петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Говор и мишљење су дар

Аутор: Злата Спасојевићсубота, 07.03.2009. у 22:00
(Н. Коцић)

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи народ, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, пречишћавамо га, умножавамо га и украшавамо, дотле и живи народ”, рекао је велики Вук Караџић.   

Правилан говор захтева више пажње и напора, пре свега језичку културу и свест о сопственом изразу који се стичу дуго и мукотрпно, учењем, читањем дела добрих писаца и вежбама писања и говорења.

Нема сумње да разумемо оно што смо чули или прочитали, али нам веома често запара уши како је то речено. Посебан начин изражавања, који називамо бирократски, по мишљењу већине језичких стручњака представља највећу опасност за наш језик. Настао је у посебним областима употребе језика – у праву и администрацији, а путем језика политике продро је у језик медија и постао чак и говорни. Примери говоре боље од дефиниција, наведимо само неколико: уместо наступио је период, боље је рећи дошло је време, уместо биће појаве кишекажитепадаће киша. Примери показују да бирократски начин изражавања није само ствар језика, него и мишљења, односно начина на који описујемо нешто. У бирократском језику честа је речобављање (разговора, послова), иако је довољно рећи да је неко о нечему разговарао или нешто урадио.

Чини се да је принцип јавне речи следећи: што је прилика званичнија и говор упућен већем броју слушалаца, то говорник више тежи да га формулише уопштеније, неодређеније, безличније и компликованије, уместо да буде јаснији, упечатљивији и памтљивији.

Не допустимо, зато, да пословица „Не зна да беседи, а не уме да ћути” иде уз наше име и презиме.

Језик се, међутим, мења, и то је прихватљиво и понекад неопходно, али је умереност, као и у свему, неопходна.

Кад је реч о савременом говору и писању, стране речи, а највише англицизми, све више замењују српске синониме. Често чујемо англицизме и кад треба и кад не треба: адвертајзинг (рекламирање), акт (чин), асоцијација (удружење), баланс (равнотежа), борд директора (управни одбор), бренд (марка, заштићено име или назив), брифинг (конференција за новинаре), дестинација (одредиште), едукација (образовање, оспособљавање), фешн вик (недеља моде)...

Посебну одговорност за такво коришћење страних појмова сносе политичари и новинари. Слично је и са називима предузећа, самосталних радњи и ресторана. Мисле, ваљда, да више вреди назив „Nеw Yоrк” од, на пример, „Нада” или „Мира”, ако је у питању продавница женске одеће.

У последњих неколико деценија у моди је давање страних имена деци, а мода се мења. Родитељи заборављају при томе да се име једном даје, а заувек остаје. Тако чујемо или прочитамо Жаклина Милојковић или Роберт Живковић. Вероватно им се преци Милојко и Живко због тога преврћу у гробу. Зато не копирајмо јер копија никад не вреди као оригинал. Поменимо и лоше преводе. „Добро изгледајућа девојка”, рекоше пре неки дан на најслушанијој радио-станици, како се рекламирају. У питању је, наравно, лош превод са енглеског. Данас овај језик мање-више углавном знају млађи људи, али је за добар превод неопходна стручност и знање матерњег језика.

Одговорност ове генерације је велика кад је о српском језику реч. Она треба да сачува цивилизацијске и културне тековине предака и да их пренесепотомству да бисмо опстали као народ. 

Лектор „Политике”


Коментари11
76df9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan petković
Народ који изгуби своје писмо и језик осуђен је на пропаст. Основа за учење страног језика је добро познавање свог матерњег језика.
Duska
Mislila sam da samo meni smetaju strana imena nasih radnji i restorana.Ponekad mi se ucini da nisam u Srbiji. Tacno je da novinari,posebno TV-voditelji kvare nas jezik.Tacnije oni ga nisu naucili.Zar se voditelji biraju po lepoti ili partijskoj pripadnosti? Njihovo VEOMA MNOGO i ostali pleonazmi me uvek nateraju da promenim TV kanal. @Dragana.Ne secam se kada sam cula da neko zna 7.padez imenice kuca. Zasto komentatori svaki tekst o pismenosti i nasem jeziku svode na pitanje pisma(cirilica ili latinica)?Nepismenih ima kod korisnika oba pisma.
skordisk
- Лектор „Политике” - osećam potrebu da se prvo unapred izvinim, jer sam želeo napisati ovaj post ćirilicom, ali, nažalost, vidim da imam problem s fontovima u pretraživaču. želeo sam da pohvalim pravilnu upotrebu srpskog ćiriličnog kurziva, kao u citiranom potpisu ispod teksta. vi ste pre nekoliko godina posvetili pažnju izboru čitkog fonta za štampano izdanje, ali, moram reći da vam se jako puno potkrada ruska ćirilica, što se jedino da otkriti kroz nečitka ruska kurzivna slova za "t", g" i još neka. voleo bih da propagirate upotrebu srpskog ćiriličnog elektronskog fonta kod korisnika i profesionalaca, kako bi se konačno formalizovalo ispravno korišćenje ćiriličnog pisma. zahvaljujem.
Страхиња
Драга Злато, дозволите ми да Вама лектору као вечито слаб из српског помогнем око превода за реч ,,медиј’’ која као ни многе друге из серблиша, нису нити ће икада ишта значити на српском. Ја бих то превео са јавно гласило или само гласило. Ако Ви знате коју прикладнију реч, напишите нам, са завалношћу бих је примио. Што се тиче појма англицизми о којима пишете, полазим од тога да и српски као и сваки живи језик у својој ризници има већину речи које су позајмљене из других језика што је плод краћег или дужег додира и утицаја других култура па су нам после векова трајања остали турцизми, хунгаризми, хеленизми, германизми итд. Ово што ви зовете англицизам, ја мада слаб у српском, зовем серблиш, и видим га као плод покондирености, уображености, огромног мањка свести о себи самим и свету у коме живимо. Последњих 10-15 година настала је помама где грдни стручњаци (самозвани експерти) покушавају да буду паметнији и важнији него што јесу па своје слабо знање крију иза позајмљеница које да нису отужно и трагично било би урнебесно смешно. Молим Вас да знате да рад свих вас лектора изузетно ценим јер у времену у коме живимо ви лектори српског језика сте још једина нада овом народу да нас џиновски талас серблиша потпуно не разнесе. Да имам могу наградио бих лекторски рад директорким платама.
Dorćolka
Ma ja sam u neprestanim nedoumicama. Jezičkim. Kako i da se oseća neko ko je preživeo sve poratne pravopise? Da li bi taj akademijski odbor mogao malo da ubrza rad? Lepo ih molimo. Bar na parče da nam da na uvid svoje zaključke. Uopšte nisam jezikoslovac. Ali sam zainteresovani građanin čiji je maternji jezik srpski. Samo bih ih takođe molila da sačuvaju sve blago našeg jezika, da ga ne krešu, da ne budu kruti (nešto ne verujem da će) a i oba pisma, naravno. Verujem da lektorima, pa ni Politikinim, danas uopšte nije lako. Svesrdno ih podržavam u njihovoj svakodnevnoj (neravnopravnoj) bici, što s nepismenošću što s vremenom. Ma, pitam se, recimo, za to - U PITANJU JE. Mogu samo po sluhu, po osećanju. Meni se nekako čini da to ide jedino u konstukcijama poput - da se nešto dovodi u pitanje. Jačine snage - "glava s ramena". Inače mi više odgovara - REČ JE O. Potom, OSEĆAJ i OSEĆANJE. Nekako, opet po sluhu, OSEĆAJ mi više odgovara za fizičke senzacije - osećaj gladi, hladnoće... a OSEĆANJE za duhovnost - osećanje odgovornosti, osećanje za jezik, za lepo... A onda - KROZ. Meni se nekako čini da se samo može ići KROZ TUNEL, a da bi trebalo ZA DESET DANA. I - PO i PREMA. PO NJEGOVIM REČIMA, PO VUKU, a ne - PREMA TOM I TOM ZAKONU. Ne bi bilo zgoreg da nam Politikini lektori malo objasne i upotrebu glagola VRŠITI. Nezgodan glagol. Da nam daju primere. A i pitam se, kad se navode primeri nepismenosti kao što su: JER i JEL, ko čita ove dragocene rubrike. Oni pismeniji, pretpostavljam. Dakle, ne bi li trebalo to jednosavnije predstaviti, pa reći - ne može JEL, može JE L' i to je skraćenica od JE LI, a JER je nešto sasvim drugo i onda objasniti. I sve tako - taksativno, što bi se reklo, a ne u okviru celokupnog razmatranja jezika. Jednostavno se izgubi u celini teksta. Dakle, hvala vam, lektori Politike i jezikoslovci, na ovoj rubrici. Nije donkihotska borba. Mnogo nam znači.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика
Путеви и странпутице српског језика

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља