среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Управник гробља „привео” хулигана

Аутор: Д. Буквићпонедељак, 16.03.2009. у 23:59
Јордановски показује „заплењен” арсенал

„Помозите, молим Вас, неки манијак витла штанглом и разбија споменике!”, узвикнула је минуле недеље око поднева преплашена госпођа Горану Јордановском, управнику Батајничког гробља. Јордановски је истрчао из канцеларије и, после краће борбе, онеспособио подивљалог хулигана. Потом га је закључао у своју канцеларију и позвао полицију.

– Док сам стигао, већ је разбио два споменика и насрнуо на жене које су се затекле на гробљу. Заскочио сам га с леђа јер нисам знао да ли крије још неко оружје по џеповима, и заврнуо му руку. Покушао је да пружи отпор, али, узалуд, није му помогло – прича Јордановски док, с нескривеним узбуђењем, показује металну штанглу коју је отео скрнавитељу.

Истичући да је хулиган имао око 50 година и да је очигледно био „под гасом”, овај четрдесетшестогодишњи Батајничанин препричава како га је „привео”.

– Рекао сам му да буде миран и да не мрда, јер ће у супротном бити проблема, а потом сам га закључао. Чувари реда дошли су брзо, а нападач је у међувремену лупао на врата и урлао – каже Јордановски.

Штангла коју је сачувао за „успомену”, само је један „експонат” из мале збирке хладног оружја које је Горан одузимао од нападача са којима се хватао у коштац. Будући да Батајничко гробље нема чуваре, он и његове колеге из управе даноноћно дежурају и обилазе гробљанске парцеле површине девет хектара. За седам година, колико је управник, инциденти су били чести, посебно ноћу. Нож „лептир”, дрвени буздован или секира део су арсенала које је Јордановски, голорук, пленио у обрачунима са бескрупулозним крадљивцима, наркоманима, пијанцима и хулиганима.

(/slika2)– Моје колеге и ја досад смо спречили бар 20 покушаја крађа и скрнављења споменика. Било је ту свега – од џепарења старих људи, преко крађе цвећа пред Задушнице, до дрогирања – каже Јордановски, истичући кроз смех како му у таквим ситуацијама добро дође то што је у младости тренирао кик-бокс.

Горан посебно памти када је 2005. године спасао живот младићу кога је у несвесном стању са пререзаним венама затекао да лежи на једном гробу.

– Шетајући гробљем видео сам непомичног момка коме је обилно крварила лева рука. Брже-боље позвао сам Хитну помоћ која га је превезла у болницу. Успели су да га врате у живот – говори Јордановски, показујући слику немилог догађаја са срећним завршетком.

Не кријући да му је каткад непријатно док, окружен самоћом и тишином, „патролира” између гробова, Јордановски истиче да његову „мисију” здушно подржава полиција, са којом управа гробља „одлично сарађује”.

– Посвећеност нас који управљамо овим гробљем пример је како се ефикасно и на сопствену иницијативу може увести ред. Сматрам, ипак, да надлежни треба да се позабаве проблемом хулигана који изводе свакојаке непристојне радње на гробљима – закључује Јордановски.


Коментари4
b417e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
Teško je izboriti se sa svim i svačim, sa čime može čovek danas da se sretne. Opšta degradacija društva se reflektuje na svim nivoima, pa su onda i devijacije češće i ekstremnije. Sa opštom tendencijom veličanja onoga, što je do nedavno bilo moralno neprihvatljivo, možemo da očekujemo samo još veće probleme, tužnije ljudske priče i dalju degradaciju moralnog lika čoveka. @stojan - vaša priča je vrlo tužna. Hvala Bogu, pa još uvek ima izuzetaka u ovoj zemlji. Jedino što su oni sada samo izuzeci... i to sve ređi i ređi.
Stojan
Zivim vrlo daleko od Beograda. Svi moji pretci i clanovi mnogobrojne rodbine i prijatelji rodjeni i preminuli u Beogradu, sahranjeni su na Novom Groblju ovog grada. Priznajem da mi je jedan od najvazniji razloga mog dolaska u Beograd posete groblju. Tamo umem da budem takoreci svakog dana, a zadrzavam se i vise sati. Sve ih treba obici, zapaliti svecu, pozvati svestenika da ocita molitvu ali i popricati sa voljenima koji vise nisu sa nama. Sa uzasom sam primetio ljude koji prolaze grobljem sa psima koji se u njihovoj pratnji slobodno setaju, tu i tamo podignu nogu ili umeju i da cucnu na poneku humku. U svetu u kome zivim vec vise od 50 godina je pristup groblju psima upravo nemoguc. Pasa lutalica nema. Onih kojih ima pripadaju nekom, a ovaj ih na groblja ne vodi sobom. Na eventualno moguce prisustvo divljih zeceva se obraca posebna paznja, pa se, zbog unistavanja sadnica, od lokalnih lovaca posle zatvaranja groblja unistavaju. U Beogradu sam tako jednom prilikom oslovio coveka, koga sam vec nekoliko puta na Novom Groblju primetio sa psom, i zamolio da psa ne vodi sobom ovde jer ovom tu nije mesto za obavljanje njegovih fizioloskih potreba. Covek me je ljubazno saslusao, moje iznete razloge prihvatio i odobrio. Cak mi se i zahvalio sto sam mu na ovo skrenuo paznju. Porazgovarali smo i o drugim beznacajnim temama i potom se rastali kao da smo najbliza rodbina. Nema sta, pomislih, ima u Srba jos uvidjavnih ljudi. Tri dana kasnije sam ga ponovo video na istom groblju sa psom koji je svuda i cesto podizao nogu zalivajuci grobna mesta. "Prijatelju"-povikah, "sta je sad ovo"? - pokazujuci sa cudjenjem na psa. "Ma idi bre stari u ... i ne brini za mog psa". Secam se kao dete da se na ovom mestu pre drugog svetskog rata nije ni pusilo uz obrazlozenje da se to ni u crkvi ne radi. E, to je bilo vreme kada je Beograd bio naseljen staroseocima. Ovih tamo vise nema. Zive kao i ja u zemljama u kojima na groblju nema pasa i gde se ne pusi.
Gordana Nikolić
Jadan huligan! Kako može da bude tako bezdušan i da mu zavrne ruku. Nemate ni malo sažaljenja, strašno!!
Ivana
Strasno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља