уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51

ТОЛЕРАНЦИЈА НИЈЕ ДОВОЉНА

Аутор: Слободан Антонићсреда, 18.03.2009. у 22:00

Када овај чланак буде одштампан већ ће се знати исход скупштинског гласања о закону против дискриминације. Овај закон се претворио у друштвену битку. На једној страни било је неколико утицајних НВО, помогнутих „пријатељским медијима”. На другој страни биле су четири најстарије цркве. Закон су углавномсаставиле НВО, цркве су се једногласно побуниле и влада је закон вратила на дораду. Такав потез био је политички логичан. Наспрам стотинак чланова НВО стaјали су милиони верника, а политичари знају да на изборима одлучују бројке. Уследили су, међутим, жестоки протести НВО и „пријатељских медија”. Влада и председник Тадић нашли су се у положају да морају да бирају између НВО и цркава. Када је закон на крају доспео у скупштину, показало се да су влада и Тадић изабрали НВО.

Истина, закон је поправљен у једном детаљу: избачена је дискриминација транссексуалаца. То је значило да се ипак не може догодити да вам дете дође из школе и каже: „Тата, наш учитељ је данас дошао обучен као жена и тражио да га зовемо ’учитељице’”. Али, све друго је остало. Иако се уУставу не помиње дискриминација на основу сексуалне оријентације, овај закон је изједначио са осталим уставним категоријама. При томе, одредбе су дате тако широко и неодређено да је практично све остављено будућем тумачењу. Рецимо, државне установе и предузећа ових дана сусрећу се са захтевима да се смањи број запослених. Директор једне фирме ми се недавно пожалио да се од њега очекује да отпусти 20 одсто запослених. Након ових широких и неодређених одредаба о дискриминацији, директор ће тешко у тих 20 одсто ставити неког хомосексуалца.

Зашто је влада на крају изабрала НВО, а не цркве? Прво, зато што избора још нема на видику, а само су на изборима бројеви важни. И друго, зато што су цркве остале усамљене у свом отпору. Јавност, одавно већ анестетизованапричом да „ЕУ нема алтернативу”, слегла је раменима и рекла: „Па, ако се већ и то од нас тражи, шта да радимо...”. Видевши ову фаталистичку реакцију, влада је закључила да је боље да се мало замери црквама него много НВО сектору. Тако је стављена тачка на читав случај.

Ипак, у друштвеном смислу ово није крај, већ почетак. Бреша је пробијена и у дискриминисане групације увршћене су особе одређене сексуалне оријентације. У следећем кораку, антидискриминација више неће бити довољна. Захтеваће се равноправност. Рецимо, у склапању бракова или у усвајању деце. Наше НВО, истина, неколико пута су поновиле да се то овим законом не тражи. Наравно, јер Устав изричито дефинише брак као заједницу мушкарца и жене (чл. 62). Али зато се непрестано понавља да овај устав не ваља, да је нелегитиман, да је донет на сумњив начин... У следећем кораку, приликом промене тог „рђавог” и „нелегитимног” Устава, ова „конзервативна” и „дискриминаторна” одредба ће бити изостављена. А пошто се изгура законска равноправност, у следећем кораку ће се захтевати признање друштвене једнаковредности. Првобитна правна норма донета је да би се спречило да се људи дискриминишу због особине која није пресудна. Да се, рецимо, отпусте не зато што лоше раде већ што су хомосексуалци. Али она ће се од сада упорно тумачити као друштвено признање једнаковредности. И већ за неколико година добићемо захтев да се као званична друштвена норма прогласи мишљење како је дотична особина једнако вредна и пожељна као и нека друга. Да су, рецимо, хомосексуалност и хетеросексуалност једнако вредне оријентације. А зна се како се зове место на коме се подучавамо званичним друштвеним нормама.

Зато су цркве, имајући у виду сопствено историјско искуство, тако сложно реаговале. Оне знају како се преширока антидискриминациона норма, која је требало да обезбеди само да не прогонимо неког чија нам се особина не допада, баш због те преширокости убрзо претварала у друштвену норму да нам се мора допадати баш она особина која нам се не допада. Толеранција, која подразумева да не вршимо насиље над неким чије нам се понашање не свиђа, сада више није довољна. Погрешним тумачењем смисла правне норме доспева се до захтева да морамо да прихватимо као исправно управо то понашање које одбацујемо. Ми више нисмо слободни у избору вредносног система којег ћемо се држати. Сада морамо волети оно што не волимо и своју децу учити да морају да воле оно што из своје најдубље вере сматрамо погрешним. Заштита од једне врсте насиља, само за неколико година, претвара се у ново, много обухватније и далекосежније насиље.

Влада која по правилу мисли од данас до сутра направила је свој избор. Цркве, које имају мало дуже памћење, рекле су шта су имале. И ми, јавне личности, свако према својој памети, рекли смо шта мислимо. Неко је свакако погрешио, а неко био у праву. Сигуран сам да неће проћи много времена, а да ће већини у овом друштву бити и те како јасно ко.

политички аналитичар


Коментари91
90fc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hetero Muskarac
Hvala Antonicu za ovakve oaze cistog razuma koji je sve manje u nasoj Politici. No promenice se i to valjda sa promenom klime u drustvu, a naocigled svih prave VREDNOSTI se vracaju tamo gde ih nema vec decenijama dok nas je komunisticka necist odrodila od Crkve pravoslavne i Bozje Reci. Ne zelim da raspravljam o tome sta homoseksualci rade iza zatvorenih vrata, ja sam Demokrata. Ali ne zelim ni da gledam muskarce kako otvoreno demonstriraju svoj psih-somatski problem. Izvinite, ali NE MOZE to tako. Pa svi znamo sa koliko sprdnje se na taj sindrom gleda na zapadu, a ovde nam se zakon o diskriminaciji predstavlja kao lakmus papir za civilizovana drustva. Zar nemamo preca problema nego da duplo regulisemo necija prava? Pa naravno da ako je neko nasilan prema bilo kome drugom treba da odgovara! Naravno! Ali zna se da je brak zajednica muskarca i zene i da je sveti plod te zajednice - ljudski zivot. Pa ne mozemo valjda da taj plod damo na staranje (usvajanjem) nekom ko osnovne, licne probleme nije resio? I ljudi: nemojmo se vise svadjati. Srbin ne treba na Srbina da nasrne ni verbalno, a kamoli fizicki. Ni na Hetero Srbina, a ni na homoseksualca Srbina. Samo dijalog, molim vas, ima mnogo uspaljenih glava na obe strane! Hvala.
Vanja
Procitajte gospodine Katticu, i Vi Anja, sta je gospodja Ana koja je zivela u Engleskoj napisala. Izgleda da Srbi bas sve moraju da nauce kroz sopstveno iskustvo. A pametni uce na tudjim greskama.
Lela2
@Dejan: A da li ste čuli da su homoseksualci zlostavljali na neki drugi način heteroseksualce, pa i same homoseksualce? Ja jesam. Inače, najoštrije osuđujem svaki vid nasilja i tu snage reda i zakona moraju biti bez milosti prema batinašima, ali za porodice koje, navodno, odbacuju svoju homoseksualnu djecu, nemam rješenja. Valjda je to posao za razne socijalne službe, ukoliko se radi o maloljetnicima, dok kod odraslih ljudi ionako unutar porodice dolazi do nesporazuma po raznim osnovama pa to ne doživljavam kao tragičan i presudan momenat za bilo što.
ljubomir kattic
janan li smo mi narod kad imamo ovakve komentatore, a kakvi bi smo i mogli biti kad nas predvodi ovako ucen "cova" kakav je slobodan antonic sa toliko titula, daleko vise od ordenja koje je RADOJE DOMANOVIC DODELJIVAO SVOJIM JUNACIMA U STRADIJI, VODJI I DANGI?!?
Dejan
NIKAD nisam cuo da su homoseksualci pretukli nekog heteroseksualca. A obrnuto se desava. Radi se o ljudima, cesto veoma mladim, koji su zrtve zlostavljanja, ponizavanja, marginalizovanja i minimiziranja. Samo zato sto su homoseksualnci. Tesko je sprovesti istrazivanje na temu - koliko se mladih ljudi ubilo zbog svoje seksualne orijentacije, ali mislim da bi rezultati mnogo toga rekli. Ti ljudi su cesto odbaceni i od porodice. Zato je ovaj zakon vazan - da se zaustavi zlostavljanje koje se desava! I tu je tacka. A potezanje karte gay lobija je oblik manipulacije da bi se to zlostavljanje opravdalo i nastavilo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља