уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

Анализа гена открива болести

Аутор: Д. Давидов-Кесарсреда, 18.03.2009. у 23:59

ДНК анализа једина је поуздана метода за утврђивање очинства или сродника, а незаменљива је метода за идентификацију идентитета особе која је оставила трагове на месту злочина. Управо оваквим анализама бави се новоотворени Центар за генетику ДНК, а стручњаци ове специфичне лабораторије др Бојана Панић, доцент на Криминалистичко-полицијској академији, и др Ана Бањац-Чанак, кажу да је основна предност ДНК тестова њихова брзина и прецизност.

– Раније је за починиоце кривичних дела било довољно да ставе рукавице и да не може да се утврди да ли су били на месту злочина. Данас рукавице нису довољне. Сви, на лицу места, остављају довољно велику количину биолошког материјала на основу којег може много тога да се утврди. Трагови који се најчешће анализирају су мрље крви, пљувачка (опушци, коришћење чаше, жваке, четкице за зубе), длаке, а ћелије коже се могу наћи на свим предметима које је особа користила. Идентификација се заснива на поређењу ДНК профила добијеног из таквог трага са профилом особе на коју се сумња – истакла је Ана Бањац, која је докторирала у Минхену, а искуство у овој области стицала у лабораторији Института за нуклеарне науке у Винчи и ДНК лабораторији МУП-а Србије.

Истраживања показују да сваки трећи мушкарац који посумња да је отац детета и због тога се подвргне тестирању, заправо и није, али искуство запослених у овој лабораторији досад је показало да су сви они који су дошли на тестирање – прави очеви.

– Планирамо да радимо и анализе генетски модификоване хране. Капацитет наше лабораторије је велики, па можемо да будемо нека врста ДНК сервиса и једина приватна лабораторија која се бави форензиком – рекла је Бојана Панић, која је докторирала на Универзитету у Кембриџу и четири године руководила ДНК лабораторијом МУП-а.

У овом центру ради се и пренатална дијагностика, односно узимање узорака из плодове воде код трудница, да би се видело постоје ли генетски поремећаји који могу да имају озбиљне последице код беба, попут Дауновог, Едвардсовог, Патауовог, Клинефелтеровог, или Тарнеровог синдрома. Овој врсти анализа, према речима наших саговорница, требало би да се подвргну труднице које имају више од 35 година, оне које у породици имају генетске поремећаје, жене које су имале више од три спонтана побачаја, стјуардесе и жене које су биле изложене некој врсти зрачења. Тест се предлаже и оним трудницама које имају „лош” налаз ултразвука, али и оним будућим мамама које су остале у другом стању захваљујући вештачкој оплодњи.

– Предност нове методе је велика, јер је неопходно узимање мање количине биолошког материјала за анализу, чиме се смањује ризик од побачаја. Ова анализа је готова за 24 часа. Материјал неопходан за тестирање узима гинеколог – нагласила је Бањац.

Она истиче да су веома значајна и тестирања ДНК методом која је једина поуздана за утврђивање присуства такозваног хуманог папилома вируса, који је основни узрок настанка рака грлића материце.

– Једини радимо генетску типизацију, односно одређивање врсте ХПВ типа. У анализи можемо да детектујемо 18 различитих типова. Битно је одредити тип, јер нису сви канцерогени. Вакцинација штити само од два типа, 16 и 18, који су одговорни за две трећине канцерогених обољења, али не штити од осталих који су одговорни за 30 одсто насталих карцинома. Анализа се препоручује свакој жени која је сексуално активна, а најбољи су резултати када се уједно ради и Папаниколау тест – додала је Ана Бањац.

У овој установи могуће је урадити генско тестирање на хемофилију, анализирање присуства сексуално преносивих болести, сазнати да ли је стерилност код мушкараца „записана у генима”, а ту су и анализе везане за респираторне инфекције.

Будући да у нашој земљи све више људи оболева од различитих врста канцера, значајне су и оне анализе које омогућавају да се на време утврди да ли нека особа носи ризик од наследног канцера. Др Панић каже да ако се код неког потврди постојање такозваног онкогена, то не значи да ће особа да оболи од рака, али да треба да зна да има предиспозицију за настанак болести.


Коментари2
57b64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobro je da i nauka napokon kuca na vrata Srbije! Preventiva je najbolji lek medicine. Srbija ocigledno ima naucnu elitu u pravom smislu te reci i nadam se da ce nase drustvo poceti da prihvata istinske vrednosti. Nadam se da ce primeri poput ovog biti pioniri koji ce pronaci put ka boljem sutra za srpsku nauku!
Svaler
Ajme meni, proslo vreme, nema za svalerke vise podmetanja dece jelenima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља