субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.03.2009. у 22:00 Слободан Антонић

Медији и грађанизам

Примедбе Димитрија Боарова на мој чланак „Бројеви се рачунају” нимало не стоје. Није спорно да закони против дискриминације постоје у земљама ЕУ, али је спорно оно што је написано у повученом предлогу закона. Од нас се не тражи да донесемо тачно одређен текст, већ закон који регулише ту материју и у складу је са нашим Уставом. Овде је на делу медијска манипулација, која се састоји у тврдњи да измене у предлогу закона, какве траже све велике („традиционалне”) верске заједнице у Србији, могу угрозити „бели шенген” и „европски пут” Србије.То би могло бити тачно само ако би цркве захтевале да се такав закон уопште не донесе. То једноставно није случај и доста је необично да колега Боаров ту јасну дистинкцију не уочава.

Друго, не бојим се ја снаге „десетак НВО са стотинак чланова”, како ми пребацује Д. Боаров, већ снаге медија који им циљано дају несразмеран простор. У питању су телевизије са националном покривеношћу, као и бројни штампани медији. Такође, те НВО и ти медији имају веома моћне финансијске и политичке пријатеље, чија подршка у Србији уопште није за потцењивање. Али медијска подршка и подршка моћних кругова у демократији не сме да буде пресудна. Поготово она не сме да се „више рачуна” од мишљења већине бирача. А мислим да у овом конкретном случају, у коме се стиче утисак да се под маском борбе против дискриминације жели прошверцовати пропаганда једне врсте сексуалног понашања, нема сумње да је стварно расположење „обичног грађанина” много ближе гледишту традиционалних цркава него ставовима „грађанистичког” дела НВО сектора.

Треће, термин „грађанизам”, као ознака за једну идеолошку позицију, дуже време се користи у нашој науци и публицистици. Сковао га је пре више година проф. Светозар Стојановић. Тај термин одлично изражава крајност супротну од национализма и врло је користан за разумевање наше политичке стварности. Ако би колега Боаров погледао новију политиколошку и социолошку продукцију у Србији, можда би се и сам уверио колико је тај термин у легитимној употреби, па ми више не би приписивао у заслугу оно што ми свакако не припада („допринос светској политичкој терминологији”).

Четврто, реалистички приступ који заговарам значи покушај да се тачно сагледа моћ и утицај актера на нашој политичкој позорници. И заиста, ко ту претеже – десетак политичких маргиналаца, који псују и туку се на улицама Новог Сада, или директор само једне од поменутих НВО, са годишњим буџетом од 1,1 милион евра (како се сам једном приликом похвалио), и отвореним приступом готово свим медијима, готово свим амбасадама и готово свим министарским кабинетима? За мене је ту одговор јасан. Као и одговор на питање да ли је та моћ сразмерна стварној снази идеје коју заступа и њеном утицају међу грађанима Србије.

И на крају, колега Боаров ме оптужује да „желим да ућуткам” лидере поменутих НВО. То је просто нетачно и не следи ни из чега што сам написао. Али је, супротно томе, потпуно тачно да и колега Боаров некако осећа велику потребу да се придружи онима који држе лекције новом уредништву „Политике” о томе шта и кога треба да настави да објављује. У том смислу заиста и ја бих се могао запитати – ко ту кога заправо жели да ућутка?

политички аналитичар

Коментари9
f2df0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VOJVOĐANIN I RAVNOPRAVNOST
Da bi svi građani cele Srbije bili ravnopravni sa 2.000.000 građana Vojvodine, potrebno je formirati u centralnoj Srbiji više sličnih pokrajina sa svojim nadležnostima, podrazumeva se bez nadležnosti koje pripadaju DRŽAVI SRBIJI. NPR: 1.Beogradska pokrajina sa 1.600.000. . 2.Drinsko Raška sa 1.400.000. . 3.Dunavsko Moravska sa 1.300.000. . 4.Južnomoravska sa 1.200.000.
Милорад Станојловић
Меч Антонић-Боаров је у првом и последњем гему. Опет ми се највише допада што је текст Антонића на ову тему кратак. У последње време његови текстови су све краћи и бољи. Код Боарова је обрнуто, али видећемо до краја меча. Интервјуе не рачунамо. У ствари, било је довољно пар реченица, а да нам ипак буде потпуно јасно где смо, али не и до када.. Проблем је давно пустио браду, тј. од пораза грађанске културе 1945. године. Уместо поражене грађанске културе у Србији 1945. године, сада имамо РИК и друге невладине организације. «Имамо само невладине организације које вештачки симулирају недостатак грађанског друштва. Али не могу да га замене. Оно мора да се створи». То каже Милан Брдар, социолог овдашњи. Али још важније од тога рече: «...имамо врло мало људи који функционишу као фактори политичког цивилизовања». Свака част професоре! Проблем грађанизма пак настаје на једном другом проблему. То је покушај да се до грађанског друштва дође реформом програма Другог заседања АВНОЈ-а. То је апсолутно немогуће. Тај програм не познаје идеју приватне својине, али зна за једнопартијски систем, итд. Стварајући 450 партија у овој реформи, систем је замислио да и даље влада одлучивањем у центру моћи. Осим, ако се тих 450 партија не договори!? Изгледа да смо у периоду јаловог рада на обнови, коју спомиње проф. Брдар. НВО никада неће ући у тај јарам. Да хоће не би рушили мрвице преосталог грађанског идеала. Тешко је крвљу, револуцијом и страхом створити грађанско друштво. Као и поштовање устава и закона, вишепартијски систем, демократски парламент, идеју приватне својине, а највише идеју конкуренције. Другим речима, не можемо да идемо у Европу, али не и у капитализам. На жалост, капитализам подразумева такмичење и опстанак најбољих, најуспешнијих... Капитализам је једноставно филозофија - опстанка. Зато нема и неће бити новог капитализма, већ само вечне борбе за опстанак. А, биће пара и за НВО. Уколико успемо.
terramare
Gradjanizam? Tema nedelje u Politici, stranputice srpskog jezika.
iz Jocine birtije
Mi se polagacko skupili tu su i cetir Madjara svi se tuzimo kako nismo mogli bas danas da odremamo posle rucka kad Drakula na vratima Joco baci ima mali kuki pogleda u Jocu isplazi se pa bez preko kod Lacike Joca pogledo u Tosu tipicno madzarsko gradjanisticko kucno vaspitanje nisi u pravu Bogdan usto jutroske je predsednica upravo to pitanje pokrenula zasto gradjanisti po pravilu imaju mali kuki Mita se cese iza uveta cudno kad se zna da su udbasi bas suprotno Steva srkno pivo pa doda dok ne odu u penziju.
MILENA
Ne daj se Slobodane. Ne znam sta te jos drzi u borbi sa srpskom mediskom prljavstinom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља