понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.03.2009. у 22:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Лудница 4

Главни јунак је "поклекао" у претходној, трећој еизоди овог серијала. Тачно је, у задње четири године радио сам у осам фирми и не могу да замислим девету. Није лоше да овде кажем да је све што сам написао истина, једино мењам имена. А други коментар "публике" је био "опаааа, кућа, па није теби тако лоше". Они те муке, "брате", плаћају цифром која има једну нулу и једну четворку (на сат, у еврима). Не причамо ми о парама него о мукама. Уосталом, у Аустралији кућу (или куће) нема само онај ко то неће.

Да мало објасним: у Аустралији, ако немате сталан приход после 65-те (даме после 60-те), онда добијајате државну пензију, а износ је једнак за све (не зависи од тога каква су вам била примања док сте радили). Међутим, генерација рођена после другог светског рата је многобројна, па када сви они оду у пензију, ови млађи неће моћи да их издржавају.

Да би решили тај проблем, уведен је обавезан порез за пензију од 9%. Новац од тог пореза иде у лични порески фонд (не даје се садашњим пензионерима). Међутим, са тим порезом се кренуло 1992. па људи нису акумулирали довољно. Да би убрзали акумулацију, држава је дозволила да појединци сами уплаћују додатна стредства - уз пореске олакшице. Дакле, уместо да узмете плату, ви уплатите новац у пензијски фонд а на тај новац плаћате мањи порез за 15-30% (грубо речено).

Ја сам се "упецао" на тај систем и када су ми у фирми, у којој сам радио раније, дали отпремнину, сав новац сам уплатио у мој приватни пензијски фонд. Тим новцем обично располажу регистровани фондови, али су пре неколико година дозволили да појединац може сам да их инвестира. Многи који су то урадили, опекли су се јер су уложили новац у акције. А онда је новац почео да нестаје (због финансијске кризе). Сада такви “несрећници” морају да одложе одлазак у пензију док не “поврате” изгубљено. Уосталом, овај проблем имају и они који су остали у регистрованим фондовима ако нису променили структуру улагања и “побегли” од акција. Државне пензије и даље функционишу, мада се не зна докле ће. Нису велике али од њих може да се живи (око 1000 евра месечно за брачни пар)

И ја сам имао новац уложен у акције, али сам их почетком 2008. претворио у готовину, орочио и сада сам, коначно, од тог новца купио кућу. Али правило овде је, да кућа мора да се изнајми, а станари не смеју да буду у сродству са власником.....

Него како је изгледало радити у тих осам фирми. Дођеш у нову фирму а они не знају шта је у ствари проблем. Дају ти кључеве од свега и кажу имаш три месеца. Онда почиње "ходање по јајима". У једној фирми су ме звали на разговор за један проблем а онда ми дали други. Приметили су грешку тек после неколико дана, али су дозволили да наставим. Направили су леп ручак на крају. Био је неки индијски ресторан са оним хлебом што га пеку на лицу места и пилетином на жару. Зачини су били мало јаки, али је било све свеже, онако као код нас кад одеш на роштиљ у кафану поред аутобуске станице. Не, пива у флашама није било, ако је то неко хтео да пита.

У фабрици лекова сам радио за кориснике у Кореји, а посао је започет у Индији, па су забрљали. Прво сам од Индијаца "извукао" оно што је било добро а онда наставио. Радио сам и за њихов Божић. У ствари, позвали су ме на прославу, доле у центар града, али када су они почели да се опијају, ја сам сео у кола, кроз тунел и натраг у канцеларију. Тих дана мењали су и еркондишн па је температура била грешком постављена на осамнаест степени. Стављао сам лед поред термостата да подигнем температуру, јер овај није имао дугме за подешавање а мајстори су били "доле у граду".

Кад мало боље размислим, малопре сам вас мало слагао. Вратио бих се једино у фабрику цигарета. Тамо сам радио петнаест година - то је био мој први посао. Лепо је било тих година, фабрика јака, пара на све стране. Плаћали су чак и аспирине које сам куповао деци. А онда су почеле забране пушења. Компанија је полако тонула, а притисак на раднике растао. Око 2000. је било најтеже. Онај Y2К вирус је однео много живаца. Гурали су још неколико година а онда су све компјутере преселили у Индију. Нама су дали добру отпремнину - половину оних пара од којих сам сада купио "ту кућу".

Звали ме агенти за запошљавање неколико пута када су поново тражили раднике у фабрици цигарета. А да - оно са Индијом изгледа да није успело. Или ако је успело, успело је само делимично - у Индији могу да раде само рутинске ствари. А када дође то великог с....проблема онда им треба будала као ја. Хтео бих да се вратим у фабрику цигарета да видим лице Каролине која ми је дала коверту са отпремнином. Она је остала, јер је у међувремену, постала велики менаџер. А ја сам јој помагао да напише први програм.

Звао ме агент пре две недеље за посао у тој фабрици цигарета. Плаћају двадесет евра на дан мање него што је твоја цена, јел пристајеш? пита ме. За њих може, рекох. Одужило се са одговором, изгледа да Каролина не жели да ме поново види.

Ето зато сам купио ту кућу. Поправљаћу паркет и сам ћу да кречим. А са станарима ћу да будем као са братом. Добро и ту има проблема, али ту причу ћу вам испричати другом приликом.

Сад остајте у здрављу и молим наставите са коментарима. Они ме одржавају у животу од девет до пет.

Коментари30
0be84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

teska odluka penzionerska
Hvala na informaciji, Dzordz. Lepo je cuti da je negde gore nego sto je to u Kanadi. Ipak, kad se uzme u obzir sve sto je svet u poslednjih sest meseci doziveo, mi u Kanadi smo mnogo dobro prosli. Nase banke ne propadaju niti traze pomoc od drzave, sto je vrlo redak slucaj za razvijenu zemlju. Problem je da je naglo povecana nezaposlenot. Kao i u Srbiji, svi glume optimizam i ubedjuju narod da je ovo stanje samo privremeno. Valjda je u opisu radnog mesta politicara da moraju biti optimisti. Sto se mene tice, nemam razloga da budem pesimist, ali sam zabrinut za sudbinu moje cerke, koja radi u uslovima sasvim drugacijim nego sto su nekad bili moji. U stvari sve pokazuje da ce i kod nas biti nesto slicno sitemu u Australiji. Njen firmin penzioni fond je slican vasem sto znaci da njegova velicina zavisi od poslovanja i od trzista. U mom slucaju moja firma (drzava) mi je garantovala skoro 2% penzije za svaku godinu na poslu, tako da je bio njihov problem kako oni investiraju novac iz penzionog fonda. I to je indeksovana penzija, sa jos nekim penzionerskim beneficijama. Vrlo komforno za danasnju situaciju, kad vecina penzionera mora svako jutro da proveri koliko ima para u penzionom fondu. Ali kad je moja cerka u pitanju, sve mi se cini da ce njena glavna penzija dolaziti sa nekog mog racuna. Mozda sam u tome pesimist, i nadam se da nece biti tako.
George Petrovic
Ako imate sopstvena primanja (od stanara, akcije, kamate, privatne penzije...) onda vam se drzavna penzija smanjuje - za svaki dolar prihoda, penzija se smanjuje za 50 centi (grubo receno). Ono sto ne treba izgubiti iz vida je de to tako danas. Penzioneri vec "kukaju" da su penzije male, a kako ce biti za pet, deset, petnaest godina, to niko ne zna. U svakom slucaju se nece biti bolje, ali gde je "dno" to niko ne zna. Zato drzava stimulise ljude da imaju svoje privatne penijske fondove, tako da oni koji koji to ne mogu da ostvare mogu da dobiju vise kada se deli drzavni "kolac".
Max Radovic
Nesto o "Penzijama" u Australiji Dobro je svima poznato da Australija ima najgori"penzioni"sistem.Penzije kao penzije ne postoje, ali zaposleni dobijaju 9-12% na platu koje ide u Superanuation Fond.Taj novac ne moze da se digne do 65, godina starosti.Taj novac se ulaze u akcije, i do sada je uvek donosio mnogo vise, sada se mnogo gubi ali niko se ne zali, jer znaju da ce na dugi period opet da donosi novac.Kada se napuni 65 sav novac moze da se podigne, da se prima mesecno, godisnje ili po izboru.Drugi nacin je za ljude koji nisu radili, i kada stignu do Starosti za penziju, dobijaju Australisku "penziju" tj socijalu.To je oko $2000 za bracni par mesecno.Ta "socijala" ne moze da se dobija na primer u Srbiji. Ima lista od jedno 15-20 zemalja gde moze.Ali moze da se izadje iz Australije tri meseca ali ne vise, jer se ukida pa mora ponovo da se trazi. Mozda $2000 izgleda mnogo ali troskovi su naprimer:stan nedeljno u predgradju$200 i tako to.
Max Radovic
Izvinjavam se Georgu, njegova racunica je tacna. "Socijalna pomoc" jeste oko $2000 mesecno.
teska odluka penzionerska
Dzordz, da li je to jedina penzija koju ces imati? Zar ne postoji drzavna penzija koju svi zaposleni moraju da uplacuju? Razumem da neces imati penziju iz firme jer si sve pare uzeo. Ko god je radio u Kanadi, posle 65 godina, pored starosne penzije, ima i drzavnu penziju (CPP) koja zavisi od godina sluzbe i velicine uplate. Starosnu penziju dobijaju svi preko 65 dodina osim onih koji imaju velika primanja, negde preko $80,000. Njima se starosna penzija prakticno ukida. Najsiromasniji koji nemaju nikakav prihod osim starosne penzije dobijaju oko $1200 mesecno, sto je kombinacija starosne penzije (oko $520) i penzionog dodatka (oko $650). Mislim da oni imaju i besplatno zdravstveno osiguranje i lekove.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља