субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:48

Србији прети банкрот

понедељак, 09.03.2009. у 22:00

Србија неизоставно мора да закључи аранжман са ММФ-ом, да задржи лањски износ „крос бордер” кредита, да револвира краткорочне зајмове, да убеди банке да не смањују кредитну активност… Да учини све не би ли одржала девизну ликвидност. Без тога прети нам сценарио из 1980, када смо као држава банкротирали, каже за „Политику” Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”.

Чак и да у свему томе успемо, неминовно је смањивање укупне јавне и друге потрошње. Да ли смо спремни и способни за то?

(/slika2)Стаменковићу, који се већ 30 година као стручни консултант „рве” са разним мисијама ММФ-а и који је тренутно члан саветничког тима премијера Цветковића, јасно је да ћемо уместо кресања расхода из буџета посегнути за повећањем дефицита – са 1,75 на свих три процента БДП. То су, признаје наш саговорник, чиниле и друге земље, али ММФ ће се, уверен је, одмах успротивити таквом предлогу. Ако га и прихвати, захтеваће да се тај дефицит искористи за инвестиције у инфраструктурне објекте, а не за друге видове потрошње. Где је излаз?

Да влада што пре изађе са што разумнијом економском политиком за савладавање кризе и рецесије у којој ће штедња и смањивање јавне потрошње бити на првом месту. Ако она то не учини – урадиће то инфлација и курс. Отуда и Стаменковићева процена да ће инфлација 2009. бити око 15 одсто, а ни раст курса евра не може бити ни за промил мањи. Можда чак и већи.

– Прошлонедељни копаонички сусрет политичара, привредника и економиста само је још један доказ олаког односа наше елите према све оштријој рецесији. И уместо да чујемо шта ћемо и како да урадимо не бисмо ли њене последице што више ублажили, јер на узроке не можемо да одговоримо, ми смо поново били сведоци подгревања климе како је све мање-више нормално. Тако је било почетком октобра, када смо први пут упозорили да светска финансијска криза и рецесија долазе с несагледивим последицама, тако је и сада – игнорисање крајње опасних чињеница и показатеља – каже Стаменковић.

(/slika3)Истина, почело се са одобравањем субвенционисаних кредита привреди и грађанима за продају трајних потрошних добара, али та акција ни изблиза не може да преокрене опадајући тренд привредне активности. Закључно са јануаром, индустријска производња је опала 1,7 одсто. Настави ли се то малаксавање истим темпом и осталих месеци, крај године дочекаћемо с падом од свих 19 процената. И то, напомиње Стаменковић, у кључним прерађивачким гранама које чине чак 75,5 одсто укупног учинка у индустрији.

Да је привредна динамика на опасној силазној путањи не указује само инфлација од 5,3 одсто у прва два месеца или пад увоза од 37,5 и извоза од 24 одсто. Све мање купујемо репродукциони материјал (29,8), енергију (21,6) и капитална добра (24 одсто). Шта то значи? Да наша прерађивачка индустрија стаје, а с њом – извоз и понуда добара за домаће тржиште. Инвестиције су већ у дебелом реалном минусу – 15 одсто.

– У време усвајања буџета упозоравали смо да је 3,5 одсто раста БДП-а немогућа мисија. Игнорисано је. Сада се барата са 0,5 одсто раста пред неминован ребаланс, а све указује да ће бити добро ако пад привредне активности буде минус један. Дај боже да се ја преварим у тој процени, па да не буде горе. Лако ћемо поделити вишак, али шта с мањковима на сваком кораку? – пита Стаменковић и предлаже да држава уз помоћ банака затражи финансијску помоћ где год за то има шансе. Да у земљу унесе сваки расположиви евро или долар.

С. Костић

----------------------------------------------

Мање рада – ниже плате

Предлог министра Расима Љајића да се одраде изгубљени часови рада због кризе, Стаменковић је назвао чистим синдикалистичким приступом. У томе нема ни трунке економије или, можда, Љајић очекује да се рецесија заврши за Титов рођендан. Идеја о скраћењу радне недеље није нова. То су већ учиниле неке земље, али свуда је дошло и до пада надница. Не може се, упозорава Стаменковић, смањити фонд радних сати за 20 до 25 одсто, а да се то не одрази на трошкове радне снаге. Једно друго мора да прати. А то да ће држава нешто да субвенционише, више је политичко обећање, него реална могућност. Јер, у буџету за тако нешто нема пара.

-----------------------------------------------

Нису били у децембру

Све оне који су се сада сјатили на Копаоник звали смо на наше саветовање другог дана Светог Николе, 20. децембра, на Економском факултету. Нико од њих се није одазвао нашем позиву. Још су се љутили што им се тамо неки економисти петљају у посао и кроје им буџет. А да су тада били, неке би ствари раније чули а сада би, можда, другу причу причали. И то је још један доказ како наша политичка елита не схвата шта нам се дешава, истакао је Стаменковић.


Коментари101
7704b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ozren nadoveza
Kad spominjete već kredite iz inostranstva sigurno pomišljate na MMF,bilo bi bolje da savetujete premijera da pronađe neke druge kreditore npr. Kinu dok još i ona nije zapala u krizu pošto je kupovala razne hartije od vrednosti od SAD-a,a koliko će da naplati videćemo u narednom periodu,ili npr. od Čavesa koji čitam kreditira uvek zaduzene argentince, neku alternativu ovi brate iz MMF-a nas odraše.
turista
Po svoj prilici, ovo ce da potopi tajkunima "brodove". Ko nema nista, nema ni brigu da ce to nista izgubiti. Bar sada je narod BEZBRIZAN! Ironicno, ali istinito.
Мирослав Јовановић
Кажу неки - било је боље под Слобом, Титом, шта ти ја знам... Није. Било је само сјаши Курта да узјаши Мурта, радило се наопако и на кредите, које ће неко други да враћа... Хљеба и игара за заведену рају. Шта да се ради? Једноставно. 1) Извоз мора бити већи од увоза. 2) Радне акције - градња цеста, пруга, објеката (да, да!) 3) Колонизација села и малих насеља са прекобројним градским становништвом са бироа рада 4) Проблеми ријешени! Снага српства је увијек била у снажном сељаштву. Кад је сељак пропао, пропало је и српство. Повратимо снагу, и бићемо најјачи на Балкану.
veran
-Ogroman drzavni kapital(od kog je cela drzava dobro zivela) podelila je mala grupa ljudi,na postene delove za okruglim stolom !!! -Posto im je to bilo malo uzeli su samo jos 40 milijardi evra kredita (na racun drzave )pa opet posteno podelili za okruglim stolom !!! -Pa posto su oni narodna vlast,znaci narod mora da placa njihovo izdrzavanje(a onaj dzavni kapital koji prethodni godina izdrzavao vlast sada je postao njihov privatni(naravno koji ne podleze porezima!!)svakako nece oni trositi sada svoj kapital na sopstveno izdrzavanje kad je narod duzan da ih izdrzava?!!!) -Da bi prikupili pare oni su vrlo strucno osmislili jednu represivnu poresku politiku na stanovnistvo (politika otimanja-pod parolom porez-) koji ce zakaciti kao i uvek one najnize i najsiromasnije slojeve!!! -A oni veliki i dalje nikome nista nece placati a i nikome dokazivati poreklo imovine!!!! ----Posle ovako necega,uopste nije cudno sto ce Srbija da bankrotira( a i raspadne se ) -NIKO SRBIJU NEMOZE DA UNISTI KAO SRBI(uvek nekako ranije smetali su nam Hrvti,Slovenci,itd)
Adnan Babajic
Zivela Srbija!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља