петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Торлак међу увозничким „ајкулама”

среда, 18.03.2009. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

„Опстанак и постојање Института за вирусологију и имунологију „Торлак”, наравно да је од националног значаја и нико ову кућу није пустио „низ воду”, што су неке од олако изречених тврдњи које се могу чути ових дана”, изјавио је јуче за „Политику” министар здравља професор др Томица Милосављевић.

Министар здравља додаје да је најбољи доказ борбе и труда државе да „Торлак” спасе улагање од милион евра сваке године у ову кућу. Прво, за обнову погона за производњу вакцине против грипа, друго, за успостављање производне полио вакцине, цепива за дечју парализу.

– Нико не спори национални интерес и потребу да Србија има своју производњу вакцина, али наш проблем је како да „Торлак” буде конкурентан светским произвођачима, када смо више од 20 година „ван седла”. Због санкција смо 1992. године изгубили сертификате за производњу вакцина за америчко и тржиште југоисточне Азије, а сада су пред произвођачима вакцина велики захтеви у процедурама производње. Сада на тржишту имате 10 великих произвођача вакцина, „ајкуле”, међу којима је „Торлак” ситна риба. Ипак, ми не одустајемо од наше производње вакцина, имамо бизнис планове, улагања, али је тешко када сте били 10 година ван игре – објашњава др Милосављевић.

На питање зашто се „Торлаку” не нађе одговарајући стратешки партнер, министар здравља каже како само лаици могу мислити да је то лако и да упркос томе што се „Торлаку” последњих година диже цена и улаже у њега, потрага за стратешким партером није ни лак ни брз посао.

Др Предраг Кон, епидемиолог и председник Радне групе за примену Плана активности пре и у току пандемије грипа, сматра да имати свог, домаћег произвођача вакцина у светлу припрема за пандемију птичјег грипа, значи велику ствар, јер би се у противном могли наћи у незавидној ситуацији.

– Имамо домаћу производњу вакцине против дифтерије, тетануса, великог кашља, оралне полио вакцине и „бе-се-же” вакцине коју примају и данас наша деца у домовима здравља и породилиштима. Ми смо примили те вакцине и захваљујући њима били смо поштеђени великих епидемија. То не сме да се заустави. Са друге стране, чињеница је да је „Торлак” заостао у техничкој производњи и осавремењивању вакцина. Не знам колико је економски одржив садашњи Институт, то морају да процене економисти. Такође потребно је кадровски ојачати ову кућу, али ово је национална институција и треба је помоћи са свих страна да стане на ноге – став је др Кона.

Овај епидемиолог подсећа да се чак и најотворенији противници вакцинација не би усудили да прекину програм имунизације, јер би се створио врло брзо огроман број незаштићене деце и вируси би врло брзо довели до епидемија, чије смо стравичне слике сви заборавили.

Милан Стајић, дипломирани биолог, специјалиста микробиолог, шеф одељења за производњу вакцине дифтерије и аутор производње серума против отрова змија, сматра да је опстанак „Торлака” не само од националног, већ и војностратешког и здравствено превентивног значаја.

Када би Торлак стао и ништа не би производио, да Србија мора да увози све потребне вакцине, било би нам годишње потребно око 100 милиона евра. Са шест или седам милиона евра улагања, али да се као државна кућа рационално понашамо, успели бисмо да осавременимо технологију производње полио вакцине и грипа, али и би даље производили наше добре вакцине против тетануса, дифтерије, великог кашља, туберкулозе, али оне мање профитабилне, које требају држави јер се никада не зна када може избити епидемија, попут вакцине против тифуса или колере – каже Стајић.

Стајић, који је иначе и на челу Синдиката ове куће, подсећа да се Торлак простире на седам хектара земље, да у свом саставу има седам великих и много мањих зграда, а ипак пропада. „Торлак” има и 10 хектара земље у Јајинцима, добијених да се ту производи храна за коње, заморце, мишеве и овнове, животиње које служе за израду различитих вакцина и серума. Некад европска и светска кућа, „рудник злата” по богатству добијеном од извоза вакцина, данас је „Торлак” спао на два коња и неколико овнова из чије се крви праве специјалне подлоге на којима се узгаја вакцина против великог кашља.

Примаријус др Радмило Петровић, епидемиолог, који је 35 година радио у „Торлаку”, свестан је стварне позиције нашег произвођача вакцина и конкуренције са којом све теже може да се бори, али сматра да престанак рада ипак не треба да буде опција.

– Сигурно је да се „Торлак” не сме угасити или затворити, али је реално сагледати његову перспективу. У свету су се укрупнили произвођачи вакцина, а производња наших вакцина је изгубила корак са савременим технологијама. Свет су освојиле нове вакцине. Шанса „Торлака” су вакцине на које од нас још рачуна Светска здравствена организација, које су јевтине за производњу и примену, а које се користе у Африци и Индији, где су оне драгоцене у спречавању епидемије дечје парализе. „Торлак” је сада на нивоу на којем је био и пре 50 година и мора се много урадити на осавремењавању технологије. Ипак, не треба ставити катанац на ову кућу, већ смањити производњу и прилагодити је захтевима нових технологија и стандарда – мишљење је др Петровића.

Оливера Поповић

-------------------------------------------------------------------------

Колико је држава уложила у Торлак

* 700.000 евра из кредита Светске банке у оквиру пројекта „Развој здравства у Србији” у погон за производњу вакцине против грипа

* 2.000.000 евра из буџетских средстава Министарства здравља

* више од 1.000.000 евра од Светске здравствене организације у фебруару 2009. године што је довољно за набавку опреме за производњу вакцине против грипа, тако да се пробна производња ове вакцине може очекивати у току ове године.

* 3.605.000 евра за прву фазу реконструкције погона за производњу оралне вакцине против полиомиелитиса, које је обезбедила Европска инвестициона банка, у оквиру финансијске реализације пројекта „Хитна реконструкција здравствених установа у Србији”

---------------------------------------------------

Колико још треба за Торлак

* 15.000.000 евра на основу процене Института „Торлак” за коначну реконструкцију погона за производњу полио вакцине.Чека се идејни пројекат, који треба да покаже коначан износ средстава која се морају обезбедити.

* 12.000.000 динара ће Министарство здравља обезбедити у току ове године за израду идејног пројекта, након чега ће се знати тачан износ потребних средстава за завршетак реконструкције овог погона.

(Подаци Министарства здравља упућени јуче редакцији)

О. П.

-------------------------------------------------

Хрвати сачували своје вакцине, Словенци и Македонци све увозе

У бившој Југославији, вакцине су се производиле само у Београду и Загребу, али за подручје целе, тада велике земље. Данас, Словенија и Македонија и остале бивше републике увозе све вакцине, а једино је хрватски Имунолошки завод наставио успешно да производи и чува своју властиту производњу вакцина и серума, истина после проблема и ћорсокака у којем су се нашли после 1998. када су и они као и „Торлак” престали да продају своје вакцине преко Уницефа и 

Панамеричке здравствене организације (ПАХО).

Хрвати су своје финансијске муке са овом институцијом решили тако што је држава, штитећи своје интересе, задржала контролни пакет 25 одсто плус 1 деоница, док је за остатак дозволила приватизацију, а почели су и поступак избора стратешког партнера. Наравно и они теже регистрацији својих производа у иностранству, а до тада су задовољни завршеном регистрацијом у Мексику, Словенији и Русији, а у Индији и Кореји поступак регистрације је у току.

О. П.

------------------------------------------------------

Нема смене директора „Торлака”

Да ли ће због 200.000 доза које су остале непродате у магацину Института „Торлак” тражити смену директора ове куће др Ранка Дакића, министар здравља професор др Томица Милосављевић је одговорио да никакве смене нема, већ да је у току формирање нових управних и надзорних одбора у многим здравственим кућама, који ће изабрати руководства здравствених установа, па ће тако бити и у Институту „Торлак”.

О. П.


Коментари2
3cc7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zabrinuti
Odlican komentar, sigurno je kombinacija za jedan dinar razlike, kako li se to pogodi tako, cudo jedno, mora da gledaju u isti pasulj!!! pa tako svi posluju pa nesto razmisljam da li da i moju komsinicu micu penzionerku uputim na distributera vakcine da se i ona obuci kako to taj jedan dinar razlike da savlada
Duska xxxxxxxxxxxxxxxxx
Srbi prestanite da se vakcinisete, pa kada budu bacali uvezenu vakcinu sumnjivog porekla pocece da misle sta rade. Idite u Hrvatsku na vakcinaciju sigurno imaju bolje vakcine od tih koje se uvezu a rok trajanja im je prosao. I sta se dobilo od raspada drzave??? Kriminal i korupcija kojom se unistava sve sto se gradilo godinama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља