понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.03.2009. у 22:00 Бошко Ломовић

Парница дуга 84 године

Славољуб Божовић показује парцелу зараслу у коров, која је прерасла у својеврсни споменик – инату (Фото Б. Ломовић)

Горњи Милановац – Славољуб Божовић из села Брђана и зет његове полусестре Видосаве Мирко Павловић недавно су привели крају парницу започету још – 1925! Те године, Живојин Кићановић је издиктирао тестамент којим целокупно имање оставља унуци Манди и њеном мужу Радовану Божовићу, Славољубовом оцу. Наследнике је обавезао да спреме и удају три његове унуке и дају им по 2.000 динара „кад их из куће поведу“, да удатим кћеркама исплате по 1.000 динара и да удови Стојки осигурају право „удовичког уживања“. Умре Живојин, умре и Манда, а удовица Стојка и свастике најуре зета Радована из куће и још га туже за „нужни део из тестамента“. Тек ће се 1937. године спор окончати поравнањем пред Среским судом у Чачку. Сви добију своје, осим Радована, па он „пресави табак“ и, са кћерком Видосавом, крену по своју правду. О томе шта је даље било говори нам Радованов син Славољуб:

– Отац и моја полусестра Видосава, пресудом из 1956. године, постају сувласници 4,20 хектара седме класе на обронку планине Вујан. Е, отада креће друго полувреме маратонске парнице. Видосава ставља „вето“, хоће сву земљу за себе, јер то је, каже, њена мајчевина, власништво покојне Манде, прве Радованове супруге. Радован настави суданију, овога пута против ћерке. После 12 година, отац се упокоји, па ја продужих где је он стао. Деведесет и неке, суд у Милановцу пресуди у корист Видосаве, мој адвокат уложи приговор „због битних повреда одредаба парничног поступка“ и још којечега, па Окружни суд све врати на поновно суђење – каже Славољуб.

Од Живојиновог тестамента из 1925. до данас се накупило сијасет тужби, пресуда, решења, жалби, приговора и судских поравнања – право мало брдо папира. Судски и адвокатски трошкови одавно су „појели“ предмет спора, али нису нашкодили инату. Ко зна колико би се још генерација парничара, делилаца правде и адвоката сменило на овом случају да недавно није учињено оно што је могло одавно: потписано је поравнање.

– У међувремену је и моја полусестра Видосава умрла, па смо њен зет Мирко и ја одлучили да на све ово ставимо тачку. У ствари, наши адвокати су све међу собом договорили, позвали нас и замолили да прекинемо ту срамоту. Пред судијом Општинског суда у Милановцу Иреном Јестровић потписали смо поравнање: на равне части смо поделили четири хектара, 20 ари и 68 метара квадратних. Остало је још да изиђу геометри и да разграниче парцеле и да свако своје власништво упише у земљишне књиге. А кад човек стави прст на чело, испада да је све било ни око чега. Јер, Видосавин зет Мирко и његова супруга наследница при крају су шесте деценије живота, болешљиви су, живе у граду, а мени је 75 година – завршава Славољуб хронику парнице око четири и фртаљ хектара што под Вујном таворе у корову, као својеврсни споменик инату. Сва суданија око њих ће, можда, једино бити корисна Гинисовој књизи рекорда...

Коментари1
e934d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo simić
Sudije i advokati su "esnaf" ili grana za sebe, uvažavani i podmitljivi a navodno bi trebali da štite pravdu. Pravda je civilizaciska i moralna kategorija a sudije je shvataju kao politička ako izostavimo ono u "koverti". Čak i s'te strane bi čovek trebao da beži od njih i da se krsti (jer oni su kao đavoli) ili da beži od njih kao "đavo od krsta", onda bi on bio đavo, u svakom slučaju ne bi trebao da ima posla sa njima ako je moguće, ali nije. Jedni imaju ljudski osećaj za pravdu drugi životinjski, odnosno zverski, i oni koji su više ljudi prinuđeni su da pravdu traže na sudu, da nebi uzmali pravdu u svoje ruke jer ovi su drugi to već uradili odnosno uzurpirali je. I dok jadnik koji se obratio sudu da traži pravdu to očekuje, ovaj drugi, "uzurpator" već je našao put kojim se dolaz do "zakon- ske pravde" a taj "put" dobro znaju i advokati i sudije i trljaju ruke, i uzurpator. Postavlja se pitanje: dali je moguće toj mafiji stati na kraj? čini se da je nemoguće, sve dotle dok se čovek ne civilizira. Hvala, lep pozdrav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља