уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51

Учити до краја образовања

Аутор: Градимир Аничићсубота, 07.03.2009. у 22:00

Запуштеност српског језика у нас неизмењена је већ деценијама. Како сада ствари стоје, у вртићима се пре свихучи енглески језик. У основној школи, а поготово у средњој када сваки појединац треба да доврши своје језичко образовање, предност има књижевност. Ако се без формиране језичке културе стигне на факултет, онда је касно за било какве поправке. Нажалост, на свим факултетима обавезан је страни језик, најчешће енглески, српски се учи само на филолошком!

Ништа од тога није случајно, нити пропуст. Тако су зацртали држава и органи власти, и то се спроводи уз свесрдну помоћ свакојаких владиних и невладиних организација.

Уосталом, видљиво је то на основу тога како се држава приликом поделе власти односи према просвети и ко је све у последњих неколико деценија био министар просвете.

И није ту само писменост недовољна. Није само погрешна стратегија проблем, проблем је системски. Данас се већа пажња у друштву посвећује учењу страних језика него матерњег и за то се издвајају већа новчана средства. Зато и имамо у последњих тридесетак година англосрпски језик – што ће рећи, ни српски ни енглески.

Већини људи то не смета. Они којима смета, који би хтели да се српски језик негује и системски учи, чува и развија, повремено се јављају редакцији „Политике“ и критикују нас за омашке, грешке, а богами, понекад и за незнање. Читаоци су увек у праву, чак и кад греше, а и то се дешава. Зато је „Политика“ основала Језички савет, састављен од наших угледних лингвиста. Његова улога је да саветује и нас у редакцији и наше читаоце да пишемо што бољим језиком и разрешавамо праве и лажне језичке дилеме.

Једно од постигнућа таквог рада јесте и интерни језички саветник „Како треба писати“, усаглашен међу члановима Језичког савета и доступан свим запосленима у нашој редакцији.

Међутим, улога лектора у медијима и даље је минорна, почев од статуса у редакцији па до технолошког времена у припреми штампе, одређеног за ишчитавање и језичко сређивање текста у складу са важећом језичком нормом. Времена је све мање, а рокови су све краћи. Често је немогуће све грешке уочити и исправити. Па ипак, упоредите језик посланика у Народној скупштини Републике Србије и језик било које телевизије са језиком текстова у нашем листу. Морате признати да је огромна разлика у квалитету у корист „Политике“. Ваљда се и сами политичари и остали актери нашег јавног живота пријатно изненаде кад прочитају у нашим новинама колико су језички коректно претходног дана изјавили народу нешто важно, пошто знају да сами тако, у ствари, не говоре. Њихов говор је најчешће са акцентом и синтаксом родног краја. 

И новинари и лектори у редакцији, који одлично сарађују и узајамно се уважавају, свакодневно улажу велики труд да се догађаји дана пренесу верно и што писменије. Такав и мора бити тимски рад. Будући да је доста језичких новотарија и доста странпутица смисла, „Политика“ ће се и даље против тога борити онолико колико буде могла. Уколико у међувремену преживи и наступајућу економску кризу и кадровски ојача, спремна је и за „лиценцију ’Политика’“ у духу најбоље традиције српскога језика. 

Лектор „Политике”


Коментари10
3d224
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Duska
Zahvaljujem gospodinu Anicicu na tekstu koji pokazuje da neko u ovoj zemlji ipak zeli da sacuva svoj jezik. Bravo Politici na merama koje je preduzela kako bi pismeni ljudi imali sta da citaju.Ipak, "Politika" je u manjini u ovoj zemlji.Da li ce pobediti vecina koja radi protiv srpskog jezika?
Рајко Живковић
"...Будући да је доста језичких новотарија и доста странпутица смисла, „Политика“ ће се и даље против тога борити онолико колико буде могла..." Мислите да нам је стварно "доста", онако преко главе, или да је "много". Нисам хтео рећи "пуно" јер у том случају не бих умео рећи колико би било празно.
Јован Митриновић
Тема је одлична. Молим лекторе "Политике" да убудуће исправљају неправилан израз "на потесу од А до Б" у "на потезу од А до Б". Новинари овог листа често погрешно користе реч потес која по Речнику Матице српске представља "ливаде и пашњаке ограничене природном границом или оградом". Насупрот томе, потез представља "танку црту по некој површини и оно што подсећа на њу" па је јасно да њу треба користити за описивање дела града између два објекта или две улице.
marina babovic
Pitam se ko je taj koji treba da izvrsi pritisak na Ministarstvo Prosvete da se poveća broj časova srpskog jezika u školi.U Francuskoj u prvom ciklusu je deset sati francuskog jezika.Neko bi takođe morao da se pozabavi pitanjem znanja srpskog jezika učitelja koji izlaze sa učiteljskog fakulteta.U njihovo neznanje sam imala mnogo prilika da se uverim.Svaki ministar je govorio o smanjivanju gradiva za trećinu a deca izlaze iz osnovne škole nepismena.Da bi se svi uverili u to,dovoljno je dati jedan lakši test na kraju 8 razreda ali bez mogućnosti prepisivanja.
Страхиња
Не дозволите да се стандард квалитета српског језика којим се пише срозава, јер смо као народ довољно срозани и зарозани. Зашто је језички саветник Како треба писати, објављен као интерно издање само за Политику? Зар је то тајна или то може бити још једно од издања које би се могло делити или продавати. Корист би имала и Политика и српски народ. Ја сам предлагао да Политика уради и приручнике за пословну преписку, ту тек влада расуло и ради ко шта хоће и дохвати. Ако чекамо на установе које су за то најстручније, никад ништа нећемо ни дочекати. Осврните се само на цео век рада САНУ на описном српском речнику који још није прешао ни слово ,,О’’?!? Сетих се чланака Милана Мишића ,,Драги наши читаоци’’ од 8.2.09. Док он уредно шамара серблиш, ето народ све мање купује новине па као немојте да престанете да купујете наше новине... Писање иза којег стоји добар новинарски рад: истраживање, анализе са подацима а не из ногавица, логични коментари, кључна и важна питања, добар, смисаон, богат, духовит, српски језик, нуђење производа информисања који излазе из оквира просте продаје дневних новина (видети шта и како раде друге новинске и информативне куће у свету као нпр продаја старих чланака, док је архива Политике на интернету нечитљива па је испао прави циркус) ... то ће продавати ваше услуге и производе у будућности. Маштам да могу преко пута зграде Политике да направим плакат на коме би огромним словима писало: Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама, битно је шта хоћете да саопштите и да ли ће вас сви разумети, не скривајте своје незнање покондиреношћу и речником пуним позајмљеница. Волите, чувајте, негујте и богатите српски језик, јер он нема никог осим нас који га говоримо, пишемо и читамо. Наставите ли овако, олује ће нас развејати.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља