среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Теслин један дан у Београду

Аутор: Рајна Поповићнедеља, 15.03.2009. у 22:00

Кустос Братислав Стојиљковић је попут неког стрпљивог полицијског инспектора слагао коцкицу по коцкицу мозаика који се зове „Тесла у Београду”. Дуго је разврставао многобројна писма, позивнице, листао старе новине попут „Браника” (у заглављу пише органа Српске народне слободоумне странке), проучавао чак и ред вожње железничких возова из 1892. године. Углавном, вишегодишњим истраживањем докумената до којих је могао да дође, Стојиљковић је реконструисао сваки минут од око тридесетак сати које је тада већ славни научник провео у српској престоници.

– Професор Велике школе и ректор Београдског универзитета Ђорђе Станојевић позвао је Теслу у Београд, а пет-шест година касније на нашим просторима су саграђене прве хидроцентрале које су радиле на његовим патентима, попут Нијагаре – подсећа Владимир Јеленковић, директор Музеја Никола Тесле.

Ако је међу 13 патената уграђених у централу на чувеним водопадима девет било Теслиних, не само оних везаних за наизменичну струју, већ и пренос електричне енергије на даљину, јасно је колики је допринос Тесле био у свему томе.

– Боравећи у Београду Тесла је на предавањима и у различитим сусретима занесено говорио о свом раду, а резултат је било пет-шест електрана, подизаних од 1901. године, при чему не заборавимо да оне попут централе на Ђетињи, код Ужица, првенца наше електрификације, потом она код Гамзиграда и данас раде – подсећа наш саговорник.

Европа се у то доба гасификовала, а Београд је заслугом Тесле засветлео. Углавном, домаћинима је било драго што виде чувеног Николу Теслу, али и научнику светског гласа је заиграло срце.

„Ја осјећам много више ношто могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србима. Живило српство!”
Ово је изговорио Никола Тесла, када је изашао из вагона брзог воза на београдској железничкој станици, пред више хиљада раздраганих сународника у среду 20. маја (по старом календару), односно 1. јуна 1892. године.Тесла је после веома успешних предавања по највећим европским градовима и после смрти и сахране мајке и своје краће болести отишао у Будимпешту. У главном граду Мађарске га је чекао позив града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у, прву, посету српској престоници и да одржи предавање великошколској омладини.Teсла је овај позив радо прихватио.

Угледни гост је одсео у хотелу „Империјал”, који се тада налазио на простору између нове зграде Филозофског факултета и Капетан-Мишиног здања. У хотелској књизи приспелих гостију 20. маја/1. јуна 1892. године скромно је уписао: Никола Тесла, електротехничар из Пеште.

У четвртак 21. маја/2. јуна 1892. године Тесла је пре подне у пратњи Андре Николића, министра просвете и црквених послова, примљен код младог краља Александра Обреновића, Посета је, мимо уобичајеног протокола, трајала чак цео један час. После подне Тесла је обишао Народни музеј и кабинете Велике школе. Тачно у 16 часова појавио се у препуној сали Велике школе, где га је дочекала великошколска омладина бурним узвицима: „Живео! Добро нам дошао.”

Тесла је био одушевљен пријемом, па је између осталог рекао: „Али господо, немојте мислити да сам ја, отишавши са свог огњишта, заборавио на свој род и племе, не, ја сам остао Србин и тамо далеко преко дебелога мора, услед испитивања, којима се бавим.”

И тако предавање, пријем, предавање, па банкет увече у Смутековцу, крај Београда где се налазила „Вајфертова пивара” на Топчидерском брду, данас зграда Београдске индустрије пива. На тој гала вечери били су присутни сви виђенији Срби и Београђани, њих око стотину.

Али, вече је достигло врхунац тек када је устао лекар и песник, тада већ поприлично стар, Јован Јовановић Змај. Он је поздравио милог госта песмом „Поздрав НиколиТесли пре доласка му у Београд”, коју је сам изрецитовао. Ганут до суза Тесла му је, још док је Змај читао песму, пришао и пољубио му руку.

Весеље је трајало до пола један после поноћи, када је Никола Тесла устао и опростивши се од присутних отишао испраћен бурним „живео” и „срећан пут”. Сутрадан 22. маја/3. јуна 1892 године Тесла је брзим возом, у 5.22 часова, из Београда отишао у Будимпешту, а одатле опет у Северну Америку. Тако је прошао први и једини дан боравка Николе Тесле у престоници Србије.

Јесте обећао да ће доћи још који пут, али…


Коментари29
fecb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Leva ruka tame
Citajuci clanak, koji moze iskljucivo da potice od ruke i uma pripadnice Druge zaduzbine, u kome je opisana poseta Srbiji i Beogradu, najcuvenijeg pripadnika Prve zaduzbine, Nikole Tesle, na mah mi se ucinilo da je rec o osnivacu i utemeljivacu Prve zadubine, Hariju Seldomu. Besmrtni Isak Asimov je pohranio podatke o Nikoli Tesli u um Denila R Olivava, za vecnost, nastavljeno kroz bice-hermafrodita Falom, cije poreklo nije izvesno da je izvan Galaksije Mlecnog Puta. Neka je slava kroz eone najcuvenijem Gradjaninu Prve zaduzbine, Nikoli Tesli.
stari zuba
Onome sa strane, Ako nije vazno da je Tesla Srbin, zasto ameri navode da je iz Hrvatske, sto ne umuknu i ne kazu nista u vezi njegove nacionalnosti, ovako indirektno namecu celom svetu ( onom neupucenom)da je iz Hrvatske. Ja, da ne znam ko je Tesla bio, shvatio bih da je Hrvat. Kako bi bilo da na Olimpijadi prozivaju takmicare po imenu, bez drzave? Moramo da se busamo, NAAAAAAAAAAS JE,SRBENDA
Dejan Marinkovic
Vidim da nekima smeta to sto se polemise o Teslinoj nacionalnosti. Kazu da to nije bitno. E, PA JESTE. Ako je Amerikancima bitno da ne spomenu to da je bio Srbin, jer ocigledno to rade iz zle namere, onda nama, Srbima TREBA da bude veoma bitno da nam ne kradu ono pozitivno cime treba da se ponosimo, a istovremeno nam uvaljuju sve negativno.
Matija Soskic
Mada je Tesla poreklom Srbin, Srbija mu nije pruzila pomoc kad mu je bila potrebna, ali kad je postao naucnik svetskog glasa, ona ga je u potpunosti prisvojila. Kada je Tesla trazio stipendiju za skolovanje od Srbije bio je odbijen i skolovao se svojim sredstvima. Finansiranje svog naucnog rada nije nasao ni u Srbiji ni Evropi, vec u Americi koja je shvatila velicinu njegovog genija, mada to nije bilo lako zbog uvek prisutnog Tomasa Edisona koji je forsirao jednosmernu struju i agitovao protiv Teslinih pronalazaka. Medjutim, u konkurenciji dva rivala Teslina naizmenicna struja je pobedila zahvaljujuci njegovom pronalasku transformatora i prenosa struje na daljinu. Mada imam vise knjiga o Teslinom zivotu ne znam dali je on proveo vise od jednog dana u Srbiji. Matija Soskic, Kanada (Eh?)
Aman pobogu
Tesla NIJE rodjen u Austro-Ugarskoj, jer takvo nesto nije postojalo kad je on rodjen. Covek je rodjen 1856. u Austrijskom Carstvu. Austro-Ugarska je stvorena 1867. Dakle, 11 godina posto je on rodjen. Zaista nije tesko toliko procitati u bilo kojoj enciklopediji -- pa ako nigde drugde makar i na internetu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља