понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:05

БИЉАНА, ГРАЂАНИН СРБИЈЕ

Аутор: Мирослав Лазанскипетак, 20.03.2009. у 22:00

Прошлог викенда био сам у затвору. Прво сам прошао капију са жицом, па пријавницу, па детектор за метале, скинуо сам ципеле и каиш, да би ме на крају сместили у ћелију три метра дугачку и метар и по широку, са две мале столице, једним узаним креветом са којег је била скинута постељина док је са плафона жарило јако светло. Тешка метална врата шкљоцнула су иза мене и остао сам закључан да 30 минута чекам најстаријег затвореника у Шведској. Женски затвор Хинсенберг и његова најпознатија затвореница, некадашња председница Републике Српске, Биљана Плавшић.

Физички, у лицу се и није много променила од сусрета од пре две године, можда јој руке само мало подрхтавају. Да ли од узбуђења, или због година. У тамноплавом џемперу и тамним панталонама, смирено делује, понудила ме је чајем и кексом. Шта се променило у њеном животу у последње две године? Две молбе шведским властима за помиловање, оба пута је одбијена. Ове године јој истиче две трећине издржане казне од 11 година затвора, што би по шведском закону требало да буде довољно да је пусте на условну слободу. Хоће ли и бити тако?

Но, најновија кампања против Биљане Плавшић у шведским медијима показује како и у земљи у којој је угодност доведена на ниво култа, у храму државе благостања, у једном политичком режиму достојном поштовања, у баналном верском или идеолошком амбијенту, у овом случају пуританском, неки медији нечувено лажу.

Наиме, већ годинама светски медији настоје да направе интервју са Биљаном Плавшић, она није позитивно одговорила на више од 200 таквих захтева. Није хтела да буде објекат интересовања ни шведске ни неке друге јавности. Једини интервју писаним медијима дала је пре две године „Политици”, а од електронских медија једној телевизији из Бањалуке. Славенка Дракулић јој је послала неколико срцепарајућих и удворичких писама са молбом за интервју за шведске новине, а пре тога је константно вређала по разним новинама и књигама.

„Каква је то особа, који је њен проблем”, упитала ме је Биљана Плавшић.

Но, није Славенка сама, ту је и извесна Маргарет Нордгрен, која је у шведском магазину „ВИ” у фебруару ове године објавила „интервју” са Биљаном Плавшић. Претходно је неколико месеци тражила разговор са њом, дошла пред затвор са великом тортом као поклон за рођендан госпођи Плавшић, сликала се са тортом и слику послала у затвор. Онда се Плавшићева смиловала и примила је на разговор упозоривши је да то није интервју и да не дозвољава да Маргарет Нордгрен уопште преноси за своје новине било који део из њених књига. Није вредело, Маргарет Нордгрен је све то игнорисала и у магазину „ВИ” објавила гомилу неистина и неверодостојних података.

Видео сам тај шведски магазин. Одмах поред слике Биљане Плавшић објављена је и велика фотографија ексхумираних лешева из Сребренице.Маргарет Нордгрен тврди „да је госпођа Плавшић оптужена и за Сребреницу”. Хашка оптужница за Биљану Плавшић обухвата период до краја 1992. године, а злочин у Сребреници догодио се у лето 1995. Шведска новинарка каже да је у трибуналу показана слика Плавшићеве како прелази преко мртвог тела Муслимана у Бијељини да би пришла и пољубила Аркана”. Славенка Дракулић у својој књизи тврди исто, само према њеним подацима било је више лешева. А та „слика” није приказана у хашкој судници само зато што слика и не постоји, јер Плавшићева и није прешла преко лешева. Да се поздравила с Арканом, јесте, али то још није злочин. Слика са лешевима постоји само у злим мислима Славенке и Маргарете, само што се нису усагласиле у броју лешева.

Биљана Плавшић није се нагађала са тужилаштвом. Одбила је да сведочи против других, признала је свој део кривице, јер није имала физичку снагу да пролази кроз процес лажних и правих сведока, кроз процесно мучење које је и неке мушкарце стајало смрти. Карл Билт је на суђењу Биљани Плавшић рекао: „Њој никада није допуштено да учествује у разматрању и доношењу одлука које су се тицале рата, мира и власти”. А добила је казну од 11 година затвора.

МаргаретНордгрен у магазину „ВИ” каже да су „према шведском Институту за спољне послове Срби покренули највеће насиље у Европи после Другог светског рата, да су они иницијатори свих недаћа које су се догодиле у ратовима на простору бивше СФРЈ”.

Биљана Плавшић је добровољно отишла у Хаг. Она је држављанин и државе Србије, она се није скривала нити је од Србије тражила неке противуслуге. Свој патриотизам није наплаћивала. Србија је заборавила Биљану Плавшић у затвору Хинсенберг, службеници амбасаде Србије не обилазе је у затвору. Да ли им је то забрањено? Да ли министарство које сарађује са Хагом у опису посла има само пут до Хага или треба да брине и како да држављани Србије после Хага што пре дођу кући? Је ли то министарство само „карта у једном правцу”?

Јесен ће брзо, видећемо шта ће урадити шведска влада. Не знам шта ће учинити српска влада за свог држављанина. Биљана Плавшић се нада. Има скоро 80 година.


Коментари197
0c14c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Relja
Moja majka je još bolja Srpkinja. Nije se igrala rata. Nije ljubila Arkana već mene i mladju sestru. I nije u zatvoru već u banji.
Стварно Српкиња
Никако ми није јасно зашто је уопште госпођа Плавшић тражила и добила српско држављанство кад је рођена и увек живела у другој држави. Јер, сад на основу тога Лазански пребацује Србији небригу о њој. Господине Лазански, Србија ноторно не брине о својим држављанима - људи умиру од хладноће и глади. Ко је рођени српски држављанин то му је што му је, али заиста не разумем претензије на стицање српског држављанства, баш с обзиром на ситуацију таква каква је.
boris vukotic
Postovani, da li ste u mogucnosti da mi posaljete bilo kakav kontakt g.Lazanskog (e-mail ili tel.),zbog odredjenih strucnih konsultacija. Podgorica,07.04.2009god., Boris Vukotic
Slobodan Soja
Februara 1998. sreo sam se prvi put sa Gospodjom Biljanom Plavsic. Ponudila mi je da budem ambasador Bosne i Hercegovine u Francuskoj. I bio sam. I zahvalan sam joj zbog toga. Prije mog odlaska na duznost sreli smo se vise puta. Rado pamtim te susrete. Svaki sastanak pocinjala je sa pitanjem kako su moji najdrazi i imaju li kakvih problema. Spontana urodjena toplota te ljudska, patrijarhalna i intelektualna cestitost, principijelnost, dostojanstvo i postenje, glavne su odlike te tragicne licnosti koja svoj zivot sigurno ne dozivljava kao tragediju vec kao sudbinu s kojom se ponosno i cvrsto nosi. Od vremena Ljube Davidovica, nije se na juznoslovenskom prostoru pojavila jedan tako istininski primjer politicara koji je zelio prije svega biti i ostati posten i prirodan covjek. Nije cudo sto su oboje prirodnjaci i biolozi. Vec na pocetku mog mandata Gospodju Plavsic odveli su je tamo gdje nema istinske pravde, u Hag. Cuo sam se sa njom telefonom dan uoci toga i to mi mnogo znaci. Tada, kao i sada, na novom ambasadorskom mandatu, u Egiptu, bilo mi je jako stalo da joj izrazim svoju ljudsku vjernost i duboko postovanje. Uz zelju da sve izdrzi kako bi neka druga pravda na kraju ipak pobijedila.
стојко ташков
Вероватно је да Биљана није хтела да прича о ономе што су у Хагу, Свету, а и неки у Србији хтели да чују. Хтели су они да чују - како су Срби за све криви. Ти арлекини из Хага су и Слободана тужили за "распад (СФР)Југославије"!? Замислите!? Каквог ли лудила! Сматрам само да није смела да прихвати самокривњу и признавање злочина, којег није ни починила, као решење. Јер, њено је признање потакло у свету мишљење да су пресуда, суд, а и антисрпска кампања у праву када тврде да су Срби (и једино они) извршили геноцид на тлу бивше Југославије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља