уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:58

ЗИМСКА БАЈКА НА КОПАОНИКУ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 09.03.2009. у 22:00

На управо завршеном Бизнис форуму Копаоник 2009. настављена је пракса неусаглашеног наступа економских званичника, па је свако обећавао или говорио за свој грош. Влада још увек нема кохерентну и реалистичну стабилизациону политику и још увек није у стању да јасно дефинише приоритете.

На основу свега што се чуло, чини се да су учесници скупа преценили реалну могућност државе да у овој кризи озбиљније интервенише. Србија има лошу комбинацију двојног дефицита – буџетског и платнобилансног, и зато нема својих средстава којима се може супротставити кризи. Новац се мора позајмити од Међународног монетарног фонда (ММФ), па ће та институција, а не влада Србије, имати кључну улогу у обликовању будуће економске политике. Изгледа да су ту чињеницу на Копаонику сви превидели.

За коју недељу домаћи економски званичници ће пред строгим ММФ-ом полагати тест реалности својих економских жеља. Под његовим притиском и под притиском економске стварности, влада ће бити присиљена да примени сурови пакет нових мера. У какав год целофан буду упаковане, те мере ће довести до новог, реалног пада и приватне и јавне потрошње. Неће протећи пуно времена да би се видело колико су обећања о очувању стандарда, радних места, плата или пензија итд. тек пука илузија.

Србија није имала избора и морала је тражити помоћ ММФ-а. Упркос томе, влада би своје кредитне апетите надаље морала ограничити. На Копаонику је поновљена погрешна и опасна теза по којој држава има простора за задуживање, будући да је њен дуг мањи од 30 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Задуженост државе се исказује сабирањем дуга приватног и државног сектора, и тај збир се ставља у однос према БДП-у. Овде је реч о механизму спојених судова, па висина девизног дуга приватног сектора ограничава висину кредита које држава може узети. Кредитни рејтинг Србије је у децембру снижен првенствено због превисоког дуга приватног сектора. Ниска задуженост државе није помогла рејтингу Србије. Снижење рејтинга значи да ће и држава све теже долазити до иностраних кредита, а ако их добије – камате ће бити папрене.

Важно је да влада већ сада дефинише и саопшти оквир новог задужења који се не би смео пробити, без обзира на економска кретања. Био би то јасан сигнал да Србија, која је прокоцкала прошлост, не намерава да прокоцка и будућност. Олако преношење дужничке штафете није само неморално и неодговорно, већ је и економски погубно. Све што држава данас позајми, сутра ће морати да врати на терет потрошње и, још горе, на терет будућих инвестиција и запослености.

Остаје трачак наде да ће се нешто средстава обезбедити за (годинама) најављиване инвестиције у енергетику, инфраструктуру и пољопривреду. Нажалост, ова врста нужних и закаснелих улагања се споро реализује и не даје брзе „антикризне“ резултате. У тражењу брзих и олаких решења, и у клими општег опортунизма, од оваквих инвестиција се најлакше одустаје.

Домаћа криза се не може савладати безболним или мало болним мерама. Криза ће трајати све док се њени унутрашњи узроци не отклоне, а у овом тренутку то је презадуженост привреде. Тек када се дугови привреде сведу на разумну меру, финансијски систем се може консолидовати. Тај процес подразумева да и банке кредитори, и предузећа и њихови власници, кроз програм реструктурирања преузму терет губитака и очисте своје нереалне билансе. Нажалост, велики број предузећа ће отићи у стечај, али такав епилог је неминован и држава ту не може помоћи. Интерес Србије је да тај процес отпочне што пре. У финалној фази тог процеса, држава ће морати да учествује и да помогне санацију финансијског система који ће бити жестоко уздрман. Мере које су до сада предузете не воде ка томе.

Трошење новца на субвенционисање каматних стопа, како се то данас ради, само одлаже процес консолидације. Влада би морала јасно рећи да неће на себе преузети губитке приватног сектора. Држава нема мандат (све и да има довољно средстава) да субвенционише приватне банке и приватна предузећа и тиме на себе (и пореске обвезнике) индиректно преваљује њихове губитке. Ако то ипак жели да уради, влада се мора вратити у парламент и за такву политику тражити сагласност. Уз то, држава има обавезу према јавним предузећима чија неликвидност додатно угрожава стабилност финансијског система.

Било би добро да влада ове реалности саопшти што пре и да присили привреду и банке да се са њима суоче. Било би у најмању руку неукусно да истину о стварном стању српске економије јавност поново сазнаје од мисије ММФ-а.

финансијски консултант


Коментари40
afa29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

De Mi
Postovani gospodine Katic, da li smo mi pred Argentinskim scenarijem? prica se da je pao uvoz za 40%, izvoz za 20%, proizvodnja za 2%, a nas budzet je vec planiran na -1,75%, a uz rast GDP-ja od 3,5%. Uz ovakvu dosadasnju tendenciju daj Boze da GDP bude samo -10% na kraju godine. Budzet je planiran na 103,5%GDP-ja, a GDP ce biti na 90%. Pa ovo je katastrofa. A ako krenemo da smanjujemo potrosnju, preko plata i penzija, to ce dovesti do daljeg pada GDP-ja. Trgovinski lanci su poceli da pojedinim radnicima da smanjuju za 1 dan nedelju i naravno da smanjuju platu, uz postojecu od oko 20.000din na negde 16.000din (neto). Pa to ce dovesti do daljeg pada GDP-ja, a i prihoda u budzet... to moze da dovede do daljeg pada likvidnosti privrede... sta znam sta sve moze. Nema vise sta da se proda, a uz krizu tesko da moze da dodje i neka investicija, znaci nema para, nema deviza, a pominje se da ove godine treba da dodje 3-4-5milijardi evra na naplatu.... Argentina 2001g je bila sama u krizi, pa je bilo para da prezivi, a danas svima trebaju pare. Puca budzet, puca kurs, privreda ima problem sa likvidnoscu, sta ce biti sa bankama? Ja sam ozbiljno zabrinut, da li panicim nepotrebno?
Пера Ложач
Шта више додати...
@Za Anastasiju
Da poverioci, bar kad se misli na MMF, kamatama zarade mnogo vise se vrlo retko desava, mada sirotinja koja pozajmljuje tako nesto voli da veruje. Da je to istina ne bi sve drzave kao Srbija tako zurile da uzmu kredit od MMF-a. U stvari, niko ne veruje da ce stvarno otplatiti te kredite. Posle nekog vremena oni se otpisuju.
Небојша Катић
За Милоша Бобића – Ваша питања у вези са енергетиком су веома важна, али су превише специјалистичка. Моје познавање енергетске области није довољно да на Ваша питања одговорим, а не би било коректно да дајем уопштене одговоре. Хвала на коментару.
Гоца Технолошки вишак
Најмрскије ми је када у неку државу дође неко са стране да се меша и наређује како држава мора да се води и које мере да се предузму, све то могу и наши економисти да одраде, него они се заклањају иза онога што ће рећи ММФ, узму новац са како Ви кажете огромним каматама и као оно "види руке, види руке, ми са тим ништа немамо". Тако када су нас отпуштали из војске, верујте да смо мислили да тако мора да буде да би држава брзо стала на ноге и да ми припомогнемо томе, да смо ми знали да то наређује неки енглез, ми никада не бисмо прихватили мирно те отказе. Боље је да изађе неко и каже "Ми морамо то, то, то и то, ситуација је таква и таква" а не да нам одређују они шта да радимо, па макар и још горе то било што би нам они рекли. Господине Катићу, највише ми се свиђа четврти пасус одоздо, када би ме ико питао, али ме нико не пита. Резиме: Нека наши кажу тачно шта нас чека поштено и одговорно, тврдим да би смо све лакше поднели и да би смо имали и надаље поверења у њих, са лагањем губи се поверење.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља