеника, војника – кажеШћепановић. По његовим речима, шатровачки говор настаје из потребе да се каже нешто што неко други неће разумети, а младим људима је нарочито интересантно да на тај начин међусобно комуницирају. Он сматра да се употребом шатровачког говора српски језик не осиромашује, негоупотпуњује и богати.

Шћепановић тврди да суглавни подстрекачи језичке некултуре у данашње време код Срба постали мас-медији.

– Имамо атак на језик са практично најмеродавнијег места, јер се зна какву снагу медији имају. Већини телевизија је, част изузецима, битније какве водитељка има ноге,него колико познаје српски језик. Поред тога, свако од водитеља је понео из свог локалног окружења неке особине, није научио акценатске норме српског језика, и то олако преноси на екран, што ће један део популације да схвати као исправно. А ако сви користе одређене изразе, онда ће то и нас нормативисте натерати да такве изразе, ако ништа друго, уврстимо у синонимске категорије.

Шћепановић сматра да о очувању чистоте српског језика, који је и главни пројектор националне културе, мора да брине држава.

–Наставници у основним школама правилно децу науче граматичком изражавању, али оног тренутка кад уђу у средњу школу, изузев гимназија, ученици више практично и не уче граматику. Онда оду на факултет, опет кажем, осим уско стручних, одакле изађу као интелектуалци са основношколским знањем граматике српског језика. То је наше чињенично стање.

-----------------------------------------------------------

Препричана „лектира”

Нечиста крв

Типа ожене старијом рибом. Он провали да је његов ћале зигује, то га тотално сј… Цела књига је секс, само тако.

Коштана

Коштана је играчица у дискотеци и жешћа риба, а на њу се наложио неки буржуј и хоће да је жени, а она неће. Фрка јој је да неће моћи да блеји по граду јер је његова породица нека озбиљна... Целу књигу кука неки маторац за својом младости и смара све остале, а књига је жешће неразумљива јер је на врањанском.

Дундо Мароје

Е, ортак, за ово ти треба речник да би скапирао јер је на неком језику из Дубровника.

Тај Мароје је неки богат трговац, али стипса, а син му градски блејач. Пошаље он сина у Венецију да као развије бизнис, дао му кинту и робу, а он тамо јури рибе и креше неку курву, која му је извукла све паре. Старац пође за њим, хоће да га врати назад, па син смисли фору да извуче паре од те своје женске и да покаже оцу да је направио бизнис...

Не зна се даље шта је било, јер је неко изгубио крај књиге.


Коментари2
5463a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радознала
Шћепановић са краткоузлазним или са дугосилазним акцентом на "а"?
Dorćolka
A tek primeri iz svetske "lektire"! Sigurno ih posedujete. Samo što stvarno nisu za Politiku. Ja, koja sam, kao pripadnik starije gimnazijske generacije, sve to svojevremeno pročitala, priznajem, slatko sam se nasmejala. Duhovito je. A problem, naravno, nije u prepevavanju na šatrovački. Ali se stalno pitam koliko sadašnjih đaka stvarno pročita zadatu lektiru, da ne govorim o nečem više od toga. Koliko mogu da zaključim iz meni dostupnih informacija, to uopšte nije naš specijalitet. To je neki svetski, pa i evropski virus. Jednom prilikom, pre desetak godina, bratanica, tada gimnazijalka, ovako mi je to objasnila: "Slušaj, tetka, oni koji čitaju, nema šta nisu pročitali, ma kakva zadata lektira! A oni koji ne čitaju, baš ništa ne čitaju."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља