ИНТЕРВЈУ
Почетком године „Гаспромњефт“ постао је већински власник Нафтне индустрије Србије. Купац је обећао инвестиције вредне више од пола милијарде евра, а купопродајним уговором предвиђене су не само паре и рокови, већ и нешто што се сувопарним језиком права и бројки не може утаначити – очекивање да ће НИС у догледно време постати јака регионална нафтна компанија.

Од тада је прошло нешто мање од два месеца. Мало – за неке далекосежније оцене, али сасвим довољно за питање првом човеку, у неку руку и нове компаније, који је тек месец дана на тој функцији, како му фирма изгледа изнутра.

Да ли први утисак оправдава очекивања?

С једне стране, производни капацитети су технолошки застарели, квалитет производа заостаје за европским стандардима. Компанија истовремено поседује изванредан географски и људски потенцијал који ћемо искористити уз помоћ програма модернизације који је већ започео објављивањем првог тендера за набавку неопходне опреме за модернизацију рафинерије у Панчеву.

Компанија потенцијално може да постане брилијант чак и на отвореном конкурентном тржишту југоисточне Европе, али је она данас само дијамант коме треба добра обрада.

Какве стратешке циљеве и задатке постављате пред компанију?

Циљ су поставили акционари - лидерство на тржишту горива Југоисточне Европе. За његово постизање потребно је створити нови квалитет бизниса, учинити га конкурентнијим, ефикаснијим и побољшати руковођење компанијом.

А како оцењујете финансијско стање компаније?

Засад сам далеко од оптимистичних оцена текућег финансијског стања компаније, али анализа још није завршена. НИС је позвао независног ревизора – КПМГ. Друга половина 2008. године није била једноставна за компанију и година је завршена с губицима већим од три милијарде динара, према прелиминарним проценама ревизора који ће завршити извештај до првог јуна.

У трећем и четвртом тромесечју почела је да пада цена нафте, компанија је куповала нафту по високој цени, а деривати су већ продавани по нижим ценама. Осим тога, компанији није ишао наруку ни курс динара – сировине се углавном увозе и купују за доларе, док се производи углавном продају за динаре.

Програм модернизације који је предвиђен уговором о куповини 51 одсто акција биће финансиран у сваком случају. Друга је ствар што финансијски положај НИС може да утиче на одлуку о повећању обима инвестиција, али то ће показати стратегија коју смо припремили.

Да ли је тачно, као тврде неки извори, да ће компанија тражити повећање вредности услуге прераде нафте са 33 на 66 долара за тону и да је то неопходно да би се покрили губици?

Није баш сасвим тако. Цена услуге прераде у рафинеријама нафте Србије је последњи пут промењена 2005. године и данас износи око 33 долара за тону. Сада ресорна министарства Србије анализирају могућност промене формуле формирања цена нафтних деривата, с обзиром на темпо инфлације, пораст транспортних трошкова и акциза на нафтне деривате, као и смањење обима производње. На захтев министарства припремамо анализу процеса производње нафтиних деривата и активно се консултујемо по питању одређивања оптималне формуле формирања цене за све заинтересоване стране.

Медији пишу о потраживањима НИС-а од јавних предузећа. Можете ли рећи какво је реално стање ствари?

За годину дана, од тренутка потписивања споразума па до преузимања НИС-а висина спољне задужености компаније је знатно порасла. Углавном се ради о краткорочним кредитима за куповину нафте. Што се тиче дуга јавних предузећа, он премашује девет милијарди динара и то је отприлике четвртина потраживања компаније. То су пре свега Србијагас, Петрохемија, туристичке компаније, ЈАТ ервејз. Влада Србије је, с једне стране, акционар НИС-а и од нас као од менаџмента захтева финансијску ефикасност компаније. Зато ћемо водити доследну политику минимизирања тих дугова.

С друге стране, влада је заинтересована за подршку јавним предузећима. Зато се НИС активно консултује са Владом Србије по питању сачињавања оптималних услова за отплату дугова и уверени смо да ће бити пронађено обострано прихватљиво решење.

Сада у компанију долазе многи менаџери из Русије. Како ће се формирати управљачки тим?

Додатно ће бити ангажовано око 50 менаџера из разних земаља – Русије, Украјине, Белорусије и Немачке. Трећина њих раније није радила у „Гаспромњефту”, специјално су позвани да раде у НИС из других међународних компанија зато што поседују стручност и искуство. Сви ће они заједно са српским менаџерима оформити интернационални тим који ће радити на заједничком циљу – развоју бизниса.

Ко је већ ушао у тај тим?

Срце компаније представља блок бизнис јединица, а руководиоци три бизнис јединице су Оливера Баста, Владимир Тешић и Сава Ђурић. Упоредо се формира блок одговоран за спровођење програма модернизације и подршке бизнису у који ће доћи већина страних службеника.

Хоћете ли постављати неке посебне захтеве запосленима?

Није ствар у мени лично. Запослени у НИС-у раде у посебној компанији која је већ лидер, изузетно важан елеменат привреде. Акције НИС-а ће се у перспективи наћи на берзи, имам у виду поделу 19,34 одсто акција становништву Србије и запосленима компаније, што ће значити и повећање одговорности управљачког тима. Та околност поставља посебне захтеве пред запослене.

Ако НИС жели да постане конкурентан играч на европском тржишту и на тај начин помогне што скоријем интегрисању српске привреде у европски систем, онда су његови запослени дужни да испоље лидерство у примени међународне праксе управљања.

Већ сада почињемо да користимо програм побољшања производних и бизнис-процеса који су припремили партнери НИС-а – Chevron, KBS, ShellGlobalSolutions –  у 2009. години биће уведен систем управљања индивидуалном ефикасношћу који користи већина међународних нафтних лидера.

Колико дуго планирате да радите у НИС?

За мене је ово занимљив пројекат и озбиљан професионални задатак. Морамо да у кратком року модернизујемо компанију и победимо конкуренцију на отвореном тржишту. При томе могу да искористим своје десетогодишње искуство рада у нафтној индустрији и да допринесем повећању вредности НИС-а на отвореном тржишту. Прија ми сазнање да ће резултати нашег рада бити важни за привреду Србије, да ће повећати животни стандард људи у овом региону. Када решим задатке које су акционари поставили, сасвим је могуће да ме замени други менаџер – Рус, Србин или Француз, на пример. Таква ротација је сасвим нормална. Главно је да акционари компаније имају циљ и стратегију како до њега да дођу. Таква стратегија код нас постоји. А њеном реализацијом ће руководити онај ко буде био најстручнији.