четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

БРОЈЕВИ СЕ РАЧУНАЈУ

Аутор: Слободан Антонићсреда, 11.03.2009. у 22:00

Спорови око Закона против дискриминације поново су у Србији отворили питање утицаја грађанског друштва на државу. Невладине организације осуле су дрвље и камење на СПЦ, оптужујући је да има повлашћени положај. У следећем кораку НВО су напале и власт да исувише попушта Цркви. На крају ове НВО офанзиве, прозван је и председник Тадић као најодговорнији што ће, због овог пропуста, у Србији наступити „изневереност наде у остварење европске будућности”.

Нико из тог доста уског круга НВО није приметио да критикујући „повлашћеност” других у исто време захтева нарочити положај за себе. Реч је о упорној амбицији неколико НВО да под своје идеолошко старатељство ставе целу Србију. Та амбиција почива на редукцији једне идеје (грађанског друштва) на идеологију (грађанизма), из чега произилази и својеврстан захтев за политичким монополом.

Грађанисти, наиме, верују да носилац политичког суверенитета у Србији није грађанин од крви и меса, човек са конкретном историјом, културом, животним навикама, системом вредности, националном припадношћу... Не, за грађанисте је носилац суверенитета у Србији некакав апстрактни грађанин, кога они виде као идеалну пројекцију „европског човека”. На основу њихове сопствене визије какав треба да буде тај „европски човек”, који су његови интереси, које су његове вредности итд, грађанисти себи дају за право да суде и о конкретном грађанину, однoсно о његовим политичким представницима. Грађанисти, заправо, тврде да боље од нас, „недовољно изграђених Европејаца”, у шта спадамо готово сви ми остали, знају који су наши стварни интереси, у које вредности ми треба да верујемо, шта су наши друштвени и историјски циљеви итд. Зато грађанисти не признају истински легитимитет демократских установа у Србији. Јер те установе – скупштине, странке, владе – само изражавају „лажну свест” конкретних грађана Србије, а не пројектовану европску идеју. А ту идеју, боље од грађана и политичара, знају једино – грађанисти.

Када, дакле, наши грађанисти држе „евроинтеграцијске” и „људскоправашке” лекције влади и Борису Тадићу они се понашају истоветно као и стари политбиро КП. Комунистичка номенклатура је, наиме, веровала да боље од конкретних радника, боље од пролетера од крви меса, зна шта су „прави” интереси и „праве” вредности радничке класе. Марксистичко знање о „светско-историјском кретању” наводно је давало политбироу право да занемарује захтеве и интересе конкретног, емпиријског пролетаријата. На основу тог „знања” политбиро је под своје старатељство стављао целу државу и цело друштво. Исто то данас раде и грађанисти. На основу тога што мисле да знају шта су „европске вредности” и „како се најбрже стиже у ЕУ”, директори НВО које немају више од десетак чланова желе да издају беспоговорна политичка наређења демократски изабраним представницима народа за које је гласало два милиона људи!

Једно од тих „беспоговорних наређења” јесте и поменути Закон против дискриминације. Он се има усвојити тачно у оном облику у коме су га написале НВО, иначе ће на скупштину, владу и председника бити бачена вечна „антиевропејска” анатема! Совјетски официри су могли и по сто пута да однесу победу на бојном пољу. Али, ако су само једном заказали у извршавању наређења идеолошких комесара, летео им је чин (а некад и глава). Борис Тадић је могао по сто пута да победи Николића, Коштуницу и остале „српске националисте”. Он може и по сто пута да „размени крв” са функционерима у Бриселу или Стразбуру. Али, ако само једном не испуни наређење наших НВО могула биће му одузете све „еуропејске” инсигније, а он сведен на „ренегата атлантизма-људскоправизма”.

Смешно ми је да баш ја браним ову владу и Тадића. Али, они су поступили као сваки други рационални актер. На једној страни су имали десетак НВО са стотинак чланова. На другој страни су имали јединствени наступ православне, католичке, исламске и јеврејске верске заједнице, иза којих стоји неколико милиона верника. Само у идеологизованом свету марксизма-лењинизма (односно атлантизма-људскоправизма) бројеви се не рачунају. Али у демократији и математици бројеви су ипак нешто. Sorry. Тадић и остали су добро поступили. Не зато што су ренегати, већ што су реалисти. А бити реалиста у демократској Србији у најмању руку претпоставља да не намећете милионима вредности које имају само њих неколицина. Макар их та неколицина до сутра проглашавала „светим” и „европским”.

политички аналитичар


Коментари68
c5f2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srb-in
g.Antonicu svaka cast na tekstu
DEDA- EU
Свака јединка људског рода је дискриминисана онолико колико то сама дозволи, или чак жели да би на основи сопствене дискриминације извукла и придобила одређена права или сатисфакције за остварење само себи заданих или одређених циљева.Групе, удружења, заједнице, етничке групације, и мањине се свесно испостављају дискриминацији да би на себе привукле пажњу шире заједнице тражећи више чак и од свих усвојених норматива друштва у коме зиве.При томе им наравно помажу организације које себе сматрају свешћу већине која треба да прихвати сваку аномалију без обзира на свој менталитет и традиционални начин живота.Суштина и циљ НВО и јесте да мења менталитет и традицију већине да би се прихватили захтеви мањине,и све то што раде раде за промоцију самих себе а никако за заштиту и добро мањине.Арогантни и бескрупулозни наступи НВО служе за провокацију већине и показивање "некоме"да треба још додатно вршити притиске на већину да би се прихватили модели зацртани у институцијама којима је циљ остварење и наметање зацртаних програма који су интерес одређених политичких кругова а никако нису циљеви који служе интересима нити мањине а још мање већине.Најдрастичнији пример самодискриминације имамо на примеру Албанаца на КиМ.Самодискриминацијом су привукли пажњу светске јавности и са сопственом самодискриминацијом су остварили(они тако мисле)свој циљ.А дали је то у њихову корист и колико време ће показати.У најдемократскијим државама је највише дискриминације,само што људи тога нису свесни,јер су убеђени да живе у демократском друштву.
В. Рајковић
@dragoslav pavkov , 12/03/2009, 06:35 "Na ulicama američkih gradova čak i klošari znaju da mogu da budu uhapšeni ako je vidljiva etiketa na flaši iz koje piju..." У право сте само делимично. "Закон о отвореној посуди" (Open container law) не важи баш у свим државама, ни у свим градовима појединих држава, и није свуда исти. У већини држава је кажњиво поседовање отворене флаше или друге посуде са алкохолним пићем, чак и ако особа није пила из ње, па и ако није њена. Сматра се и да остављена посуда припада некоме, ако је та особа удаљена од ње толико да може да је дохвати руком. Што се папирне кесе тиче, она функционише само у филмовима и на местима где су полицији најмања брига они који пију на улици.
Svetislav Kostić
Na temu jedan interesantan kuriozitet iz Grcke! U junu prosle godine vodio se u Atini jedan sudski proces po tuzbi grupe stanovnika grckog ostrva Lezbos. Predmet tuzbe je, da se grckom Savezu homoseksualaca i lezbejki zabrani da se sluze imenon ostrava Lesbos i zenske verzije homoseksualizma sebe nazivaju „Lesbe“, dakle Lezbejke. Na duzi rok, kako stoji u obrazlozenju tuzbe, stanovnicima ostrava Lesbos lezi na srcu duzno postovanje svijeta prema njihovoj uzoj domovini Lezbosu. Sem toga, tuzilacka strana smatra da niko ko nije rodjen na ostrvu Lezbos, nema pravo da se naziva Lezbejkom, iako zenske homoseksualke svagdje na svijetu to cine. Za veselje u sudskoj dvorani postarao se jedan svjedok tuzbe, i sam rodjen na ostrvu, „predmetu spora“ - kada 60-ih godina proslog vijeka imatrikulirao na univerzitetu u Montrealu i bio ismijan od tamosnjih komilitona kada se na pitanje porekla predstavio kao „Lezbijanac“.
predrag milovanovic
Vedski izveštaj o ljudskoj devoluciji pre 4.000 godina, 12/03/2009, 17:57 pa pa paranoja, pa pa....jasno je da se i tad neko smarao, a cinjenicom da ljudski rod tezi progresu, a materijalizam je vec odavno pokazao da nije neprijatelj coveku i evo nas zivi i zdravi smo( ja se ne bi vracao u cetvrti vek ili deseti daleko bilo), pa pa paranoja...ja sam neupucen u religiju, mozda vise nazirem koren istoj, ali nije mi dozvoljeno da tumacim istu. A vama? Nema brige i da se vratimo na temu. Sveobuhvatni zakon protiv diskriminacije mora da se donese, svaki covek zasluzuje pravo na svoju prirodu i neometan rad, zbog neprihvatanja te prirode. Neki komentari pisu o homoseksualcima( dojadi mi vise i hetero i homo seksualac) kao o manijacima" ne primam ih u kucu, ne dam im posao, oni NVO kerberi(!!!),...", sta je sa svescu coveka , zasto covek i dalje zivi sa tom apokalipticnom vizijom sveta? pa sve se menja , mozda jednog dana ovo mesto bude kao Venera? , to niko ne zna, ali sta da se desi, zivot je nemoguce unistiti, oslobodite se muka pustite malo altruizma i eto vam manje bola zbog napadnutog ekocentrizma, malo ali korisno, da ne zebete u strahu i paranoji. A religiju prenosite dalje, ali kroz ljubav i sabornost, tamo gde vidite da ljubavi nema, a ne gde je ljubav "nenormalna" jer ne postoji takva ljubav , ljubav je ljubav.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља